МИЛАНКО КОВАЧЕВИЋ: ВЕЛИКИ ИСТОРИЈСКИ МОРАЛНИ КАПИТАЛ СРПСКОГ НАРОДА АЛИ И НЕКЕ ДИЛЕМЕ

              Морална снага српска, која је још увијек сачувана  код свих слободних, нечипованих Срба, управо и омогућава наставак борбе против Силе Зла са Запада…али, те чињенице је свјестан и Запад и зато наставља напад на Србе с несмањеном жестином- хибридним ратом против Срба!!!

 И тако у круг…у круг…

И овдје се јавља прва нејасноћа и прве сумње…

морали све бити баш тако…да ли се ми морамо први супростављати свјетском злу,сили, неправди …зар га не можемо избјећи… зашто…зашто…има ли неке грешке у нама …

               Уистину, за многе Србе  ово су веома тешка питања на која немају одговор- а одговор је, уствари, веома једноставан: Нема ту никакве српске кривице ни грешака. Пред њима је једноставан избор. Срби могу, или, прихватити агресора и нестати или пружити му отпор  и борити се! (а српска историја је показала српски избор! Срби још постоје! )

 Дакле, слободарска свијест о потреби борбе за очување својих моралних, духовних и општецивилизацијских вредности заснованих на хришћанском светосављу и етици косовског мита је неуништива код већине Срба и она се не може промјенити-могу се само Срби уништити! (ту је чињеницу чак и Отоманско царство разумјело-схватили су да не могу све Србе претворити у Турке! Али, Звер са Запада је слијепа-она ту чињеницу неуважава!!!) Зато је српска судбина тешка- због  те српске чврстине и агресори постају најкрволочнији над Србима јер не могу овладати њима-преостаје им само да их униште!!! Ту је извор највећих српских страдања  и  те чињенице Срби морају стално бити свјесни-српска кућа је на раскршћу, на међи два свијета- и зато на Србе прво Сила Зла удара и са Истока (некад) и са Запада (сад) а њима не преостаје  ништа друго него да пружају отпор том надирућем злу-да се бране. Тако било,тако ће и остати! И било шта чинили, ту Срби не могу ништа  поправити-наравно, ако хоће да остану Срби! (тако је било и на Косову пољу 1389, кад Срби земаљски страдаше јер их хришћански Запад изда, али тако је било и 1914.  и 1941. кад Срби страдаше од зла Запада а све исто се поновило (и још горе!) крајем двадесетог вијека)

И овдје се јавља нова дилема …                   

ако се већ морамо  супростављати злу ..можемо ли са мање страдања и жртава…постоје  ли какви други безболнији начини борбе …

       Дилема је велика и оправдана.Судари са надирућим злом су стални  а српске жртве велике – Срби имају много разлога за преиспитивење…шта урадити…може ли се како  страдање избјећи или бар смањити? Међутим, одговор на ова тешка питања је једноставан- довољно се сјетити болних искустава деведесетих година прошлог вијека…

Да, свакако; треба Србима пуно више стрпљења и мудрости да би, лакше и безболније, дочекали  зло што их неминовно напада али на начин који је реално могући-јер пуким жртвовањем се не постиже ништа осим евентуалне хвале и славе у историји…али мора се опстати, мора се и физички постојати, да би и историја имала смисла! Наравно, ово апсолутно не значи дефетизам и предају, већ напротив, метод најуспјешније и најефикасније борбе против агресора. Првенствено, потребно је Србима  јединство и саборност  у  тешким временима; јединство, слога и национ. концензус о свим важним друштвеним и национ. питањима. Управо то Србима недостаје, тај осјећај за земаљску стварност, што и јесте био (и још је!)  највећи разлог који је водио (води) српским  погрешкама и заблудама…           

Носиоци раздора у српском народу, а да тога многи и нису свјесни, су сви они који су, нажалост, прихватали, а и данас прихватају, антисрпску (И антиљудску) западну идеологију (милом или ‘силом’,свеједно) одрекавши  се себе и свог  бића-постали (свјесно или несвјесно-свеједно) чиповани робови Запада (Новог свјетског поретка) и зато ,управо за то,мора се учинити све да се те  душе спасу-ако им спаса има! А мора бити-максималним ангажовањем свјесних снага друштва  и  пуном одговорношћу (стрпљењем и упорношћу) сигурно се може дјеловати (утицати) на многе  ‘изгубљене’ Србе. Потребно  је стрпљиво , истински демократски, водити друштвени дијалог  и имати разумјевања за залутале и заблуђеле српске душе-само тако ће ‘демократе’постати ‘патриоте’ а ‘патриоте’ постати истинске демократе! што је и једини услов за напредак српског друштва. Само тако, јединством и саборношћу, може се доћи до друштвеног консензуса о најважнијим државним и нац.питањима и методама како рјешавати исте.Носиоци саборности српског народа морају постати све  организоване и самосвјесне структуре друштва као што су полит.странке и покрети које нису изгубиле патриотски и национални осјећај и одговорност,те СПЦ  и све друге  друштвене снаге које су сачувале традиционалне вредности (љубав и осјећај припадности свом народу и својој држави) тј.које су сачувале аутохтони духовни идентитет свог народа  и одговорност да се исти заштити и брани у овим тешким временима-сви они који вјерују у себе и у истину коју носе! Ову самосвјест треба развијати и његовати код сваког појединца, код сваког Србина али и других грађана Србије (а не,стидјети се својих најплеменитијих осјећања-како заговарају западне демократе! ) Ову и овакву самосвијест у Србији посебно треба настојати развити  код  тзв. демократских  снага тј. прозападних партија,’ европејских’ интелектуалаца као и других грађана Србије што су свјесно или несвјено ‘заблуђели’ (‘подлегли’ чиповању!) а то јесте први и најважнији земаљски задатак пред Србима (није Србима узалуд  историја оставила СССС-Само Слога Србина Спасава!) Срби, да би могли испунити, у овом тренутку нимало лак задатак који је историја ставила пред њих, морају постићи свеопште јединство народа (дакле укључити што је могуће више оних који сад то не схватају,односно који заступају ,како смо објаснили из разних разлога, тезе српских противника ,односно,не-пријатеља) Јединство и саборност српског народа јесте главна брана агресорима-јесте и духовна одбрана Косова (али и услов српског опстанка уопште!) За ту највећу српску вриједност мора бити ‘борба непрестана’ у којој ће судјеловати сваки свјестан појединац,сваки честити Србин и грађанин Србије јер је то први и главни људски и национални задатак . Јединство и саборност  ће родити слободу  а само слободним духом, који је одувијек красио српски народ,може се сачувати нац.свијест и љубав према отаџбини!

         Када се постигне  толико потребно и жељено државно и нац. јединство постиже се и циљ. Отаџбина И народ су сачувани! -нестаће наметнуте,виртуелне реалности а тежак терет ће се скинути са српске  душе! Сагледаће Срби слободно себе и своју прошлост и родиће се понос због духовних и моралних вредности које носе у себи! а наметнути осјећај кривице ће нестати јер ће се појавити јасна свијест о кривици оних који их оптужују ! Сазнаће Срби потпуну истину!  Само тако, зло сјеме раздора и мржње посијано  са  Запада по Србији и цјелокупном српском етничком простору лагано ће се сушити а српски народ ће поново открити своју широку, велику душу, растјерати  тјескобу и вратити  исконску  духовну снагу. Само тако се и разбија пројектовано безнађе, страх и овисност од западних’ пријатеља’ САД И ЕУ и што је најважније, у том процесу српски народ ће још више осјетити (иначе, њему вијековима добро познати осјећај) благодети и величину слободе-а слободни дух је јачи од сваке силе  и неправде ! Он враћа вјеру у живот и смисао човјековог постојања!

Косово и Србија ће бити слободни!

 

Leave a Comment

You must be logged in to post a comment.