Миланко Ковачевић: СОТОНИНА ВОЈСКА

(дио из романа ПРКОСИ СА ГРМЕЧА)

 

Вече је, Пркоси потамњели, већ у мрак тону а ту, одмах испод брдашца,  назиру се разрушене зидине које су се некад његов дом звале. Гледа силуету ластавице велике старе куће, која се још одржава пркосима ношена са осамдесетгодишњом плочом на којој слути  запис градитеља овог дома . Око ластавице, као неки мртви стражари, тек се наслућују стара стабла шљива и израсли у висине нијеми витки јасенови.

Стара кућа је била на издисају али се још није потпуно предавала…већ обрушена, али једна ластавица још стоји! Преживјела је она свашта- три пута паљена од усташа, пуна народа; стараца, жена, дјеце; Пркошчана који нису успјели на вријеме избјећи у Чаву или Осјеченицу али и избјеглица, највише Банијаца, који су, несрећници ето, своју бјежанију овдје завршавали- у највећој пркошкој кући  и њеном великом подруму, док су пркошки партизани  негдје другдје борбе водили. Али, чим би прошла офанзива народ се враћао кући, чистио горевину и покопавао мртве а онда опет, опет из почетка дизао куће (срећом камене, остали су читави зидови) и тако, три пута горјела и три пута се из пепела дизала велика, стара кућа Крешића, да би поново, ношена несрећном судбином, нестала у најновијој паљевини! Сва та њена страдања и тешке ране Петар је носио на своме срцу, све су то биле и његове ране, које су га бољеле али и још више га везале за стару кућу… кад год би се је сјетио куће, њега би преплавила осјећања неке њежности и пажње, која он није могао разјаснити, била су некако, та осјећања, иста, као она…како се своје чедо воли…и милина би га нека обузела и био би неизмјерно поносан на њу…

Ех, муко моја- јауче у себипослије четрдесетак година, након задње усташке паљевине, поново се обновило имање Крешића. Била је изграђена и нова кућа, добро се још увијек држала окрепљена велика стара кућа а ту у дворишту је јоћ увијек опстајала најстарија, са веригама и огњиштем, до пола укопана у земљу, кућа ове породице,која је направљена негдје  половини  деветнестог вијека када су се њихови преци из Мазина доселили у ове крајеве…Имање Крешића је, најзад, почело расти; три куће су могле – мирно чекати нови рат! Ново рушење! И дочекале су га, већ послије непуних десет година након изградње нове куће… На његовом огњишту је поново, смрт, умјесто живота, завладала, као и на огњиштима свих осталих комшијских кућа… а памтио  је Петар приче како су се овдје на Крешића брду скупљао недјељом читав збор из тих неколико кућа око брдашцета; по педесетак одраслих, углавном млађих  укућана, би се састало, причало, смијало се, коло играло, уз цику  многобројне дјеце, срећне, са ботом пуре у руци…а сад…све нестало…све…

Шта им згријешисмо?! Шта?! Шта се десило? Гдје нестаде моје огњиште…гдје нестадоше Пркоси… тражио је и тражио без прекида одговоре али их није успјевао пронаћи…увијек је остајало нешто   необјашњиво, скривено…Зашто? 

Какво им  велико зло нанесосмо да „умиру“ од мржње? Шта им толико сметамо – и ту, на тим питањима би увијек запињао, увијек би давао непотпун, незадовољавајући одговор! Питања су од некуда извирала сама и колико год се бранио од њих, Петар није могао ништа учинити. Она су, просто, долазила и нападала га, не тражећи никакву дозволу. Она су тражила само одговоре.Управо зато, морао је, пронаћи неке одговоре јер је то био једини начин да се смири, да нађе какав-такав мир. А одговора нема- негдје су дубоко сакривени у њему и од њега. Наравно, знао је он да су ови простори, на којима Срби живе вјековима, раскршћа путева и утицаја великих свјетских сила, знао је он да је ово једно од ријетких мјеста гдје долази до судара највећих свјетских религија, и идеологија, знао за тезе, да су Срби мали Руси, али опет, ми тако мали и нејаки, не можемо бити никакав разлог  да на нас прво ударају и то- још да нас мрзе!  По чему смо ми важнији од других народа, по чему се, уствари,  разликујемо од других …или се, ипак, разликујемо–питао је непрестано Петар сам себе и остајао би увијек  без одговора, што га је још више излуђивало.

Дан је пролазио… и задње парче сунца је утекло и сакрило се иза  Лупине а опустјеле Пркосе све више је покривао мрак… стоји, а лелуја; ноге клецају, зној пробија на челу, срце луђачки лупа:

На Пркосима све је давно нестало: и црвени кровови, и црквенa звона, и клепет блага, и лавеж паса; и вриска, и дозивања, и смјеха, и дјечије граје…све је нестало; у тамнило, у нигдину, у смрт се прелило! Затријеше живот у Пркосима…темељно, систематски… затријеше!          Коме…коме је то добитак…. какви су то људи што ово урадише: Муџахедини! Усташе! Демократе са Запада!

У тренутку кроз свијест му проструја слика Лазаревих родитеља на кућном прагу закла… заигра пред њим грозна слика, а њега ухвати језа, неки страх, не смије у себи ни изговорити ту страшну ријеч до краја, и готово јауче…а зашто? Зашто?!  Откуда им та страшна  мржња према Србима… да играју фудбал српским главама  одсјечченним- поново замуца и остаде  без икаквог смисленог одговора, док су језиве слике играле пред његовим очима, а он се све више тресао, дрхтао – био је свјестан Петар да је свједок великог зла које се окоми на српски народ али и даље, поред великог труда, ништа ту није до краја разумио. Он није могао пронаћи јасне одговоре из простог разлога што  није носио зло и мржњу у себи а није могао схватити да постоје и друкчији људи – постоје и људи, бесмисла и зла!  То је принцип свијета. Те двије супротност воде борбу у сваком човјеку, у сваком народу, и док је принцип Смисла и Добра остао недостижан и недохватљив за све, људско Зло и Бесмисао су успјели достићи сами свој врх у неким временима, код неких људи и неких народа. А крајње, највеће Зло се често у име Добра достиже, јер никада се Зло не правда злом него добром.

Борећи се за максимално Добро изманипулисани човјек (па чак и народи) спреман је учинити највеће зло. Наравно, све се постиже помоћу Истине која је врхунски арбитар, а та, апсолутна истина која се не доказује, поред религија, постала је западњачка идеологија Новог свјетског поретка – и ту се крије највећа превара! Тако се, често у име Бога или најистинитије западне идеологије  уз асистенцију демокрације  НАТО пакта стиже до њихове Истине– до напредне западне цивилизације, до највећег човјековог пада, до самог ђаволишта…

Свачији Бог је љубав- мора бити љубав! Ако нема љубави, нема ничега – све је лаж и манипулација! По томе се разликују и људи и идеологије и нације и вјере и Богови. Ако нема љубави у њима и око њих све је лаж и сотонска превара -све су то само ђавољска посла. Вјера у само свог Бога, вјера  само у своју нацију, вјера у своју идеологију… и што је већи циљ којем изманипулисани човјек тежи то је и његов пад већи! Умјесто љубави у срцу у тој безграничној вјери ти несрећници мржњу носе.                                                                                                                            А џихадисти и Запад су само два лица истог новчића… само из двије супротне крајности наступају.  Зато су и највећа зла и несреће, управо донијели  тероризам џихадиста  и идеолошки ратови које Запад, са својим поданицима, води за своју сатанистичку религију –долар. Борећи се за највећи циљ, за лажни божји благослов и лажну бесмртност чине највећа, незамислива људска недјела и злочине против човјека, уживајући у њима као праве сотонине слуге; желећи да све потпуно и заувијек затру другачије и посебно, да сваку могућу разлику укину, да заувијек униште и пониште све што није Они… Зато убијају све редом, са болесном мржњом и са страшћу…зато између Запада, усташа и џихадиста нема суштинске разлике: постоји само разлика у методама реализације злочина.                                                                                                                                        Муџахедински и усташки злочини су неизрециво брутални и перверзни а злочини разљуђеног Запада  подлији, прикривенији и софистициранији, захваљујући богатом историјском искуству…а једнима и другима су смртни непријатељи- друкчији Срби!                                                                                                                                         

 

 

 

Миланко Ковачевић: КУКАВИЧЈЕ ЈАЈЕ ЛУЦИФЕРА СА ЗАПАДА

 

Није ни примјетио Петар, да је сунце, већ кренуло на починак иза Лупине…Стајао је и даље на Крешића брду и борио се са тешким мислима. Знао је он да је рат зло. Зло! Велико зло… Нису само Срби страдали…Сви страдају! Сви!-био свјестан, да су и Срби, појединци, учинили велике злочине у рату… као што је и оно несрећно стријељање заробљених муслиманских бојовника! Кажу… неколико хиљада…стријељани су људи, без суда…стријељани!  Ужас…велика љага на Србиновом лицу -и препукао би од бола и стида, кад се сјетио тих стријељања, да до његове свијести не дође истина, да ни једна жена и ни једно дијете тада нису убијени -стријељани су само бојовници који су монструозне злочине, под надзором својих ментора са Запада, чинили  по  српским селима- а убијали су све; затирали темељно све; да ни траг…било какав спомен на Србе у тим просторима, да не остане…

Геноцид су над Србима извршили…

И велика несрећа изазва нову несрећу. Геноцид над Србима роди злочин! Човјек је ипак, само човјек! Није светацврела крв, и несрећа из неких Срба прокуља неконтролисано – не, у уништавању муслиманског народа,  јер нису страдали цивили, већ у уништавању бојовника који злочине учинише -у освету, над зликовцима се претвори… кад ти запале кућу, оскрнаве гробље...кад ти закољу на кућном прагу дијете, мајку, сестру

Ово је истина, ово!..Ова истина мора изаћи на видјело! Мора!

Петар је вапио за истином и још увијек није разумио да су они, здружени српски непријатељи, добро знали истину и зато свјесно, себе-злочинце, у борце за слободу претворали а Србима за поклон геноцид измислили… хоће да Србе, клане, недоклане, намаме; у клопку их убаце… да своје злочине оправдају и да бескруполозним лажима те исте злочине Србима упакују. И зато, без престанка, сикћу сваког дана са свих страна и муџахедини и усташе и западни сатанисти; сви здружени, у сотнском строју Србе нападају – осуђују Србе за геноцид који су они спровели над Србима и тако жртве џелатима прогласише а џелате у жртве претворише!

Прогласише геноцидним оне који су вјековима бранили  европску  цивилизацију  и  својим главама плаћали, у Ћеле кули сазиданим…као што су и у последњем рату плаћали својим одсјеченим главама којима су  муџахедини, у сред Европе, фудбал играли.

Проглашавају геноцидним оне о чијој геноцидности и данас свједочи  спомен плоча Mеђународног црвеног крста у Женеви Буди хуман као што су били хумани Срби 1885. у  рату са Бугарима када непријатељске рањенике спасише…проглашавају  геноцидним оне који и у задњем рату спасише десетине хиљада хрватских цивила од масакра који им Муслимани у централној Босни спремаше, проглашавају геноцидним оне који су споменике  и непријатељима заједно са својим борцима подизали! Проглашавају геноцидним оне који се први супроставише њемачкој империји зла два пута у овом вјеку; оне који страдаше на Проклетијама, оне који доживјеше вјешања по Мачви и стријељања у Крагујевцу…

Постадоше геноцидни они, који претекоше од страдалних Срба, измасакрираних у Јасеновцу и другим безбројним  јамама и логорима НДХ, којима се ни данас број не зна.                                            Постадоше геноцидни они, њих неколико милиона Срба, које само у двадесетом вијеку, са њихових кућних прагова протјераше и више од два милиона убише.                                                            Постадоше  геноцидни Срби који их одгојише, из пелена подигоше, име им и државу створише и примише их као браћу и пријатеље иако су Србима непријатељи били у оба свјетска рата, јер су били на страни Зла.

Захвалише се бивша браћа Србима уз лудачки смјех Луцифера са Запада!

Неправда до неба. Највећа!-бунцао је и даље у грозници…Постали смо геноцидни, за оне, које и данас, послије свих зала што нам учинише у задњем рату, прихватисмо поново братски  и  у Србији и у Републици Српској а они нам се захвалише тако што све Србе из Хрватске и Српске Крајине, али и из, некада великог српског  града, Сарајева, и осталих крајева Федерације протјераше…проглашавају геноцидним нас, који смо их увијек прихватали као браћу-посебно га је бољело та спознајушто они уствари и јесу били, али однарођена, изопачена браћа, која у себи мржњу, умјесто братске љубави носе…

Као да тражи спас, излаз из овог зла које га је поклопило, Петар се загледа  у далеке личке планине. Пукло пространство. Све пусто; у чемер се и јад претворило. Мртво…све мртво – од Книна и Карина до Калина, али и даље, све до Братунца и Сребренице… побише и заклаше  хиљаде српске нејачи, жена и стараца… и разрушише, запалише све; и куће и богомоље и гробља…ни травка, ни клас да не остану усправни. Гледао је спржену српску земљу! Десетине хиљада квадратник километара, пусто, без живих душа. Био је свједок библијског страдања српског народа -његовог  систематског, планског, затирање! Свједок геноцида над Србима!                                                         

Не, није то исто! Није… ако постоји геноцид, онда је геноцид извршен над Србима!

То је геноцид! То! А не стријељање злочинаца!- остајао је Петар без даха; срце му се цијепало, мозак горио, док је, већ полугласно, шаптао у себи молитву у име свих Срба… скрушен, сузних очију, гледајући замрле Пркосе пред собом.

Молио се за снагу и истину…а са Дулибе задува благи повјетарац и уми му лице…

фото: bs.birmiss

(дио из романа „ПРКОСИ СА ГРМЕЧА“)

 

 

Миланко Ковачевић: ШТА НАМ ТО КАЖУ, ШТА НАМ ТО ЛАЖУ, ЧИПОВАНИ СРБИ (ДРУГОСРБИЈАНЦИ)

До тада често прикривени, напади Запада на Србе у 20. вијеку су постали отворено непријатељски а на крају вијека се све завршило тоталним ратом против њих и то на цијелој територији бивше Југославије (а посебно на Косову и Метохији) Али, погубнији од бомби је био психолошки и неокортички рат, који многи Срби не издржаше. Разне технике специјалног рата, свe врстe пропаганде и манипулација и стално сијање страха успјели су код неких људи довести до сужења свијести, до парализе и сламања. Неки несрећни Срби  постадоше жртве а да тога и нису постали свјесни као што ће ускоро несвјесно постати и џелати – себи самима и својима. Извршена је, нажалост, лоботомија многих српских мозгова који су “чиповани” са новим  “вриједносним” системом Запада и мржњом према себи и своме –ти Срби остадоше без свијести и савјести! Постадоше аутошовинисти и србомрзитељи, са “учипованим” разарајућим системом самопорицања! Потурицe, постадоше преко ноћи, горе од Турака! То су ти “другови”, чиповани Срби – Другосрбијанци (углавном дио тзв. интелектуалне и политичке елите и НВО сектора) Они функционишу као усавршени компјутер по строго дефинисаним алгоритмима, а упрограмирана идеологија, вриједносни ставови и мишљење, “учиповани” су у њихове мозгове као аксиоми (све зачињено са неизмјерном мржњом према народу од којег су отпали, односно, подсвјесном мржњом према себи, конвертиту!) Са таквм људима, ма колико се трудили, немогући je дијалог. Једноставно, за њих постоји само  “учиповани програм” у њиховом мозгу (нпр. „ЕУ нема алтернативе”или “Косово је изгубљено”, али у мозак је учипован и нови назив српске покрајине, из којег је избачена ријеч Метохија-црквена имања итд.итд.)

 Па, пођимо редом да демистификујемо упрограмиране тезе у умовима чипованих Срба (Другосрбијанаца) о Косову и Метохији, које они тако страсно заступају а које све, обавезно, воде предаји и губљењу Косова (ове и сличне тезе, наравно, заступају и многе уплашене, уцјењене и купљене српске душе, али то је већ друга прича – болест је бенингнија)

1.ТЕЗА

Косово је изгубљено још у рату 1999 год – и није више српско! Немогуће га је повратити. To је реалност!

Главни доказ је за ову тезу је тврдња да је на Косову рат изгубљен и сада на њему живи веома мало Срба, а Албанаца има чак 2. мил. – а чији пашњак тога су и овце! (Свјесно се лаже о изгубљеном рату, лажирају подаци; увећава број Албанаца којих нема више од један милион на Косову, смањује се број Срба, а о протјереним Србима (око 250 хиљ.) се уопште и не говори!)  Другосрбијанци су спремни хиљаде пута изрећи ову тезу, уз додатно убјеђивање о опасности од Албанаца ако вратимо Косово, јер би Албанац могао бити чак и предсједник владе Србије а Албанци имати 80 посланика у скупштини (наравно, и то је лаж- Албанаца, вјероватно, може бити максимално четрдесетак од 250 делегата у српској скупштини) Најружније од свега што прича о опасности од повратка Албанаца у државноправни систем Србије, потиче од “демократа,” “најевропљана”, од “грађана свјета”, од људи који се званично залажу за мултикултиларност! Тужно и болесно! Лудило! Благо Албанцима кад овакве људске величине брину о њима!

А истина је тако проста! Рат за Косово се завршио мировним преговорима послије којих су се српске снаге морале повући са Косова и Метохије до коначног решења (изузев што су имале право вратити извјестан број војника, граничара итд.) а усвојеном резолуцијом СБ 1244, потврђен је територијални интегритет Србије. Дакле, Косово није никако изгубљено, оно је стављено само привремено под окриље УН док се не дефинише његов статус у оквирима СР Југославије, односно Републике Србије, а злоупотребљавање те чињенице од стране НАТО трупа и протјеривање Срба из српске покрајине је други проблем. То је само привремена, наметнута реалност!  Уистину, узалуд све лажи и подвале – истина се не може сакрити. Уосталом, највећи доказ, да је Косово саставни дио Србије, управо даје, перманентно инзистирање Запада, да Србија призна Косово као независну државу. Што рече М. Бећковић- Ако је њихово, што онда траже да га дамо! Дакле, тврдња да је Косово изгубљено у рату је најобичнија лаж и свјесна интресна манипулација Запада и његових чипованих поданика. Не могу нам узети Косово ако га не дамо а да могу не би тражили да га предамо! Треба само издржати и чекати! Догодине у Призрену…

2.ТЕЗА

Бранити Косово је само још једна утопија. Косово се не може одбранити јер  његовеу независности подржава међународна заједница, највеће и најјаче силе свијета.

Још једна перфидна лаж и манипулацја упрограмирана у “чиповане” Србе. Прво, није уопште ријеч о мећународној заједници већ само о мањем дијелу мећународне заједнице. Напротив, већина свијета и држава са Русијом и Кином, није и неће признати насилну испостављену “независност” Косова (а то је посебно видљиво по податку да је двадесетак држава свијета у задњих неколико година извршила одпризнање Косова тј поништила претходне своје одлуке о признању које су донесене под притиском и нечасним манипулацијама западних држава) А, није Запад (та њихова “међународна заједница”) више ни најјачи, већ напротив, сваким даном је све слабији! Па чија је, онда, прича утопија!? Oчито, одбрана Косова и Метохије није утопија! Нема ту никакве утопије! Утопија је само у многим српским главама; у неспособној, чипованој и уцијењеној, политичкој и интелектуалној елити – у чипованим поданицима НСП (људима испраног мозга који су слијепи дрогирани сљедбеници) којима је извршена лоботомија и успјешно развијен механизам деструкције, самопорицања и аутошовинизма. Уосталом, чему нас учи искуство других народа и држава; Израела, Кипра, Кине, Русије, или пак Енглеске која је бранила камење и стадо оваца на, хиљаде миља далеким, Фокландима, итд. итд. Уистину, народ који није способан да мирно, демократски и аргументовано, у складу са међународним правом, брани своју земљу и то њено срце Косово, и не заслужује да постоји!

3.ТЕЗА

Ако не предамо Косово изазваћемо бијес западних сила које ће пробудити нова жаришта у Србији, па ћемо онда изгубити и Војводину и Санџак, итд.

Развијање страха је најефикасније методе, помоћу којег се остварују задани циљеви. Ту чињеницу најбоље потврђује и сама контрола Запада над “чипованим” Србима, који као жртве, сада заступају џелате. Ако смо свјесни ових чињеница имаћемо снаге и да се суочимо са овом тезом. Одговор на ову тезу дале су деведесете – што смо више попуштали они су више нападали. Да смо бранили Книн, можда не бисмо дочекали рат 1999.год. за Косово. Можда бисмо одбранили Косово и Метохију у Книну! Теза да предамо велики дио своје и материјално и духовно највредније територије да би задовољили агресора и да нам не би тражио и друге дијелове земље, је, у најмању руку имбецилна. Ова теза, осим што говори о празноглавости њених подржаваоца – “чипованих” Срба, она и веома увјерљиво говори о злочиначкој суштини Запада и његовом моралном беспућу, откривајући стварне агресорске намјере. У њиховом болесном уму се, уистину, налазе идеје за даљно цијепање Србије!  Чим им предамо Косово и Метохију тражиће Врање, Рашку и Војводину и ко ће знати шта још, све до Београда, јер ће бити осокољени нашом слабошћу. Урадили би то одмах, али не могу све одједном напасти! Зато им се жури да што прије ријеше Косово! Чим заврше са Косовом крећу даље а Срби ће им, предајом Косова, много помоћи. Предаће све! Ко ће нормалан у Србији бранити Врање, Санџак,Војводину, или можда РС, кад није Косово! – тако злочиначки умови са Запада размишљају. Нажалост, управу су! Срби, тек предајом Косова губе све!  Управо због наведеног Срби морју бранити Косово- не само што Косово јесте стварно срце Србије него што Срби и Србија, предајом Косова стварно нестају  – и физички и духовно! Ако предамо Косово, пропали смо! “Српска прича” се завршава! Ова теза нам, управо, помаже да схватимо истину- ако будемо бранили Косово имамо шанси да га сачувамо али имамо шансу да сачувамо и Рашку и Врање и Војводину и РС , имамо шансу да сачувамо цјеловиту Србију и не само то, имамо шансу да се изборимо за слободу свих Срба ма гдје живјели.

4.ТЕЗА

Само предајом Косова можемо сачувати мир и помирити се и са Западом и Албанцима.

Чувамо мир кад дамо своје, али шта мислите хоће ли се они задовољити добијеним? Зар нисмо из искуства до сада научили да они увијек хоће више и више! Мислите да неће Албанци удружени у једну државу – Велику Албанију, уз помоћ својих менторе,затражити одмах и „Прешевску долину” (ако је већ нису узели уз Косово) па затражити Врање, па Санџак (ту ће имати проблема јер ће и Бошњаци тражити исто) па ће тако и до Ниша догурати и до пола Шумадије, итд. итд. А што и не би!? Знају они, ако смо им дали Косово и Метохију, наше духовно и културно исходиште, ако смо ишчупали, сами себи, властити корјен, ко ће гране бранити кад их крешу – ионако ће се све осушити. Уосталом, зар не научисмо ништа из ратова деведесетих? Зар не предасмо Крајину ради обећања да нас више (Србију) неће „дирати”? Зар С. Милошевић не постаде човјек мира и „нобеловац“ а онда, кад убрзо дође на ред Косово, послаше хиљаде авиона на Србију а  Милошевића, “балканског касапина,“ послаше у Хаг. Свакоме нормалном човјеку је сада јасно да се предајом не може сачувати ништа, па ни мир! Предајом се добија само презир и даљна понижења од (не)пријатеља, који неће стати до српског коначног, у том случају, заслуженог нестанка.

5. TEЗА

Бесмисленом одбраном Косова кочимо наш пут у ЕУ . Без ЕУ, која је спремна да инвестира милијарде еура у Србију, слиједи нам економски слом.

Развијање страха од економске пропасти ако  не наставимо “наш пут без алтернативе” и истовремено развејавање магле о просперитету и милијардама еура којим ће ЕУ частити Србију, су тезе које су најопасније за устрашене и лаковјерне Србе. Малигна тврдња да ћемо економски пропасти ако не уђемо у ЕУ је још једна, наравно, неутемељена тврдња јер и у том случају економија има своју логику и економска сарадња ће се наставити са многим државама билатерално, па можда и са Њемачком.Чак и да не буде употпуности тако, нећемо пропасти. Сада је ипак сасвим друго вријеме, него деведесетих. Већина свијета нам остаје за сарадњу, и нећемо „јести корјење“. Напротив, нећемо бити сурово искоришћавани (тржиште, храна, сировине) као до сада од стране Запада а тиме нам се пружа и већа шанса за економски просперитет. А напредна обећања да ће нас ЕУ  обасути милијардама еура а ми, Срби, “све четири увис” и уживај, нису ни за коментар. Боже помози!

 

Уосталом, ЕУ је на путу нестанка, хтјели ми то или не… а да фарса о нашем уласку у ЕУ буде већа, уствари – ЕУ и не жели Србију! То показује из дана у дан својом политиком. Своју љубав према Србији ЕУ показује успостављањем уцјењивачких услова да предамо Косово – и то ради општег просперитета и напредка. Благо теби Србине! Дајеш своје за “лудом” обећањa, и постајеш богатији, срећнији! Апсурдно! Који нормалан мозак може тврдити да смо на добитку кад предамо 15% своје територије (поред осталог изузетно богате рудним богатством) да смо на добитку када се одрекнемо свога народа са те територије и да смо на добитку кад се одрекнемо свих културних и духовних споменика; корјена одакле смо и никли као народ – корјена којима дугујемо своје постојање! Боже помози! Зар треба наставити испуњавати захтјеве уцјењивача и чекати нове!? Зар нисте свјесни Срби да ће уцјењивачи тражити све више и више, док вам не дође до гуше, када ћете, ако се још увијек будете осјећали живи, морати реаговати!

6.ТЕЗА

Ако се не одрекнемо Косова, изазваћемо нестабилност која ће довести до новог рата.

Управо обрнуто! Рат ће нам доћи, хтјели ми то или не, сигурно онда, тек када се одустане од међународног права и Р1244 и евентуално Срби предају Косово и Метохију или њен један дио. Тек у том случају наши (не)пријатељи, наставиће још јаче са уцјенама а шта ће Срби урадити? Ко једном изда светињу, издаће увијек и све! Хоћете рећи да ће неко бранити из матице Србије „Прешевску долину“ и Врање (или ћемо их одмах дати у старту) или да ће неко од оних што су предали Косово бранити нпр. РС; хоће ли бранити неко Рашку (Санџак) или пак Војводину… и тако до шљиве у предграђу Београда (душу би, свакако, још раније изгубили!) Коме нормалном ово није јасно и коме нормалном треба доказивати ове чињенице?! Народу сигурно НЕ – али чипованим Србима (другосрбијанцима) и некима из власти, изгледа, ДА! Дакле, ми Косово и Метохију не смијемо предати, управо ради мира, јер ако предамо Косово, то је већ извјесно, страшно ћемо страдати и на крају ипак, ако нас и даље буде, завршити у крвавом рату у којем не можемо бити побједници! Можемо само нестати! Чињенице и логика су немиосрдне – Косово и Метохија се мора бранити! Наравно, данас не можемо и нећемо ратовати и силеџије са Запада га можда могу силом узети (срећом, нису ово деведесете, ни у ком случају!) али је битно да га ми никада нећемо добровољно дати ни потписати било шта слично предаји и верификацији права Албанаца на самостално Косово. То нам је и једина шанса да сачувамо мир! ( евентуиална подјела Косова, може доћи по неким другим принципима међународног права али то право тада мора важити и за Србе а онда је то и друга прича- мењање свих граница на подручју бивше Југославије и рјешавање комплетног српског националног питања)

Одговарајући на ове тезе Другосрбијанаца (1- 6) показали смо и доказали да је ријеч о веома примитивним конструкцијама чија снага није у њиховим вриједносним ставовима и аргументима већ у непрекидним андроидским понављањима – најобичнија гебелштвина. Носиоци ових идеја су они људи који су већ затроване свијести; искомплексирани отпадници, који су негдје изгубили себе! Постали су нешто и неко други! Ко и шта – ни они не знају, али знају шта нису! Нису Срби – то им је у чипу кодирано! А то доказују у јуришу на Косово и Метохију. Косово, у сваком случају мора нестати, јер је то и први услов да нестану и Срби. А Срби морају нестати да би они –Другосрбијанци постали! Oтуда та страшна страст и мржња у њиховим “учипованим” мозговима, којима, свуда око себе, сију смутњу и страх. Трују! Србима преостаје само да их спријече у њиховим намјерама – упорно и упорно аргументима раскринкавати њихове исконструисане, лажне, тезе а то је и једини начин да се Срби боре и за спас пропалих душа (ако им спаса има) бивше браће.

 

 

 

 

Миланко Ковачевић: КАКО СУ ПОСТАЛИ ОТПАДНИЦИ (КОНВЕРТИТИ) И ЗАШТО НАС МРЗЕ?!

Срби, као народ, су изузетни по много чему, али нажалост и по неславним појавама у српском друштву као што су самопорицање,аутошовинизам и конвертитства свих врста. То су, посебно данас, веома раширене и малигне појава, које са својом великом агресивношћу умногоме разарају српско друштво.

СРБИН, НИЈЕ ЛАКО, АЛИ ЈЕ ЧАСНО БИТИ!

А откуд тако изражен самоубилачки нагон код неких Срба, као ни код једног другог народа? Зашто се по томе толико разликујемо од других? Иако, у први мах останемо збуњени и нијеми, без одговора на постављана питања, ипак, здравим резоном и логичким размишљањем долазимо до објашњења тог феномена. Срби ,уствари, као народ, носе у себи врхунску етику косовског завјета на чијим темељима је формирано њихово слободарство, њихова духовност и њихов етички кодекс. “Царство небеско” није рoмантичарска тлапња, већ је то стварно царство којег Срби и на земљи носе у себи; то је њихово морално и духовно царство и царство слободе. Царство које не познаје и не признаје границе. Носећи такве високо постављене духовне и етичке вриједности, “за крст часни и слободу златну” као мало који народ на свијету, неминовно  долазиле у судар са суровом збиљом. Те високе духовне и етичке вриједности, то царство слободе које носе у себи, не може и не прихвата, по природи ствари, било какву агресију и Зло ма које врсте. Зато и не чуди чињеница да су Срби први пружили отпор, не само војнички него, прије свега духовни, свјетској турској царевини и дочекали њен пад, па исто тако први пружили отпор и дочекалиа слом и аустроугарске царевине…једини су народ на свијету  који је, уствари, у 20.вијеку бранио своју слоободу, свој духовни и морални интегритет, у судару са пет, тада највећих и најјачих свјетских сила – са Турском, са Аустроугарском, са фашистичком Њемачком, са Совјетским Савезом и са највећим и најопаснијим агресорима свијета, злом званим НАТО пакт. Нема ни једне државе, ни једног народа на свијету, који се супроставио пет највећих царстава и сила свијета! Узалуд ћете тражити! Непостоји! А то је велики терет. Није лако „увијек” бити против највећих сила свијета, није лако “увијек” бити “сам против свих”! Није лако носити свој крст! Српски крст! И многи Срби под тим теретом не издржаше – сломише се, одбацише тај терет и остадоше изгубљени у нигдини, у моралном беспућу, биједни, ишчупани, без корјена…

РАЂАЊЕ КОНВЕРТИТА

Ти страшни судари, та непрестална борба за највећим свјетским злом које је непрекидно и до краја агресивно надирало на Србе, оставили су великог трага на сваког човјека и зато не чуди што неки Срби неиздржаше, прихватише конвертитство, предају,самопотирање, издају… на страну зла пређоше! Ти судари са царствима зла су на крају Србима доносили слободу али имали су и огромну цијену у великим страдањима и многим  жртвама- и рађању отпадника! који су постајали други народи и други Срби (Другосрбијанци)  Једноставно, многи Срби нису издржали – отпадоше и у друге се народе претворише и Антисрби постадоше! Конвертити, отпадници, Антисрби, аутошовинисти! Таква појава је много пута била видљива у српској историји, почевши од јањичара па преко усташа, до нажалост, данашњих Милогораца и Другосрбијанаца. Тако постадоше и многи католици и муслимани тако настадоше и многи Хрвати и данашњи Бошњаци, и Црногорци и Монтегренини, Македонци, и Југословени итд. до данашњих Другосрбјанаца. Уствари, сви су они Другосрбијанци, конвертити, ни довољно самостални, јаки и велики да постану неко али опет, нажалост, што би рекао Меша, ни довољно мали да нестану. И тако батргају се од немила до недрага, пуни мржње и страха! .. батргају се у бјеснилу и мржњи да себе новог пронађу – а оно пустиња на све стране! Зато они тако „пјене”, и  Другосрбијанци и многи Хрвати, Бошњаци, Црногорци, итд. кад српско име спомињу (све је то познато и сатанистима са Запада, зато, управо, предано и непрестано подстиче мржњу према Србим код њихове некадашње браће; Хрвата, Бошњака, Црногораца, Другосрбијанаца…) Проблем је, што сви ови отпадници, да би потврдили свој нови идентитет, чине све да потру своју прошлост, свој пређашњи идентитет, и да га некако сакрију, пониште а то је немогуће – а та немогућност код њих рађа мржњу. Они, конвертити, су своју животну битку изгубили! Зло је постало јаче од њих! а то код Срба, поред туге, понекад чак и сажаљење изазива а што, опет код конвертита још већу мржњу ствара. И, тако у круг! У круг! Без краја!

АНТИСРБИЗАМ КАО ПОСТОЈАЊЕ

Та нова држава и та нова нација, на антисрбизму изграђене, су им све! Конвертити не постоје, нити би постојали да није њиховог антисрбизма на  конвертитству насталом, насталом због властите немоћи; људског, духовног и моралног пада.Тај конфликт у њиховим душама је вјечан и нерјешив и створио је рану непреболну. И, онда је логично, да ти и такви многи тзв. Хрвати, Бошњаци, итд. неће и не могу се превјерити у Србе, као што неће ни Другосрбијанци…неће и не могу јер су се они код Срба осрамотали; утекли, отпали, издали…

Они се више не могу промјенити. Они су већ превјерили! Они, сада, могу само остати оно што јесу. Антисрби! И треба чудо да се деси да се ту нешто промијени!

У овом смислу можемо сагледати и директне нападе свих српских отпадника на српско Косово, које је српски корјен и српско исходиште и зато сви они желе да га се што прије ријеше , да сакрију трагове свог поријекла. Зато су сва разбраћа, толико жустро боре за самостално Косово – хоће своје корјене сакрити! Њихова бол и несрећа је огромна, а нас Србе, поред свих несрећа и њихова несрећа боли. Боже помози и нама и њиховим напаћеним душама!

 

Миланко Ковачевић: СЛОБОДА ЗА СРБЕ

                        КОСОВО НАМ НЕ МОГУ УЗЕТИ АКО ГА НЕ ДАМО                                                                            (да могу, не би тражили да га предамо)

Косово је кључно питање за Србе – питање српског исходишта. Сваком обичном човјеку из народа је јасно – ишчупа ли се корјен и  стабло  се суши. Без Косова нема ни Србије! Зато проблем Косова, ма колико изгледао претежак, рјешив је за српски народ. Срби знају шта им је чинити. Знају да треба бранити Косово и знају како то чинити! Али, шта вриједи, српски политичари и трула интелектуална елита причају неке друге приче. Умјесто да се боре за Косово, они се, већ десетљећима, играју са њим, из ко ће знати којих и чијих интереса. Српских, сигурно не! А такво понашање отуђене српске политичке и интелектуалне елите и јесте наш највећи – српски проблем!

РЕАЛНО СТАЊЕ СТВАРИ

У  Досадашње преговоре о КиМ Србија је улазила без идеја и јасне визије и зато не чуди што су преговори, као такви (већ двадест година)  губитнички за Србе, који нису знали ни шта хоће а камоли како то спровести. Садашње преговоре води Предсједник Србије а да Срби немају појма о чему преговара ни шта је платформа за преговоре. Да туга буде већа, из предсједниковог обраћања нацији, јасно је да ни он сам не зна зашта се бори и шта жели постићи преговорима што је јасно из његових изјава да „Србија мора нешто добити“. Тужно – шта се може добити такивим снисходљивим  ставом? Замислите само кредибилитет и снагу тог преговарача који у преговорима заступа тезу: „Мора и Србија бар нешто добити“. Нажалост, у самом старту,  пристало се на све понижавајуће услове преговора и наметнуте игре од западних сила а то није могло, нити може било шта добро донијети Србији. Преговарано је о Косову истовремено и са Албнцима и са Нијемцима и са Американцима; преговарали су унапред изопштени Срби, сами против свих и то са власти која није знала шта хоће – и, наравно, резултат је морао бити такав какав јесте. Поражавајући! и води потпуној предаји Косова! и поред тога што Србија има на својој страни и међународно право (Резолуцију 1244 итд.) и правду и већину држава свијета, односно двије трећине становника ове планете. И, не спомињите економске интересе и ЕУ, то није ни близу здраве памети – уцјена и одрицање од 15% своје територије води нас економском просперитету!? Боже помози! Ми можемо само поставити логично питање: А зашто, нпр. Срби нису укључили своје пријатеље Русе у преговоре као што су Албанци укључили своје пријатеље? Зар Руси немају исто право као и Нијемци  да преговарају о проблему Косова и не само они, већ зашто не и Кина која једнако има право да преговара о Косову и заступа Србе, као што нпр. Американци заступају албанске интересе? Знам, да ће ове ријечи многима Србима изгледати чудно, али то није зато што су оне чудне, него што су многи Срби чиповани и размишљају на начин како размишљају (не)пријатељи са Запада. Када би Срби овако, слободно, размишљали, и овако у старту поставили проблем, не би се њихов Предсједник „ваљао по поду“ него би достојанствено и потпуно равноправно и легитимно заступао српске ставове а и био би далеко више цијењен и прихваћен (како он, тако и Србија!) него што је сада случај – не би Предсједник тумарао усамљен и несрећан, од Брисела до Вашингтона, не знајући ни куда иде ни шта тражи. До сада, нажалост, само су други – противничка страна, знали шта траже и знали узимати од њега, односно од Срба, оно што су жељели.

А ШТА НАМ ЈЕ ЧИНИТИ?

Пошто Албанци нису ништа спровели од договорених Бриселских споразума (ЗСО) а Срби јесу скоро све, наравно, на своју штету, ти преговори се ,уствари, морају прогласити неважећим (што они то и јесу – а стање треба вратити на оно постојеће прије тих преговора) и кренути у нове кредибилне преговоре, уз гаранцију међународне заједнице, а то значи, не само западних сила, пријатеља Албанаца, него и српских пријатеља, Русије и Кине. Дакле, преговоре обавезно измјестити у УН и то мора бити прихваћено јер су управо Бриселски споразуми показали сву бесмисленост вођења преговора у ЕУ. У преговорима морају бити равноправно заступљене све свјетске силе, како оне што су признале Косово и подржавају Албанце, тако и оне које подржавају суверенитет и интегритет државе Србије (Р1244) На једној преговарачкој страни Албанци (лажна држава Косово) и њихови старатељи Американци, Нијемци(ЕУ), а на другој, држава Србија (међ. право Р1244) Руси и Кинези. Признаћете сви, када би у овом саставу отворили нове преговоре, који је потпно нормалан и реалан, Срби се више не би губитнички осјећали и сасвим  и  би се друга перспектива о Косову отварала – у тако постављеним преговорима Срби би били потпуно равноправни у старту а не би као до сада неравноправно преговарали сами против Албанаца и њихових покровитеља са Запада. Тако пробуђени и освешћени Срби имали би јасан став шта хоће и зашто се боре и могли би се држати чврсто резолуције 1244 која гарантује суверенитет државе Србије на Косову а то значи непромјенљивост границе. Дакле, треба гласно и јасно говорити увијек и на сваком мјесту. Не могу се границе Србије мијењати а да се по истим критеријима не мијењају и границе других држава насталих цијепањем бивше заједничке државе! И то ће бити најбоља одбрана Р1244 и Косова! Границе Србије се могу,уствари, мијењати само  под  једним условом – да се под јасним, дефинисаним општим  принципима међународноог права (нпр. коришћење принципа самоопредјељења народа, историјског принципа итд.) изврши нова промјена граница свих новонасталих држава на простору бивше заједничке државе по истим принципима за све!  Да Срби овако размишљају, друга би се пјесма пјевала и у Бриселу и у комшилуку код разбраће – не би се утркивали ко ће прије признати Косово као независну државу! као што не би ни српски Предсједник цијепао своју државу и причао о промјени граница и разграничењу на Косову а истовремено заговарао цјеловитост и неповредивост граница БиХ, Хрватске итд.

 

ОДБРАНА КОСОВА

Да закључимо:

-Бриселски споразуми се морају прогласити ништавним, јер их противничка страна не спроводи, а преговори се измјештају  у УН. У том случају неће се само чути глас албанских пријатеља, покровитеља независног Косова, Америке и Њемачке, него ће се, потпуно равноправно, чути и глас Русије и Кине, свјетских сила које подржавају рјешавање проблема Косова у складу са међународним правом и Р1244.

-Када се преговори врате у окриље УН онда се проблем Косова мора, и хоће се, рјешавати у складу са међународним правом а то је могуће по два основа.

1– основ – Резолуција 1244 која гарантује непромјенљивост граница и суверенитет Србије на Косову – и може се преговарати само о степену аутономије Косова!

2-основ- комплетно и свеобухватно рјешавање националног питања Срба и свих народа бивше Југославије, па и Албанаца на Косову, по принципу самоопредјељења народа и историјском принципу (тада би било рјешено истовремено и национално питање свих Срба који су живјели и живе, као констутивни народ, на цијелој територији бивше Југославије  тј. у државама насталим непринципјелним цијепањем некадашње заједничке државе а у којима се Срби и данас малтретирају, обесправљују на све могуће начине и протјерују са вјековних огњишта) Наравно, ово је мало компликованија и озбиљнија прича и заслужује детаљније објашњење.

Дакле, принципи међународног права, једнако важе и морају важити за све народе и државе бивше Југославије, као и за Србију и Србе. Под истим условима под којима се мијењају границе Србије, морају се мјењати и границе свих других  држава насталих насилном сецесијом из бивше Југославије. Тек досљедном примјеном принципа самоопредјељења који ће важити за све, па и за Србе, и Албанци могу добити право на дио територије КиМ гдје чине већину, само треба утврдити вријеме када се врши пресјек стања а то је ствар преговора (пресјек не може бити никако тренутно стање јер је оно посљедица прогона и злочина над Србима) Наравно, мора се обезбједити максимална заштита културног и духовног насљеђа тј. српских цркава и манастира на територији које припадну Албанцима, као, уосталом, и албанског насљеђа, уколико га имају ,на територијама које припадају Србима (наравно, немају га!) Међутим, пошто је ријеч о разграничењу два народа, Срба и Албанаца и Срби имају по историјским критеријима право на излазак на море, бар на Скадар и Драч. Само тако, примјеном међународног права, договорно, може се доћи  до праведног рјешења и разграничења Срба и Албанаца. На исти начин може се, и мора истовремено,  извршити разграничење (користећи исте принципе међународног права) и између Срба и свих других народа на тлу бивше заједничке државе Југославије и тако, напокон, рјешити комплетно српско национално питање  као и национална питања осталих народа.Овакво принципјелно рјешавање националних питања свих народа бивше Југославије потпуно је у складу са међународним правом и једино је могуће, свеобухватно рјешење за све. Ако Албанци, као национална мањина која живи на КиМ у саставу државе Србије,користећи принцип самоопредјељења народа, имају право на своју државу, онда, свакако, и сви Срби ван државе Србије, користећи исти принцип, имају још веће право на самоопредјељење, као аутохтони, конститутивни народ у свим бившим републикама. Aко су Јанез, Фрањо и Алија имали право на своје државе на територији некадашње заједничке, назови  државе, Словенаца, Хрвата и Срба (територије Аустроугарске) која се 1918. припојила Србији, онда су, сасвим логично, и  прекодрински Срби имали и имају право, као конститутивни народ на своју државу на тим територијима на којима су вијековима живјели. Ако Албанац из Приштине хоће да буде Албанац у Албанији, Муслиман из Сјенице хоће да буде Бошњак у својој држави ФБиХ, итд. онда и Србин из Грачанице или из Куманова, Никшића, Петровца, Петриње, Книна, итд. итд. има право да слободно живи у својој, српској држави. Уосталом, територија БиХ је већ подјељена по етничком принципу (изузев српских крајишких општина које су, потпуно нелогично, вештачки, припојене Федерацији – те, Срби у њима, исто тако, имају право на самоопредјељење) али, шта је са Србима са других територија као нпр. са територија данашњег подручја Хрватске? Зар Срби, као конститутиван народ, нпр. са подручја некадашње Војне Крајине (РСК) који и сада, и поред геноцида (Јасеновац) и највећег етничког чишћења у Европи (Олуја) у неким дијеловима чине већину, немају право на самоопредјељење као остали народи и неке националне мањине (Албанци) Итд, итд…

СЛОБОДА ЗА СРБЕ

Само овакво би, досљедно рјешавање националних питања Срба као и других народа бивше Југославије, једино могло довести до трајног мира а вјероватно убрзо и до, напокон, добрих комшијских односа и пријатељства на овим просторима или бар до постепеног нестајања  међусобног непријатељства. Овакве идеје су, већ данас, прихватљиве многим међународним факторима, па чак дјеломично и на Западу, а, ако не сад у потпуности, биће то, свакако, ускоро. Ово је истина и Срби се не смију плашити, тј. морају скупити толико храбрости да увијек и свагдје јасно и гласно указују на ту истину. Ако Срби не буду смјели говорити истину, ако се држава Србија настави овако непринципјелно понашати у заштити Срба и рјешавању српског националног питања, Срби  ће и даље страдати – и даље бити прогањани са својих вјековних огњишта са Косова и Хрватске (већ је већина протјерана погромима) а све више, посредно и из ФБиХ и Црне Горе, док су у Македонији и Словенији скоро већ нестали, а наша разбраћа ће наставити свој пир док не стигну  до Београда – и доћи ће много брже него што многи мисле!

Ово је принципјелан и једини могући приступ преговорима о Косову у складу са међународним правом а ако се, ипак, деси, да Запад својим непринципјелним, навијачким приступом, минира преговоре на овим начелима међународног права, Србима остаје „замрзнути конфликт“. Србима, у том случају, преостаје да чекају вријеме када ће међународне околности бити промјењене и то ће се неумитно убрзо десити, а онда ће се и принципјелно рјешити и проблем Косова и сви други проблеми настали непринципјелним цијепањем бивше заједничке државе Југославије.

Да поновимо још једном: Само овакави досљедни ставови омогућиће Србима да сачувају Косово а на крају, и да се ријеши комплетно национално питање Срба!

Запамтимо: Косово нам не могу узети ако га не дамо, јер да могу, не би тражили да га предамо!

Догодине у Призрену…

 

Миланко Ковачевић : ХОЋЕМО ТРЕЋУ КОЛОНУ!

Србија подјељена. Двије супростављене  колоне, готово непријатељске, марширају Србијом, а исти им покровитељи! Исти господари, иста идеологија неолиберализма ! Разлике само у финесама. Власт више манипулише лажним патриотизмом а опозиција лажном демократијом – и једни и други су само блиједи остаци искривљене свијести идеологије НСП на заласку. Њихов сукоб -то је само најобичнија борба за власт у име истих  газда. Не српског народа – већ глобалистичке идеологије и њених западних промотера у одласку!

 А народ изманипулисан блеји улицама. Једни са надом да ће сачувати ту шачицу благостања…добијен некакав послић, платицу… зарађен који динар да се преживи а богами ни сендвич није за одбацити…а други, фрустрирани губитници, надају се да ће баш њих захватити ветрови слободе и бољи живот који им ообећавају они који су их већ једном преварили…

Нема ту нигдје ни Србије, ни КОСОВА!!!

А поред свега више од пола Срба погнуло је главу и у страху “мудро ћути” не знајући ни сами ста чекају…

Нигдје Црног Ђорђа…

 Па шта се десило са српским народом у Србији!?

Хибридни рат, који Запад води већ деценијама (ако не и стољећима) учинио је своје – велики дио Срба  опчињен је сјајем и богатством Запада и чарима демократије – чипован, дресиран а опет  у апатији, у страху…и коме је у таквој атмосфери до КиМ, ДО СРЦА  СРБИЈЕ , наравно, коме, осим једном, који се “бори као лав” тврдећи да на КОСОВУ (КиМ) “немамо ни квадрат” земље али свеједно морамо нешто добити да небисмо били понижавани до краја (врхунска тактика српских преговарача!)

А онда се деси чудо…

Таман кад помислисмо да су Срби нестали а они постали! Појавише се ниоткуда! Појави се трећа колона..мала скромна али гласна и поносна!

 А шта нам је чинити..како је ојачати , подићи, оживјети …дићи Србију а тиме и сачувати њено срце КиМ. Кључна реч је уједињење,саборност! Све истинске патриоте на челу са истакнутим интелектуалцима и СПЦ  да одмах крену у борбу за спас српских душа…и колона ће расти, порасти, нарасти! Било нас је 5000 а за двије недјеље биће нас 5о ооо а за два мјесеца, зашто да не, 500 000 !? Па толико Срба има у Србији,зар не!? Треба само повести са собом пријатеље, кумове, комшије и позивати заблудјелу браћу из других колона…не треба никог осуђивати (изузев екстрема) већ  им помоћи да се ослободе страха, врате душу, пробуде националну свијест и активно се прикључе трећој колони. Колони која је српска, уистину већинска; колони која једина може  побједити! Донијети СЛОБОДУ! Спасити Србију а тиме и КиМ.

А како решити Косово!? Логично ! Када се зна шта се хоће, решење је једноставно. Онакво, какво мора бити!

Прво, јасно и гласно послати поруку да ће Србија штити српски народ на КиМ и да “олуја” и нових геноцида више не може и неће бити! Друго, увјек наглашавати да су Срби за преговоре и договоре али увјек у складу са међународним и историјским правом –дакле, база за преговоре морала би бити и јесте, само РЕЗОЛУЦИЈА  1244. Сваки други приступ, свако разграничење, свака подјела Србије ( Косова и Метохије)  јесте акт стварање Велике Албаније и тиме се решава  албанско питање… али, тада мора доћи и до решавања српског питања на истим основанма, на истим  принципима међународног права (српска историјска права, геноцид над србима на том простору, етничка чишћења, али и власнички листови;  метохије, катастарске књиге итд.)

Ако решавамо албанско питање морамо и српско!

Ако дјелимо  Србију (КиМ) морамо дјелити и Албанију (Скадар и Драч…)

Много мање  Албанци имају право на Приштину него Срби на Скадар…

Албанци, по свим критеријима могу добити само мањи дио КиМ а Срби, богами, могу изаћи на море…

Па ко воли, нек’ изволи!!!

Нема предаје!

Неман НСП је на умору; рађа се НОВИ СВЕТ, рађа се СЛОБОДА!

Нови свет је на нашој страни, међународно и историјско право…

Чекаћемо!

Догодине у Призрену!

 

МИЛАНКО КОВАЧЕВИЋ : Пројектована (лажна) дилема: ДА ЛИ И КАКО БРАНИТИ КОСОВО!?

Већ се у самом питању- Да ли и како бранити  Косово ‘провлачи’  лажна дилема; да ли треба или не треба бранити дио сопствене земље и народа- дакле, чак и наметнутом формом питања се сугерише дилема, дефетизам, предаја- прва ‘пројектована’подвала! Али, подвала се крије и у протураном (од стране Запада ) редукованом називу српске покрајине јер се не користи пуни назив Косово и Метохија већ само Косово тј. не спомињу се метохије (црквена имања) а она су, управо, један од првих доказа да је Косово српско и да је одувијек (историјски) припадало и припада српском народу (уистину, за Србе је назив Косово  сасвим довољан јер Косово, поред територије, за Србе представља и духовну парадигму тј.симбол и исходиште српске духовности и самог  идентитета а што, свакако,обухваћа и метохије -међутим, агресори са Запада, користећи само назив Косово а не спомињући метохије, желе да ‘избришу’ суштински доказ да је Косово српско) Дакле, ријеч је о подвали у самој форми питању али и у, тобоже, постављеној  дилеми –да ли и како бранити Косово а све у сврху агресоровог циља-изузимање КОСОВА из суверенитета државе Србије.

На жалост, Западу су се придружили у тој нечасној работи и један дио Срба који су из разних разлога (директно ангажовани-плаћени, или због својих идеолошких опредељења или једноставно због неких својих  личних интереса и користи али и заведени и устрашени пропагандом -чиповани) ‘прихватили’ његова ‘учења’…мисле ти чиповани несрећници да ће се пред њима,кад се одрекну КОСОВА, отворити рајска врата ’напреднога западнога свијета’?! Управо зато- мора се  учинити све да би се помогло чипованим Србима да скупе снаге и погледају истину у очи (они ,бар  већи дио њих, вјеровати је , ‘осјећају’ истину, али немају снаге  да се суочи с њом)

А истина је немилосрдна- сви Срби морају постати свјесни да се КОСОВО мора бранити и одбранити, не само због духовног, већ и физичког опстанка – народа, државе и  сваког  појединца!

Прво-ако не буду бранили КОСОВО то ће бити знак српским непријатељима да Срби неће бранити ни остале дијелове земље а то директно значи-нестаје држава Србија а тиме и Срби као народ! Математички јасно!

 И друго; то ће бити знак да су Срби потпуно и дефинитивно духовно  разорени и уништени јер остајући као народ  без свог духовног исходишта  престају, уствари, и бити Срби-већ су нестали као народ! Опет математички јасно- непријатељи могу доћи по свој плијен!

Дакле,Срби  немају избора!

Одбрана КОСОВА је централна тачка; ту почиње и завршава се цивилизацијска и духовна борба српског народа која ће одлучти  о самој бити његовог бића, његовог постојања и  опстанка-хоће ли Антихристи  са Запада КОСОВО исчупати из српске свијести чиповањем или ће КОСОВО остати вјечно духовно срце Србије?! О томе ће одлучивати сваки Србин за себе а задатак свих свјесних (нечипованих) Срба је да помогну сваком свом брату да донесе правилну одлуку-КОСОВО се мора бранити свим расположивим средствима, не само због садашњости ,него И због прошлости И завјета предака али И због будућности  И  клетве  потомака! Уистну,одбрана КОСОВА је за ову генерацију Срба, не само српска потреба,него и српска обавеза И према прецима И према потомцима!

Мора то запамтити већина Срба; без одбране КОСОВА  нема српског  постојања-не буду ли Срби  пружали отпор Звери  са Запада која им отима КОСОВО, практично, Срби нестају. И Срби, И Србија! Нажалост ,ово није испразно “србовање” већ тешка,болна реалност. Тај процес ‘нестајања’ биће страшан и Србе ће чекати највеће могуће  страдање-страшни суд, који ће, вјероватно, са новим великим братоубилачким ратом започети  а на крају, српским нестанком завршити!  Ако те болне истине Срби  буду свјесни , онда ће сигурно и знати шта им је чинити! КОСОВО се мора бранити и одбранити – И Косово, И Метохија.То је услов њиховог постојања!

           Међутим, искушења су велика пред Србима-поставља се једно неизбјежно питање: како бранити КОСОВО  у судару са најјачим силама свијета и то у овако тешким унутрашњополитичким и спољнополитичким околностима? Питање изгледа веома тешко, готово без одговора, али (као и у животу за сва најбоља рјешења) одговор је веома једноставан.

КОСОВО, српско  духовно исходиште, првенствено се брани  духом – док буде у српским срцима оно је неосвојиво и неуништиво.  И ту су, у судару са тим духом, агресори  унапријед изгубили битку!  То је српско  најјаче оружје –знају то Срби, али знају и њихови (не)пријатељи  са Запада. Зато су чинили све (и чине! )да Србима одузму ту највећу  снагу-да узму српску душу! Кад узму душу Србима узели су и КОСОВО!  Зато и јесте Србима битно  сачувати своје суштинске духовне и моралне вредности као народа које и јесу главни носилац слободарства и домољубља. Само оне, те духовне и моралне вредности, рађају осјећај и потребу за слободом  – а слобода ‘отвара’ очи и види оно што се до тада  није  смјело видјети! Смисао живљења!

             Наравно, поред духовне снаге, треба користити и друга сва расположива средства за физичку одбрану КОСОВА и Срба који живе на њему а која има реално на располагању држава  у овом времену и окружењу. Ни та средства нису мала, и поготово ако се  Срби ослободе до краја предрасуда о необходности сарадње са Западом по сваку цијену ( и имбецилних тврдњи да Срби не могу живјети без сарадње са Западом и ЕУ тј. ‘да ЕУ нема алтернативе!’) Ако се зна да већина свијета подржава Србе у тој борби за КОСОВО (на челу са пријатељском, усправљеном Русијом ) онда је јасно да су сада измјењене геополитичке околности и однос снага што сигурно онемогућава увођење неких економских и других санкција као и евентуалних ратних дејстава Запада према Србима. Србија више није сама (није никад ни била-само некад се многи њени  пријатељи и поштоваоци нису  могли-смјели јавити или су се оглашавали шапатом) а тиме расту шансе и за физичку одбрану КОСОВА-а силом отета територија,  морају знати освајачи, исто тако,на исти начин ће се и вратити кад тад.

            На српској страни је, И међународно право, И божја правда, И већина човјечанства те је само  питање времена када ће сви зједно –И Срби , И  Право, И Правда, И већина човјечанства, вратити отето-и то се, једноставно, по свим законима, људским и божјим, мора догодити!      

 КОСОВО  Срби не могу изгубити докле год душу не продају ђаволу и не дају‘вјеру за вечеру’!-могу само формално, само привремено али КОСОВО као духовни симбол не могу и неће изгубити никад-док буду Срби!

 

А Срби још постоје!                                                                           

 

“ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!”-чује се поздрав српски.

МИЛАНКО КОВАЧЕВИЋ: ВЕЛИКИ ИСТОРИЈСКИ МОРАЛНИ КАПИТАЛ СРПСКОГ НАРОДА АЛИ И НЕКЕ ДИЛЕМЕ

              Морална снага српска, која је још увијек сачувана  код свих слободних, нечипованих Срба, управо и омогућава наставак борбе против Силе Зла са Запада…али, те чињенице је свјестан и Запад и зато наставља напад на Србе с несмањеном жестином- хибридним ратом против Срба!!!

 И тако у круг…у круг…

И овдје се јавља прва нејасноћа и прве сумње…

морали све бити баш тако…да ли се ми морамо први супростављати свјетском злу,сили, неправди …зар га не можемо избјећи… зашто…зашто…има ли неке грешке у нама …

               Уистину, за многе Србе  ово су веома тешка питања на која немају одговор- а одговор је, уствари, веома једноставан: Нема ту никакве српске кривице ни грешака. Пред њима је једноставан избор. Срби могу, или, прихватити агресора и нестати или пружити му отпор  и борити се! (а српска историја је показала српски избор! Срби још постоје! )

 Дакле, слободарска свијест о потреби борбе за очување својих моралних, духовних и општецивилизацијских вредности заснованих на хришћанском светосављу и етици косовског мита је неуништива код већине Срба и она се не може промјенити-могу се само Срби уништити! (ту је чињеницу чак и Отоманско царство разумјело-схватили су да не могу све Србе претворити у Турке! Али, Звер са Запада је слијепа-она ту чињеницу неуважава!!!) Зато је српска судбина тешка- због  те српске чврстине и агресори постају најкрволочнији над Србима јер не могу овладати њима-преостаје им само да их униште!!! Ту је извор највећих српских страдања  и  те чињенице Срби морају стално бити свјесни-српска кућа је на раскршћу, на међи два свијета- и зато на Србе прво Сила Зла удара и са Истока (некад) и са Запада (сад) а њима не преостаје  ништа друго него да пружају отпор том надирућем злу-да се бране. Тако било,тако ће и остати! И било шта чинили, ту Срби не могу ништа  поправити-наравно, ако хоће да остану Срби! (тако је било и на Косову пољу 1389, кад Срби земаљски страдаше јер их хришћански Запад изда, али тако је било и 1914.  и 1941. кад Срби страдаше од зла Запада а све исто се поновило (и још горе!) крајем двадесетог вијека)

И овдје се јавља нова дилема …                   

ако се већ морамо  супростављати злу ..можемо ли са мање страдања и жртава…постоје  ли какви други безболнији начини борбе …

       Дилема је велика и оправдана.Судари са надирућим злом су стални  а српске жртве велике – Срби имају много разлога за преиспитивење…шта урадити…може ли се како  страдање избјећи или бар смањити? Међутим, одговор на ова тешка питања је једноставан- довољно се сјетити болних искустава деведесетих година прошлог вијека…

Да, свакако; треба Србима пуно више стрпљења и мудрости да би, лакше и безболније, дочекали  зло што их неминовно напада али на начин који је реално могући-јер пуким жртвовањем се не постиже ништа осим евентуалне хвале и славе у историји…али мора се опстати, мора се и физички постојати, да би и историја имала смисла! Наравно, ово апсолутно не значи дефетизам и предају, већ напротив, метод најуспјешније и најефикасније борбе против агресора. Првенствено, потребно је Србима  јединство и саборност  у  тешким временима; јединство, слога и национ. концензус о свим важним друштвеним и национ. питањима. Управо то Србима недостаје, тај осјећај за земаљску стварност, што и јесте био (и још је!)  највећи разлог који је водио (води) српским  погрешкама и заблудама…           

Носиоци раздора у српском народу, а да тога многи и нису свјесни, су сви они који су, нажалост, прихватали, а и данас прихватају, антисрпску (И антиљудску) западну идеологију (милом или ‘силом’,свеједно) одрекавши  се себе и свог  бића-постали (свјесно или несвјесно-свеједно) чиповани робови Запада (Новог свјетског поретка) и зато ,управо за то,мора се учинити све да се те  душе спасу-ако им спаса има! А мора бити-максималним ангажовањем свјесних снага друштва  и  пуном одговорношћу (стрпљењем и упорношћу) сигурно се може дјеловати (утицати) на многе  ‘изгубљене’ Србе. Потребно  је стрпљиво , истински демократски, водити друштвени дијалог  и имати разумјевања за залутале и заблуђеле српске душе-само тако ће ‘демократе’постати ‘патриоте’ а ‘патриоте’ постати истинске демократе! што је и једини услов за напредак српског друштва. Само тако, јединством и саборношћу, може се доћи до друштвеног консензуса о најважнијим државним и нац.питањима и методама како рјешавати исте.Носиоци саборности српског народа морају постати све  организоване и самосвјесне структуре друштва као што су полит.странке и покрети које нису изгубиле патриотски и национални осјећај и одговорност,те СПЦ  и све друге  друштвене снаге које су сачувале традиционалне вредности (љубав и осјећај припадности свом народу и својој држави) тј.које су сачувале аутохтони духовни идентитет свог народа  и одговорност да се исти заштити и брани у овим тешким временима-сви они који вјерују у себе и у истину коју носе! Ову самосвјест треба развијати и његовати код сваког појединца, код сваког Србина али и других грађана Србије (а не,стидјети се својих најплеменитијих осјећања-како заговарају западне демократе! ) Ову и овакву самосвијест у Србији посебно треба настојати развити  код  тзв. демократских  снага тј. прозападних партија,’ европејских’ интелектуалаца као и других грађана Србије што су свјесно или несвјено ‘заблуђели’ (‘подлегли’ чиповању!) а то јесте први и најважнији земаљски задатак пред Србима (није Србима узалуд  историја оставила СССС-Само Слога Србина Спасава!) Срби, да би могли испунити, у овом тренутку нимало лак задатак који је историја ставила пред њих, морају постићи свеопште јединство народа (дакле укључити што је могуће више оних који сад то не схватају,односно који заступају ,како смо објаснили из разних разлога, тезе српских противника ,односно,не-пријатеља) Јединство и саборност српског народа јесте главна брана агресорима-јесте и духовна одбрана Косова (али и услов српског опстанка уопште!) За ту највећу српску вриједност мора бити ‘борба непрестана’ у којој ће судјеловати сваки свјестан појединац,сваки честити Србин и грађанин Србије јер је то први и главни људски и национални задатак . Јединство и саборност  ће родити слободу  а само слободним духом, који је одувијек красио српски народ,може се сачувати нац.свијест и љубав према отаџбини!

         Када се постигне  толико потребно и жељено државно и нац. јединство постиже се и циљ. Отаџбина И народ су сачувани! -нестаће наметнуте,виртуелне реалности а тежак терет ће се скинути са српске  душе! Сагледаће Срби слободно себе и своју прошлост и родиће се понос због духовних и моралних вредности које носе у себи! а наметнути осјећај кривице ће нестати јер ће се појавити јасна свијест о кривици оних који их оптужују ! Сазнаће Срби потпуну истину!  Само тако, зло сјеме раздора и мржње посијано  са  Запада по Србији и цјелокупном српском етничком простору лагано ће се сушити а српски народ ће поново открити своју широку, велику душу, растјерати  тјескобу и вратити  исконску  духовну снагу. Само тако се и разбија пројектовано безнађе, страх и овисност од западних’ пријатеља’ САД И ЕУ и што је најважније, у том процесу српски народ ће још више осјетити (иначе, њему вијековима добро познати осјећај) благодети и величину слободе-а слободни дух је јачи од сваке силе  и неправде ! Он враћа вјеру у живот и смисао човјековог постојања!

Косово и Србија ће бити слободни!

 

Миланко Ковачевић: УСЛОВ БЕЗ КОЈЕГ СРБИ НЕ МОГУ- НАЦИОНАЛНИ КОНЦЕНЗУС

(Велики историјски морални капитал српског народа али и неке дилеме)

 

               Већ смо констатовали-српски народ, као ни један народ у Европи, пружио је велики отпор глобалистичкој немани која се немилосрдно острвила на њега. У тој борби Запад је користио и користи сва средства а специјални неокортички рат против Срба још траје-И он је за Србе најпогубнији! Хоће ли Срби добити ту битку показаће вријеме које је пред њима… међутим, проблеми нису мали…

Поред текућих, веома великих економских и социјалних проблема, пред Србима су и највећа национална и државна питања на које морају дати одговоре – Косово (КиМ) и однос према Западу! А једно се без другог не може ријешити јер је нац.консензус  суштински услов за  одбрану Косова ( И српског опстанка уопште!)  али  то неминовно значи и наставак сукоба са Западом! који,управо, Србима отима Косово!

Може ли српски народ на та питања наћи одговоре? Може ли се постићи консезус свих снага српског друштва, саборност српског народа –а  то је услов његовог опстанка!  Може,само под једним условом- ако Срби могу пронаћи  духовну снагу у себи (ослободивши се свих фрустрација насталих као посљедица неокортичког рата, економских санкција и војне агресије ) која ће им вратити самопоуздање и самопоштовање и ослободити их од лажне, оптужујуће „слике“ Запада о њима, о њиховој „загубљености“ и кривици. Дакле, ослобођајући се од страха и наметнуте кривице, нестаће наметнуте виртуелне реалности а пред Србима ће се отварати сасвим друга стварност (истина) на коју они могу бити изузетно поносни.

Уистину, немају се  чега Срби стидјети- у судару са западном Силом Зла, поднијели су велике жртве  али су још увијек остали  духовно непокорени. Пружајући највећи могући отпор (у датим околностима) агресорима са Запада бранили су не само себе него и све досадашње истинске вредности наше цивилизације и човјека уопште .

Управо то, тај отпор Антихристу, је нови и неуништиви извор моралне снаге српске, и не само српске – та величанствена борба српског народа рађала је и сваким даном рађа , нове просторе слободе у људима и народима! Ову истину, не само да зна и осјећа сваки Србин, него носи у себи и сваки  грађанин свијета који није затрован „вирусом“ Запада  и то је сваким даном све видљивије- сваким даном је све више и више слободномислећих људи и народа (држава) који имају снаге да се јавно противе тиранима са Запада! ( а не тако давно, у ратовима на тлу бивше Југославије,крајем прошлог вијека,скоро сви су били само немоћни,нијеми посматрачи!)

          Међутим, садашње стање у српском друштву је веома тешко… некритички (поданички)однос власти према Западу (инсталираних од 5.октобра  па до данас) донио је дубоку подјелу у ионако подјељеном српском народу и његова (бар донекле) дотадашња национална чврстина и јединство (одлучност али и војна снага нпр. показана  у рату с  НАТО- агресорима 99.) су озбиљно нарушени. Користећи медије и методе гебелсове пропаганда  Запад и његови идолопоклоници у земљи наставили су  даљну индоктринацију становништва величајући западну идеологију и вредности и заваравајући народ „комунистичким причама“ о ЕУ  и „свјетлој будућности“ (глобализам-либерализам и није ништа друго него перфиднија превара од комунизма, само што је по својој идеји много мрачнији!) Резултати тога, најсофистициранијег неокортичког рата против Срба, су, нажалост, сваким даном све видљивије у Србији-Срби су почели живјети у виртуелној реалности у којој не виде стварност. Управо то се дешава и са процесом отимања Косова. КИМ свим силама, српски пријатељи са Запада (своје пријатељство су нагласавали и кад су бацали хиљаде тона бомби на        Србе-умоболно!) отимају нејакој и растрганој Србији (док се тзв.Прешевска долина, Воводина и Санџак (Рашка) држе у резерви!) а, не мали дио Срба, још увијек у Западу виде пријатеље!

Дошли смо до главног проблема-не јавног мнења формираног на Западу,оно није кључно (јер владајуће елите на Западу знају истину и кад њима -ако икад -буде у интересу ,они ће га промјенити) него је споран дио јавног мнења у Србији, који је  усвојио сервиране лажи са Запада као истину и тако објективно дјелује (свјесно или несвјесно) против свог властитог народа и државе заступајући и проводећи интересе Запада, који су често у потпуној колизији са српским интересима. Овај  суштински  проблем онемогућава Србима општи концензус о важним националним и државним питањима, тј. нарушава државно и нац. јединство које  је преко потребно у одбрани  КИМа а тиме државе и народа у цјелини. Али, ипак, „није све пропало кад пропало све је”-већина српског народа није насјела на подвалу и даље пружа велики, енергичан, отпор агресији са Запада. Истина и Правда су на српској страни и Срби се за њих (И своју слободу) боре –тј. бране И њих И себе (као сто су уосталом кроз читаву  историју радили-почевши од косовског боја 1389. кад су бранили ту исту Европу ) И ту је српски  историјски морални капитал!Ту је  снага српска! И  Величина! Због тога се Србима многи диве и уважавају их, али због тога их је Запад нападао и напада! а Србима остаје само жртва и страдање!? И овдје се јавља прва нејасноћа…

Наставиће се

Београд, 2011.

Миланко Ковачевић: НОВА СРПСКА РЕПУБЛИКА У ЧИКАГУ

8.теза Запада Појмови; нација-национално осјећање, држава-патриотизам, историја итд. у савременом свијету су добила сасвим друга значења (досадашња су превазиђена и застарјела) и управо због тога, свако тумачење и експлоатисање ових појмова у јавном и политичком животу на стари начин није ништа друго него демагогија и манипулација истим (нпр.позивање Срба на историјске чињенице, суверенитет и интегритет државе итд. је без основа и није мјеродавно за статус Косова)

            Тачно је: Запад је „усавременио“ своје тумачење појмова нација-национално осјећање, држава-патриотизам, историја и сл. али не и њихово експлоатисање – И у старом И у новом значењу и даље их користи у манипулативне сврхе ! За њих су,за Запад, управо били важни ( И сада јесу) И њихова држава И њихова нација И њихова историја, јер су, користећи те појмове, ширили (И шире) максимално свој значај и утицај у свијету (чему,уосталом  и служе „међународна заједница“,“евроатланске  интеграције“ и ЕУ) успут манипулишући и својим властитим  народима – претварајући их у програмиране масе – чиповане поданике!„За дом спремни“- и данас, егзалтирано машу заставицама милиони људи на улицама Њујорка или Лондона  поводом неких „годишњица“, државних празника  или краљичиног рођендана (потпуно аналогно прославама у Сјеверној Кореји или Ирану!) јер они су, ти чиповани поданици , предодређени господари свијета чија моћ и право произилази  из њихове (Западне) прогресивне цивилизације – из „ослободилачких“ и „демократских“ ратова  (крсташких  и  свјетских, па  све до Вијетнама  и  Фокланда-удаљених  хиљадама миља од Енглеске гдје, не само да нема Енглеза него, нема ни људи – само овце!  па  до Авганистана, Ирака, Косова…) Уистину, експеримент је успио! Успјешним чиповањем свог властитог народа, Андроиди са Запада  успјешно  граде ( још увијек ) ново друштво – једну наддржаву,  једну наднацију – Евроатланску заједницу коју у суштини представља војна алијанса  НАТО пакт!  Уствари, у модерној свјетској цивилизацији, тврде творци нове андроидске антицивилизације  (уз подршку НАТО пакта ! ) и не постоји ништа друго него Запад  и прогрес којег он носи – Нови свјетски поредак,који своју “величину”, душебрижништво и “доброчинитељство” према другим народима управо доказује  примајући их раширених руку у свој “загрљај”. Уистину, добротвори – само што им је загрљај смртоносан! На жалост, ту чињеницу  потврђују, управо народи на Западу  али шта то вреди – многи од њих тога нису ни  свјесни – бесповратно су “чиповани”! “Изумрли су”! Наравно, исти загрљај “смрти” чека и нове кандидате за улазак у ту сатанистичку цивилизацију. “Срећни” нови чланови Новог свјетског поретка мораће “заборавити”  и на своју државу и на своју нацију и на своју историју јер то су већ давно “превазиђени појмови”- морају “заборавити” на себе! Морају нестати! Њих чека нова наддржава, нова наднација и нова историја нове цивилизације – Антицивилизација! Антихрист са својим царством – Четврти Рајх!

             Све једноставно и јасно! Ко смије схватити, схватиће! (нажалост-многи не смију!) Убјеђују нас “пријатељи” са Запада: прошла је важност држава, нација, граница, суверенитета; па и онако ћемо сви у јединствену Европу и  Евроатланску заједеницу – а Србима  отимају Косово и праве нову државу! Спомињу људска права Албанаца и права народа на самоопредељење – а гђе су српска права!? и права других народа у Европи и САД. Кад дају Албанцима на српском Косову државу нека дају и другима по истим критеријума нпр. Србима у Хрватској, Босни, Црној Гори  и Македонији ?! -И онако, границе нису важне! Па и у САД имају хомогене милионске етничке групације у појединим просторима па што им не дају право на самоопределење и омогуће њихову самосталност и стварање нових држава као нпр. Самостална Држава Тексас или Нови Мексико или Република Нова Кина а што да не и Нова Српска Република (бар у дијелу Чикага!) Наравно, европске примјере нема  потребе ни спомињати – од Ирске до Баскије и Корзике! Какво лицемјерје – зар постоје они који то не виде?!

Ово је једна од најопаснијих идеолошких теза Звери са Запада (Новог свјетског поретка) којој је циљ “обезглављивање” народа и управо, потирање његове националне свијести и духовног идентитета ради лакшег манипулисања истим – уништити или бар поништити што је могуће више духовни  идентитет једног народа и његову националну свијест како би се лакше “контролисао” као што је, уосталом, западна Сила Зла већ урадила  са многим народима  свијета – па И властитим!

Поред осталог, зато страдају И Срби, И српско Косовоони највише!!!

Ако ових чињеница Срби буду свјесни знаће шта им је чинити – чуваће своју аутохтоност и духовност а та самосвјест ће рађати осјећај слободе који је јачи од сваке силе.

Косово ће бити српско – И слободно!

 

Хоћемо Нову Српску Републику у Чикагу!!!

 

Фото: Блиц

(Чиповање Срба)

Београд, 2011.