(дио из романа ПРКОСИ СА ГРМЕЧА) Неке лијепе успомене из прошлости навријеше: сјети се дјетињства и веселог трчкарања са братом око куће; уживају у сласти намазаних кришки крува са масти и црвеним луком, или посластицом, масти и шећером… а онда му се пред очима појави и тетка Мара, како отвара улазну стружицу дворишта и из заслона вади цукрице Наставите са читањем →
(одломак из романа ПРКОСИ СА ГРМЕЧА) Однекуда се сјети Сарајева. Наставите са читањем →
(одломак из романа ПРКОСИ СА ГРМЕЧА) Боже једини, колико сам пута сишао низ ово брдо…лагано корача, погнуте главе, а у пустом и напуштеном селу, уз лупање његовог срца, само се још тишина чула. Мртва тишина. Наставите са читањем →
(Дио из романа ПРКОСИ СА ГРМЕЧА) Није више могао чекати. Наставите са читањем →
(дио из романа ПРКОСИ СА ГРМЕЧА) Тишина се са небом стопила… само срце лупа… “Ово је једино мјесто на свијету Гдје на кољена могу пасти Длановима тло дотаћи И дуго љубити земљу и траву И главу на камен спустити И тако остати И тако вјечно, вјечно остати“ Наставите са читањем →
(Дио из романа ПРКОСИ СА ГРМЕЧА) Увијек, у српској историји, нова трагедија већа од претходне. Какве су, рат и ова несрећа, оставила трагове на њиховим лицима…опрхван болом,тугаљиво гледа у потамњело и остарјело Радованово лице, на којем су два испијена, готово угашена ока, водила грчевиту борбу за опстанак, заборавши у тој муци на властите, исто тако Наставите са читањем →
(Дио из романа ПРКОСИ СА ГРМЕЧА) Већ стоји код возача, спреман да искочи из аутобуса. Нестрпљив је- жури му се много. Сад је ту, на своме. Наставите са читањем →
(дио из романа ПРКОСИ СА ГРМЕЧА) Стари Дервентатранс аутобус шиба пустим и разрушеним селима у Федерацији – српским! Мртвило, мрак, нигдје живе душе… и тако стотину и више километара… Aутобус јури Петровачком цестом a Наставите са читањем →
(дио из романа ПРКОСИ СА ГРМЕЧА) Иако је све одисало питомином и љепотом у овом дијелу Крајине, у Републици Српској, њега нису престајале мучити тешке мисли…како… како, се ово зло деси? Зашто кренуше у рат…откуда им толика мржња? Наставите са читањем →
(дио из романа ПРКОСИ СА ГРМЕЧА) Све је бесмислено ако од нечијих хирова наши животи зависе. Не може, не може! Наставите са читањем →