КОСОВО НАМ НЕ МОГУ УЗЕТИ АКО ГА НЕ ДАМО (да могу, не би тражили да га предамо)
Косово је кључно питање за Србе – питање српског исходишта. Сваком обичном човјеку из народа је јасно – ишчупа ли се корјен и стабло се суши. Без Косова нема ни Србије! Зато проблем Косова, ма колико изгледао претежак, рјешив је за српски народ. Срби знају шта им је чинити. Знају да треба бранити Косово и знају како то чинити! Али, шта вриједи, српски политичари и трула интелектуална елита причају неке друге приче. Умјесто да се боре за Косово, они се, већ десетљећима, играју са њим, из ко ће знати којих и чијих интереса. Српских, сигурно не! А такво понашање отуђене српске политичке и интелектуалне елите и јесте наш највећи – српски проблем!
РЕАЛНО СТАЊЕ СТВАРИ
У Досадашње преговоре о КиМ Србија је улазила без идеја и јасне визије и зато не чуди што су преговори, као такви (већ двадест година) губитнички за Србе, који нису знали ни шта хоће а камоли како то спровести. Садашње преговоре води Предсједник Србије а да Срби немају појма о чему преговара ни шта је платформа за преговоре. Да туга буде већа, из предсједниковог обраћања нацији, јасно је да ни он сам не зна зашта се бори и шта жели постићи преговорима што је јасно из његових изјава да „Србија мора нешто добити“. Тужно – шта се може добити такивим снисходљивим ставом? Замислите само кредибилитет и снагу тог преговарача који у преговорима заступа тезу: „Мора и Србија бар нешто добити“. Нажалост, у самом старту, пристало се на све понижавајуће услове преговора и наметнуте игре од западних сила а то није могло, нити може било шта добро донијети Србији. Преговарано је о Косову истовремено и са Албнцима и са Нијемцима и са Американцима; преговарали су унапред изопштени Срби, сами против свих и то са власти која није знала шта хоће – и, наравно, резултат је морао бити такав какав јесте. Поражавајући! и води потпуној предаји Косова! и поред тога што Србија има на својој страни и међународно право (Резолуцију 1244 итд.) и правду и већину држава свијета, односно двије трећине становника ове планете. И, не спомињите економске интересе и ЕУ, то није ни близу здраве памети – уцјена и одрицање од 15% своје територије води нас економском просперитету!? Боже помози! Ми можемо само поставити логично питање: А зашто, нпр. Срби нису укључили своје пријатеље Русе у преговоре као што су Албанци укључили своје пријатеље? Зар Руси немају исто право као и Нијемци да преговарају о проблему Косова и не само они, већ зашто не и Кина која једнако има право да преговара о Косову и заступа Србе, као што нпр. Американци заступају албанске интересе? Знам, да ће ове ријечи многима Србима изгледати чудно, али то није зато што су оне чудне, него што су многи Срби чиповани и размишљају на начин како размишљају (не)пријатељи са Запада. Када би Срби овако, слободно, размишљали, и овако у старту поставили проблем, не би се њихов Предсједник „ваљао по поду“ него би достојанствено и потпуно равноправно и легитимно заступао српске ставове а и био би далеко више цијењен и прихваћен (како он, тако и Србија!) него што је сада случај – не би Предсједник тумарао усамљен и несрећан, од Брисела до Вашингтона, не знајући ни куда иде ни шта тражи. До сада, нажалост, само су други – противничка страна, знали шта траже и знали узимати од њега, односно од Срба, оно што су жељели.
А ШТА НАМ ЈЕ ЧИНИТИ?
Пошто Албанци нису ништа спровели од договорених Бриселских споразума (ЗСО) а Срби јесу скоро све, наравно, на своју штету, ти преговори се ,уствари, морају прогласити неважећим (што они то и јесу – а стање треба вратити на оно постојеће прије тих преговора) и кренути у нове кредибилне преговоре, уз гаранцију међународне заједнице, а то значи, не само западних сила, пријатеља Албанаца, него и српских пријатеља, Русије и Кине. Дакле, преговоре обавезно измјестити у УН и то мора бити прихваћено јер су управо Бриселски споразуми показали сву бесмисленост вођења преговора у ЕУ. У преговорима морају бити равноправно заступљене све свјетске силе, како оне што су признале Косово и подржавају Албанце, тако и оне које подржавају суверенитет и интегритет државе Србије (Р1244) На једној преговарачкој страни Албанци (лажна држава Косово) и њихови старатељи Американци, Нијемци(ЕУ), а на другој, држава Србија (међ. право Р1244) Руси и Кинези. Признаћете сви, када би у овом саставу отворили нове преговоре, који је потпно нормалан и реалан, Срби се више не би губитнички осјећали и сасвим и би се друга перспектива о Косову отварала – у тако постављеним преговорима Срби би били потпуно равноправни у старту а не би као до сада неравноправно преговарали сами против Албанаца и њихових покровитеља са Запада. Тако пробуђени и освешћени Срби имали би јасан став шта хоће и зашто се боре и могли би се држати чврсто резолуције 1244 која гарантује суверенитет државе Србије на Косову а то значи непромјенљивост границе. Дакле, треба гласно и јасно говорити увијек и на сваком мјесту. Не могу се границе Србије мијењати а да се по истим критеријима не мијењају и границе других држава насталих цијепањем бивше заједничке државе! И то ће бити најбоља одбрана Р1244 и Косова! Границе Србије се могу,уствари, мијењати само под једним условом – да се под јасним, дефинисаним општим принципима међународноог права (нпр. коришћење принципа самоопредјељења народа, историјског принципа итд.) изврши нова промјена граница свих новонасталих држава на простору бивше заједничке државе по истим принципима за све! Да Срби овако размишљају, друга би се пјесма пјевала и у Бриселу и у комшилуку код разбраће – не би се утркивали ко ће прије признати Косово као независну државу! као што не би ни српски Предсједник цијепао своју државу и причао о промјени граница и разграничењу на Косову а истовремено заговарао цјеловитост и неповредивост граница БиХ, Хрватске итд.
ОДБРАНА КОСОВА
Да закључимо:
-Бриселски споразуми се морају прогласити ништавним, јер их противничка страна не спроводи, а преговори се измјештају у УН. У том случају неће се само чути глас албанских пријатеља, покровитеља независног Косова, Америке и Њемачке, него ће се, потпуно равноправно, чути и глас Русије и Кине, свјетских сила које подржавају рјешавање проблема Косова у складу са међународним правом и Р1244.
-Када се преговори врате у окриље УН онда се проблем Косова мора, и хоће се, рјешавати у складу са међународним правом а то је могуће по два основа.
1– основ – Резолуција 1244 која гарантује непромјенљивост граница и суверенитет Србије на Косову – и може се преговарати само о степену аутономије Косова!
2-основ- комплетно и свеобухватно рјешавање националног питања Срба и свих народа бивше Југославије, па и Албанаца на Косову, по принципу самоопредјељења народа и историјском принципу (тада би било рјешено истовремено и национално питање свих Срба који су живјели и живе, као констутивни народ, на цијелој територији бивше Југославије тј. у државама насталим непринципјелним цијепањем некадашње заједничке државе а у којима се Срби и данас малтретирају, обесправљују на све могуће начине и протјерују са вјековних огњишта) Наравно, ово је мало компликованија и озбиљнија прича и заслужује детаљније објашњење.
Дакле, принципи међународног права, једнако важе и морају важити за све народе и државе бивше Југославије, као и за Србију и Србе. Под истим условима под којима се мијењају границе Србије, морају се мјењати и границе свих других држава насталих насилном сецесијом из бивше Југославије. Тек досљедном примјеном принципа самоопредјељења који ће важити за све, па и за Србе, и Албанци могу добити право на дио територије КиМ гдје чине већину, само треба утврдити вријеме када се врши пресјек стања а то је ствар преговора (пресјек не може бити никако тренутно стање јер је оно посљедица прогона и злочина над Србима) Наравно, мора се обезбједити максимална заштита културног и духовног насљеђа тј. српских цркава и манастира на територији које припадну Албанцима, као, уосталом, и албанског насљеђа, уколико га имају ,на територијама које припадају Србима (наравно, немају га!) Међутим, пошто је ријеч о разграничењу два народа, Срба и Албанаца и Срби имају по историјским критеријима право на излазак на море, бар на Скадар и Драч. Само тако, примјеном међународног права, договорно, може се доћи до праведног рјешења и разграничења Срба и Албанаца. На исти начин може се, и мора истовремено, извршити разграничење (користећи исте принципе међународног права) и између Срба и свих других народа на тлу бивше заједничке државе Југославије и тако, напокон, рјешити комплетно српско национално питање као и национална питања осталих народа.Овакво принципјелно рјешавање националних питања свих народа бивше Југославије потпуно је у складу са међународним правом и једино је могуће, свеобухватно рјешење за све. Ако Албанци, као национална мањина која живи на КиМ у саставу државе Србије,користећи принцип самоопредјељења народа, имају право на своју државу, онда, свакако, и сви Срби ван државе Србије, користећи исти принцип, имају још веће право на самоопредјељење, као аутохтони, конститутивни народ у свим бившим републикама. Aко су Јанез, Фрањо и Алија имали право на своје државе на територији некадашње заједничке, назови државе, Словенаца, Хрвата и Срба (територије Аустроугарске) која се 1918. припојила Србији, онда су, сасвим логично, и прекодрински Срби имали и имају право, као конститутивни народ на своју државу на тим територијима на којима су вијековима живјели. Ако Албанац из Приштине хоће да буде Албанац у Албанији, Муслиман из Сјенице хоће да буде Бошњак у својој држави ФБиХ, итд. онда и Србин из Грачанице или из Куманова, Никшића, Петровца, Петриње, Книна, итд. итд. има право да слободно живи у својој, српској држави. Уосталом, територија БиХ је већ подјељена по етничком принципу (изузев српских крајишких општина које су, потпуно нелогично, вештачки, припојене Федерацији – те, Срби у њима, исто тако, имају право на самоопредјељење) али, шта је са Србима са других територија као нпр. са територија данашњег подручја Хрватске? Зар Срби, као конститутиван народ, нпр. са подручја некадашње Војне Крајине (РСК) који и сада, и поред геноцида (Јасеновац) и највећег етничког чишћења у Европи (Олуја) у неким дијеловима чине већину, немају право на самоопредјељење као остали народи и неке националне мањине (Албанци) Итд, итд…
СЛОБОДА ЗА СРБЕ
Само овакво би, досљедно рјешавање националних питања Срба као и других народа бивше Југославије, једино могло довести до трајног мира а вјероватно убрзо и до, напокон, добрих комшијских односа и пријатељства на овим просторима или бар до постепеног нестајања међусобног непријатељства. Овакве идеје су, већ данас, прихватљиве многим међународним факторима, па чак дјеломично и на Западу, а, ако не сад у потпуности, биће то, свакако, ускоро. Ово је истина и Срби се не смију плашити, тј. морају скупити толико храбрости да увијек и свагдје јасно и гласно указују на ту истину. Ако Срби не буду смјели говорити истину, ако се држава Србија настави овако непринципјелно понашати у заштити Срба и рјешавању српског националног питања, Срби ће и даље страдати – и даље бити прогањани са својих вјековних огњишта са Косова и Хрватске (већ је већина протјерана погромима) а све више, посредно и из ФБиХ и Црне Горе, док су у Македонији и Словенији скоро већ нестали, а наша разбраћа ће наставити свој пир док не стигну до Београда – и доћи ће много брже него што многи мисле!
Ово је принципјелан и једини могући приступ преговорима о Косову у складу са међународним правом а ако се, ипак, деси, да Запад својим непринципјелним, навијачким приступом, минира преговоре на овим начелима међународног права, Србима остаје „замрзнути конфликт“. Србима, у том случају, преостаје да чекају вријеме када ће међународне околности бити промјењене и то ће се неумитно убрзо десити, а онда ће се и принципјелно рјешити и проблем Косова и сви други проблеми настали непринципјелним цијепањем бивше заједничке државе Југославије.
Да поновимо још једном: Само овакави досљедни ставови омогућиће Србима да сачувају Косово а на крају, и да се ријеши комплетно национално питање Срба!
Запамтимо: Косово нам не могу узети ако га не дамо, јер да могу, не би тражили да га предамо!
Догодине у Призрену…
