МИЛАНКО КОВАЧЕВИЋ: У ЈЕДНОЈ РУЦИ ЛАЗАРЕВ, У ДРУГОЈ БАРЈАК ДУГИНИХ БОЈА

 (Не сведочи криво брате Србине, не лажи самога себе…)

Ми смо поносан, стари европски народ, а бирамо оне који се нас јавно одричу  и сорошевску идеологију промовишу…поносимо се богатом и славном историјом: хвалимо чојством и јунаштвом а гласамо за евроунијате што нам све хероје у Хаг послаше западној инквизицији…

Знамо ми да су наша браћа Руси али нас наш „пут без алтернативе“ у „светлу будућност“ води у евроатланске интеграције – код западних пријатеља са којима смо у сукобу од када знамо за себе…

Никад нећемо признати Космет а његову судбину смо великодушно предали у руке пријатељима које смо до недавно окупаторима звали…и настављамо да у кафани певамо о Косову док на изборимо покорно гласамо за еурофанатике који га се одричу…

Кунемо се комшијама у породичне вредности, част и морала а код  куће кришом на обојеној телевизији у ријалити програмима уживамо…

…………………………………………………………………………………………………………………………..

А на тренутак, негде у дубини душе блесне истина и бол запара груди:

Знамо ми да су нас продали наши „великаши“. Продаше веру за вечеру али народ српски остаде и без вере и без вечере…

Знамо ми да нас „храни“ годинама наша „олош елита“: уведоше нам двојност, смутњу, лаж…све у  истину своју преводећи помоћу Сорошевских медија који завладаше земљом Србијом…

Знамо ми сви да су нам Руси једини пријатељи и браћа и да једино са њима, под њиховом заштитом, можемо опстати – сачувати слободу! од оних са Запада који нам се сада као пријатељи претстављају, док нас као жртве у џелате претварају и све њихове злочине над нама великодушно нам опраштају.

Знамо ми да је духовно Косово наше срце, корен нашег битка и духовности…знамо ми да нам нема опстанка без Косова и то не само духовног, већ и физичког: ако дамо олако Косово и Метохију ето њих (већ најављују) и у Прешеву и у Нишу…а остали једва чекају…и Санџак и Војводина и…

У једном тренутку освешћења, све сазнамо, свега постанемо свесни , а онда опет, као опчињени, као стадо за својим господаром немо и послушно стајемо у ред ка провалији  према којој нас наш џелат усхићено води, а свако од нас, појединачо, нада се у себе да ће баш сад колона стати и да ће се баш он  под шљиву са геј барјаком склонити…

Како се тако неприметно, олако предасмо…Каква нас то страшна сила савлада а да и нисмо свесни да смо поражени…да поразе у победе проглашавамо… да нељуде који нас воде у узоре претварамо, да оне којих смо се до сада стидели у идоле промовишемо…

Какав нас то луд ветар захвати, памет нам изокрену, остадосмо без свести и савести…без стида и срама…

…………………………………………………………………………………………………………………………..

Све је у Србији постало контраверзно, без логике, без смисла, без морала…

И мисли и живот!                                                     

Српска нација је располућена, збуњена, растргана…                                    

У шизофреничном стању!

У страху!

Помешали се лаж и истина у земљи Србији – у души многих Срба лаж се претворила у истину а истина постаде лаж…

До 5.октобра знали смо ко смо ма какви год били, а од 5.октобра не знамо ко смо и

то је наш највећи проблем!

Срби данас – у једној руци Лазаревим а у другој дугиним барјаком вију!

Док се неослободе постојеће политичке и тзв.интелектуалне елите која је давно продала душу ђаволу (част изузецима) нема слободе за Србе…

А негде у дубини душе Срби носе свест о овој истини и зато муцају!

Зато су разапети!

 Не смеју рећи истину а непристају на толику лаж!

Зато лажу сами себе!

Свесни су свега а немоћни, у страху оковани.

 А страх је највећи непријатељ слободе!

За слободу је потребна свест. Слободна свест!

Она рађа снагу! Руши страх!

Нису они, те слуге НСП, та партократска олигархија, ни најјачи, ни најпаметнији, ни најспособнији – они су само најпокорнији и најпокваренији.. .и зато су, само за то, постали видљиви, моћни, власт.!  

А Србима остаје нада – нада да ће се јавити исконска српска снага!

 Из распетог Косова изникла!

 

фото Седмица