Миланко Ковачевић: КРУГ 25 (РАСПЕТО КОСОВО)
П Е Д Е С Е Т Н И Ц А Наставите са читањем →
П Е Д Е С Е Т Н И Ц А Наставите са читањем →
Живот се још увијек неда Они срушили Убили Уништили А Срби се дигли Оживјели Постали Игра се наставља Смрт наваљује А живот се одупире Докле Постоје ли границе свему Наставите са читањем →
Можда је најбоље на овом свiјету што све пролази Вријеме тече нестаје троши се Једнако и за џелата и за жртве И долази тренутак кад су на истом Поново равноправни
Наше срце је Косово А Косово је срце У срцу Србије Не може се ишчупати Срце из срца Нити три срца одједном
Косово је Наш зид плача А наш плач је И појање и пјевање Истовремено Што ни један народ нема У томе је наша величина
Нека свјетлост Дочека мрак Нека буде шта бити мора Нека се завршава У моје срце Скрило се срце Косово И Никад га нико Никад Узети Не може Миланко Ковачевић
Уз помоћ злочина Хоће Своје ништавило Претворити у нешто И зато Андроиди дошли у Србију да убијају А не знају да и над њима има сила Свевишња Казна ће доћи и муке велике Наставите са читањем →
Да нема зла Не би постојало ни добро Да није звијери Не би било ни људи Да не постоји Сотона Не би нам требао ни Христ Ни Христово страдање Наставите са читањем →
Они су увијек знали истину А ми је увијек тражимо У томе је наша разлика И наша величина Није мрак у читавој Србији Није несрећници Мрак је у вама и око вас Ви сте мрак У Србији је свјетло Наставите са читањем →
Непријатељ је у Србима тражио мржњу Очекивао мржњу за учињено зло А нашао је понос Понос и пркос То га је више убијало Више Него његове бомбе Србију и Србе Нема веће казне од праштања жртве Нема Наставите са читањем →