Миланко Ковачевић: СЛОБОДНА СВИЈЕСТ

Није лако  “увијек” бити “сам против свих”!

Није лако носити свој крст! Српски крст!

И многи Срби под тим теретом не издржаше – сломише се и одбацише тај терет и остадоше изгубљени у нигдини, у моралном беспућу, биједни, ишчупани, без корјена…

Једноставно, многи Срби нису издржали – отпадоше и у друге се народе претворише и Антисрби постадоше! Конвертити, отпадници, аутошовинисти! Таква појава је много пута била видљива у српској историји, почевши од јањичара па преко усташа, до нажалост, данашњих Милогораца и Другосрбијанаца.

Тако постадоше и многи католици и муслимани, настадоше и многи Хрвати и данашњи Бошњаци, и Црногорци и Македонци, и Југословени …

Миланко Ковачевић: СЛОБОДНА СВИЈЕСТ

Ко ће нормалан у Србији бранити Врање, Санџак, Војводину, или можда Републику Српску, кад није бранио Косово! – тако злочиначки умови са Запада размишљају.

Нажалост, управу су!

Хоћете рећи да ће неко од тих што хоће да предају Косово, бранити „Прешевску долину“ и Врање  или да ће неко од њих бранити нпр. Републику Српску, Србе у Црној Гори, Крајини, Македонији, или ће, можда, бранити Рашку (Санџак) или пак Војводину… и тако редом, све до шљиве у предграђу Београда!

KО ЈЕДНОМ ИЗДА СВЕТИЊУ, ИЗДАЋЕ УВИЈЕК И СВЕ!

Миланко Ковачевић: СЛОБОДНА СВИЈЕСТ

-Не могу нам узети Косово ако га не дамо jeр да могу не би тражили да га предамо!

Треба само издржати и чекати!

Догодине у Призрену…

 

 

 

…………………………………………………………………………………………..

 

 

-Да смо бранили Книн, можда не бисмо дочекали рат 1999.год. за Косово.

Можда бисмо одбранили Косово и Метохију у Книну!

Миланко Ковачевић: ШТА НАМ ТО КАЖУ, ШТА НАМ ТО ЛАЖУ, ЧИПОВАНИ СРБИ (ДРУГОСРБИЈАНЦИ)

До тада често прикривени, напади Запада на Србе у 20. вијеку су постали отворено непријатељски а на крају вијека се све завршило тоталним ратом против њих и то на цијелој територији бивше Југославије (а посебно на Косову и Метохији) Али, погубнији од бомби је био психолошки и неокортички рат, који многи Срби не издржаше. Разне технике специјалног рата, свe врстe пропаганде и манипулација и стално сијање страха успјели су код неких људи довести до сужења свијести, до парализе и сламања. Неки несрећни Срби  постадоше жртве а да тога и нису постали свјесни као што ће ускоро несвјесно постати и џелати – себи самима и својима. Извршена је, нажалост, лоботомија многих српских мозгова који су “чиповани” са новим  “вриједносним” системом Запада и мржњом према себи и своме –ти Срби остадоше без свијести и савјести! Постадоше аутошовинисти и србомрзитељи, са “учипованим” разарајућим системом самопорицања! Потурицe, постадоше преко ноћи, горе од Турака! То су ти “другови”, чиповани Срби – Другосрбијанци (углавном дио тзв. интелектуалне и политичке елите и НВО сектора) Они функционишу као усавршени компјутер по строго дефинисаним алгоритмима, а упрограмирана идеологија, вриједносни ставови и мишљење, “учиповани” су у њихове мозгове као аксиоми (све зачињено са неизмјерном мржњом према народу од којег су отпали, односно, подсвјесном мржњом према себи, конвертиту!) Са таквм људима, ма колико се трудили, немогући je дијалог. Једноставно, за њих постоји само  “учиповани програм” у њиховом мозгу (нпр. „ЕУ нема алтернативе”или “Косово је изгубљено”, али у мозак је учипован и нови назив српске покрајине, из којег је избачена ријеч Метохија-црквена имања итд.итд.)

 Па, пођимо редом да демистификујемо упрограмиране тезе у умовима чипованих Срба (Другосрбијанаца) о Косову и Метохији, које они тако страсно заступају а које све, обавезно, воде предаји и губљењу Косова (ове и сличне тезе, наравно, заступају и многе уплашене, уцјењене и купљене српске душе, али то је већ друга прича – болест је бенингнија)

1.ТЕЗА

Косово је изгубљено још у рату 1999 год – и није више српско! Немогуће га је повратити. To је реалност!

Главни доказ је за ову тезу је тврдња да је на Косову рат изгубљен и сада на њему живи веома мало Срба, а Албанаца има чак 2. мил. – а чији пашњак тога су и овце! (Свјесно се лаже о изгубљеном рату, лажирају подаци; увећава број Албанаца којих нема више од један милион на Косову, смањује се број Срба, а о протјереним Србима (око 250 хиљ.) се уопште и не говори!)  Другосрбијанци су спремни хиљаде пута изрећи ову тезу, уз додатно убјеђивање о опасности од Албанаца ако вратимо Косово, јер би Албанац могао бити чак и предсједник владе Србије а Албанци имати 80 посланика у скупштини (наравно, и то је лаж- Албанаца, вјероватно, може бити максимално четрдесетак од 250 делегата у српској скупштини) Најружније од свега што прича о опасности од повратка Албанаца у државноправни систем Србије, потиче од “демократа,” “најевропљана”, од “грађана свјета”, од људи који се званично залажу за мултикултиларност! Тужно и болесно! Лудило! Благо Албанцима кад овакве људске величине брину о њима!

А истина је тако проста! Рат за Косово се завршио мировним преговорима послије којих су се српске снаге морале повући са Косова и Метохије до коначног решења (изузев што су имале право вратити извјестан број војника, граничара итд.) а усвојеном резолуцијом СБ 1244, потврђен је територијални интегритет Србије. Дакле, Косово није никако изгубљено, оно је стављено само привремено под окриље УН док се не дефинише његов статус у оквирима СР Југославије, односно Републике Србије, а злоупотребљавање те чињенице од стране НАТО трупа и протјеривање Срба из српске покрајине је други проблем. То је само привремена, наметнута реалност!  Уистину, узалуд све лажи и подвале – истина се не може сакрити. Уосталом, највећи доказ, да је Косово саставни дио Србије, управо даје, перманентно инзистирање Запада, да Србија призна Косово као независну државу. Што рече М. Бећковић- Ако је њихово, што онда траже да га дамо! Дакле, тврдња да је Косово изгубљено у рату је најобичнија лаж и свјесна интресна манипулација Запада и његових чипованих поданика. Не могу нам узети Косово ако га не дамо а да могу не би тражили да га предамо! Треба само издржати и чекати! Догодине у Призрену…

2.ТЕЗА

Бранити Косово је само још једна утопија. Косово се не може одбранити јер  његовеу независности подржава међународна заједница, највеће и најјаче силе свијета.

Још једна перфидна лаж и манипулацја упрограмирана у “чиповане” Србе. Прво, није уопште ријеч о мећународној заједници већ само о мањем дијелу мећународне заједнице. Напротив, већина свијета и држава са Русијом и Кином, није и неће признати насилну испостављену “независност” Косова (а то је посебно видљиво по податку да је двадесетак држава свијета у задњих неколико година извршила одпризнање Косова тј поништила претходне своје одлуке о признању које су донесене под притиском и нечасним манипулацијама западних држава) А, није Запад (та њихова “међународна заједница”) више ни најјачи, већ напротив, сваким даном је све слабији! Па чија је, онда, прича утопија!? Oчито, одбрана Косова и Метохије није утопија! Нема ту никакве утопије! Утопија је само у многим српским главама; у неспособној, чипованој и уцијењеној, политичкој и интелектуалној елити – у чипованим поданицима НСП (људима испраног мозга који су слијепи дрогирани сљедбеници) којима је извршена лоботомија и успјешно развијен механизам деструкције, самопорицања и аутошовинизма. Уосталом, чему нас учи искуство других народа и држава; Израела, Кипра, Кине, Русије, или пак Енглеске која је бранила камење и стадо оваца на, хиљаде миља далеким, Фокландима, итд. итд. Уистину, народ који није способан да мирно, демократски и аргументовано, у складу са међународним правом, брани своју земљу и то њено срце Косово, и не заслужује да постоји!

3.ТЕЗА

Ако не предамо Косово изазваћемо бијес западних сила које ће пробудити нова жаришта у Србији, па ћемо онда изгубити и Војводину и Санџак, итд.

Развијање страха је најефикасније методе, помоћу којег се остварују задани циљеви. Ту чињеницу најбоље потврђује и сама контрола Запада над “чипованим” Србима, који као жртве, сада заступају џелате. Ако смо свјесни ових чињеница имаћемо снаге и да се суочимо са овом тезом. Одговор на ову тезу дале су деведесете – што смо више попуштали они су више нападали. Да смо бранили Книн, можда не бисмо дочекали рат 1999.год. за Косово. Можда бисмо одбранили Косово и Метохију у Книну! Теза да предамо велики дио своје и материјално и духовно највредније територије да би задовољили агресора и да нам не би тражио и друге дијелове земље, је, у најмању руку имбецилна. Ова теза, осим што говори о празноглавости њених подржаваоца – “чипованих” Срба, она и веома увјерљиво говори о злочиначкој суштини Запада и његовом моралном беспућу, откривајући стварне агресорске намјере. У њиховом болесном уму се, уистину, налазе идеје за даљно цијепање Србије!  Чим им предамо Косово и Метохију тражиће Врање, Рашку и Војводину и ко ће знати шта још, све до Београда, јер ће бити осокољени нашом слабошћу. Урадили би то одмах, али не могу све одједном напасти! Зато им се жури да што прије ријеше Косово! Чим заврше са Косовом крећу даље а Срби ће им, предајом Косова, много помоћи. Предаће све! Ко ће нормалан у Србији бранити Врање, Санџак,Војводину, или можда РС, кад није Косово! – тако злочиначки умови са Запада размишљају. Нажалост, управу су! Срби, тек предајом Косова губе све!  Управо због наведеног Срби морју бранити Косово- не само што Косово јесте стварно срце Србије него што Срби и Србија, предајом Косова стварно нестају  – и физички и духовно! Ако предамо Косово, пропали смо! “Српска прича” се завршава! Ова теза нам, управо, помаже да схватимо истину- ако будемо бранили Косово имамо шанси да га сачувамо али имамо шансу да сачувамо и Рашку и Врање и Војводину и РС , имамо шансу да сачувамо цјеловиту Србију и не само то, имамо шансу да се изборимо за слободу свих Срба ма гдје живјели.

4.ТЕЗА

Само предајом Косова можемо сачувати мир и помирити се и са Западом и Албанцима.

Чувамо мир кад дамо своје, али шта мислите хоће ли се они задовољити добијеним? Зар нисмо из искуства до сада научили да они увијек хоће више и више! Мислите да неће Албанци удружени у једну државу – Велику Албанију, уз помоћ својих менторе,затражити одмах и „Прешевску долину” (ако је већ нису узели уз Косово) па затражити Врање, па Санџак (ту ће имати проблема јер ће и Бошњаци тражити исто) па ће тако и до Ниша догурати и до пола Шумадије, итд. итд. А што и не би!? Знају они, ако смо им дали Косово и Метохију, наше духовно и културно исходиште, ако смо ишчупали, сами себи, властити корјен, ко ће гране бранити кад их крешу – ионако ће се све осушити. Уосталом, зар не научисмо ништа из ратова деведесетих? Зар не предасмо Крајину ради обећања да нас више (Србију) неће „дирати”? Зар С. Милошевић не постаде човјек мира и „нобеловац“ а онда, кад убрзо дође на ред Косово, послаше хиљаде авиона на Србију а  Милошевића, “балканског касапина,“ послаше у Хаг. Свакоме нормалном човјеку је сада јасно да се предајом не може сачувати ништа, па ни мир! Предајом се добија само презир и даљна понижења од (не)пријатеља, који неће стати до српског коначног, у том случају, заслуженог нестанка.

5. TEЗА

Бесмисленом одбраном Косова кочимо наш пут у ЕУ . Без ЕУ, која је спремна да инвестира милијарде еура у Србију, слиједи нам економски слом.

Развијање страха од економске пропасти ако  не наставимо “наш пут без алтернативе” и истовремено развејавање магле о просперитету и милијардама еура којим ће ЕУ частити Србију, су тезе које су најопасније за устрашене и лаковјерне Србе. Малигна тврдња да ћемо економски пропасти ако не уђемо у ЕУ је још једна, наравно, неутемељена тврдња јер и у том случају економија има своју логику и економска сарадња ће се наставити са многим државама билатерално, па можда и са Њемачком.Чак и да не буде употпуности тако, нећемо пропасти. Сада је ипак сасвим друго вријеме, него деведесетих. Већина свијета нам остаје за сарадњу, и нећемо „јести корјење“. Напротив, нећемо бити сурово искоришћавани (тржиште, храна, сировине) као до сада од стране Запада а тиме нам се пружа и већа шанса за економски просперитет. А напредна обећања да ће нас ЕУ  обасути милијардама еура а ми, Срби, “све четири увис” и уживај, нису ни за коментар. Боже помози!

 

Уосталом, ЕУ је на путу нестанка, хтјели ми то или не… а да фарса о нашем уласку у ЕУ буде већа, уствари – ЕУ и не жели Србију! То показује из дана у дан својом политиком. Своју љубав према Србији ЕУ показује успостављањем уцјењивачких услова да предамо Косово – и то ради општег просперитета и напредка. Благо теби Србине! Дајеш своје за “лудом” обећањa, и постајеш богатији, срећнији! Апсурдно! Који нормалан мозак може тврдити да смо на добитку кад предамо 15% своје територије (поред осталог изузетно богате рудним богатством) да смо на добитку када се одрекнемо свога народа са те територије и да смо на добитку кад се одрекнемо свих културних и духовних споменика; корјена одакле смо и никли као народ – корјена којима дугујемо своје постојање! Боже помози! Зар треба наставити испуњавати захтјеве уцјењивача и чекати нове!? Зар нисте свјесни Срби да ће уцјењивачи тражити све више и више, док вам не дође до гуше, када ћете, ако се још увијек будете осјећали живи, морати реаговати!

6.ТЕЗА

Ако се не одрекнемо Косова, изазваћемо нестабилност која ће довести до новог рата.

Управо обрнуто! Рат ће нам доћи, хтјели ми то или не, сигурно онда, тек када се одустане од међународног права и Р1244 и евентуално Срби предају Косово и Метохију или њен један дио. Тек у том случају наши (не)пријатељи, наставиће још јаче са уцјенама а шта ће Срби урадити? Ко једном изда светињу, издаће увијек и све! Хоћете рећи да ће неко бранити из матице Србије „Прешевску долину“ и Врање (или ћемо их одмах дати у старту) или да ће неко од оних што су предали Косово бранити нпр. РС; хоће ли бранити неко Рашку (Санџак) или пак Војводину… и тако до шљиве у предграђу Београда (душу би, свакако, још раније изгубили!) Коме нормалном ово није јасно и коме нормалном треба доказивати ове чињенице?! Народу сигурно НЕ – али чипованим Србима (другосрбијанцима) и некима из власти, изгледа, ДА! Дакле, ми Косово и Метохију не смијемо предати, управо ради мира, јер ако предамо Косово, то је већ извјесно, страшно ћемо страдати и на крају ипак, ако нас и даље буде, завршити у крвавом рату у којем не можемо бити побједници! Можемо само нестати! Чињенице и логика су немиосрдне – Косово и Метохија се мора бранити! Наравно, данас не можемо и нећемо ратовати и силеџије са Запада га можда могу силом узети (срећом, нису ово деведесете, ни у ком случају!) али је битно да га ми никада нећемо добровољно дати ни потписати било шта слично предаји и верификацији права Албанаца на самостално Косово. То нам је и једина шанса да сачувамо мир! ( евентуиална подјела Косова, може доћи по неким другим принципима међународног права али то право тада мора важити и за Србе а онда је то и друга прича- мењање свих граница на подручју бивше Југославије и рјешавање комплетног српског националног питања)

Одговарајући на ове тезе Другосрбијанаца (1- 6) показали смо и доказали да је ријеч о веома примитивним конструкцијама чија снага није у њиховим вриједносним ставовима и аргументима већ у непрекидним андроидским понављањима – најобичнија гебелштвина. Носиоци ових идеја су они људи који су већ затроване свијести; искомплексирани отпадници, који су негдје изгубили себе! Постали су нешто и неко други! Ко и шта – ни они не знају, али знају шта нису! Нису Срби – то им је у чипу кодирано! А то доказују у јуришу на Косово и Метохију. Косово, у сваком случају мора нестати, јер је то и први услов да нестану и Срби. А Срби морају нестати да би они –Другосрбијанци постали! Oтуда та страшна страст и мржња у њиховим “учипованим” мозговима, којима, свуда око себе, сију смутњу и страх. Трују! Србима преостаје само да их спријече у њиховим намјерама – упорно и упорно аргументима раскринкавати њихове исконструисане, лажне, тезе а то је и једини начин да се Срби боре и за спас пропалих душа (ако им спаса има) бивше браће.

 

 

 

 

Миланко Ковачевић: СРПСКИ ПУТ У НЕДОЂИЈУ

Сваким даном Србије је све мање а што је још страшније сваким даном и Срби су све мање Срби – ово је тако једноставна истина која је свим Србима позната и сасвим јасна. Само кратковиди и злонамјерни избегаваће да је потврде. О чему је,заправо реч? Шта нам се дешава? Који су то разлози; који су то узрочници овог страшног процеса који се одвија у српском националном корпусу?!

Одговор је такође веома једноставан и јасан али га нерадо било ко даје у земљи Србији…ваљда није кул …није ин…

Српски политичари и интелектуална елита продали су Србе за вечеру а да преварени Срби ни вечеру не добише!

Данас је све је у држави Србији подложено вишем имагинарном циљу – ИНТЕГРАЦИЈА у ЕУ (економски неолибирални концепт  и сорошевска идеологија НСП)  Резултати безусловног подржавања ЕУропских интеграција најбоље се види у тешком општем стању друштва и српске економије; домаћа производња је скоро у потпуности уништена,  а у знатном делу друштву влада социјални хаос, и беда…

Међутим, што је још теже, тај одабрани “пут без алтернативе“ све више и више разара српски национални корпус…Срби се постепено претватају у безличну, аморфну масу, без корена и идентитета, без свести и савести…у србском друштву завладали су ријалити и неморал а традиционалне духовне и моралне вредности друштва замиру! Разара се суверенитет и интегритет друштва и државе. Србија је све мања и мање Србија а Срби сваким даном све мање остају Срби…

ПРВА ДИРЕКТНА ПОСЛЕДИЦА – ДЕМОГРАФСКА КАТАСТРОФА

 Прве директне последице погубног стања у друштву произашлог из слепог подржавања Еунијатских интеграција  је већ значајно разорена породица  која је темељ сваког друштва. О демографској катастрофи се ћути (као да се крије) а сваким даном Срба је све мање и мање и ако се овакав тренд настави 21.век биће и српски крај. Демографску катастрофу употпуњава и тужни (срамотни за српски народ)  одлив младе радне и интелектуалне снаге из друшва, која бежећи „главом без обзира“ (за хлебом) „нестаје“ у западним земљама – управо и главним узрочницима оваквог стања у Србији (па то им је и био циљ,зар не?!) Тако Запад бесплатно добија младу радну и интелектуалну снагу а Србија остаје као испушена муштикла – све више угашена. Наравно, претходно описани процеси нису специфични само за Србију већ и за низ других земаља које су поробљене од  НСП (и сада се многе боре против те пошасти како знају и умеју)

ДРУГА ДИРЕКТНА ПОСЛЕДИЦА –„ ПУЗАЈУЋА“  ПРЕДАЈА КОСОВА  

Друга директна последица слепог подржавања ЕУ интеграција је једна, посебно скована за Србе, омча око врата,  коју је НСП припремио за Србију – отимање КОСОВА (КиМ)  новим средствима (наставак агресије из 1999.год.) својим „демократским“ интеграцијама у ЕУ и пруженом руком „пријатељства“ још од „наранџастог“ 5. Октобра. Нажалост, тај процес „меке окупације“ ревносно прихватају и садашње власти постајући тако саучесници  у заборављању и губљењу Косова. Последица такве политике је опште духовно и морално беспуће народа што са собом носи шизофрено стање, страх и малодушност изгубљених поданика исчупаних из корјена и косовског духовног исходишта. Срби и Србија не могу без КОСОВА јер КОСОВО нису само људи – то бисмо некако преживели јер људи се могу преселити (нажалост, имамо искуства са Србима из РСК и Босне, па и са КиМ) КОСОВО није само ни територија-нису само ни рудна богаства ни плодна земља – и без тога бисмо преживели (па колико су нам до сада ти са Запада узели; бомбардовање 1999. год.а тек светски ратови, одузете српске земље и простори итд, итд.) КОСОВО  је нешто посебно – КОСОВО  је душа и срце Србије, срце у срцу Србиновом  и  ма како то чудно и сулудо изгледало онима са Запада и њиховим  „чипованим“ поданицима у Србији, без духовног КОСОВА Србин не може опстати,  јер не остаје му ништа – ишчупан из корена он вене , нестаје без срца, духа, душе…остаје само сена и успомена на некадашњег Србина…

.

Најтужније у овој тужној српској причи о српском  „путу без алтернативе“  што у Србији још не постоје друштвене снаге које су употпуности свесне ових проблема а владајући олигархија и пратећа „интелектуална“елита здушно и даље подржавају тај пут „без повратка“ којим је Србија кренула. Тако је то у животу – некада су Срби пре свега 30-ак година (чак и неки актуелни  политички актери су исти људи) међу првима у свету пружили отпор НСП и његовом империјалистичком „систему вредности“ а ево сада га подржавају и то у времену када се у свету јављају велики отпори идеологији глобализма а свет полако, али све више, постаје другачији – вишеполаран и антиглобалистички. Ипак, у пркос свему, треба веровати – Срби још имају шансе да уз помоћ духовног КОСОВА поврате своју снагу и веру и одустану од  интеграција у ЕУ и већ превазиђене идеологије неолиберализма НСП – у противном  чека их  потпуна демографска катастрофа и дефинитивни губитак КОСОВА а ни  једно ни друго не могу преживети. Сви Срби то знају али упорно ко нојеви забијају главу у песак…

Мораће подићи главу или их ускоро неће бити!!!

Миланко Ковачевић: КАКО СУ ПОСТАЛИ ОТПАДНИЦИ (КОНВЕРТИТИ) И ЗАШТО НАС МРЗЕ?!

Срби, као народ, су изузетни по много чему, али нажалост и по неславним појавама у српском друштву као што су самопорицање,аутошовинизам и конвертитства свих врста. То су, посебно данас, веома раширене и малигне појава, које са својом великом агресивношћу умногоме разарају српско друштво.

СРБИН, НИЈЕ ЛАКО, АЛИ ЈЕ ЧАСНО БИТИ!

А откуд тако изражен самоубилачки нагон код неких Срба, као ни код једног другог народа? Зашто се по томе толико разликујемо од других? Иако, у први мах останемо збуњени и нијеми, без одговора на постављана питања, ипак, здравим резоном и логичким размишљањем долазимо до објашњења тог феномена. Срби ,уствари, као народ, носе у себи врхунску етику косовског завјета на чијим темељима је формирано њихово слободарство, њихова духовност и њихов етички кодекс. “Царство небеско” није рoмантичарска тлапња, већ је то стварно царство којег Срби и на земљи носе у себи; то је њихово морално и духовно царство и царство слободе. Царство које не познаје и не признаје границе. Носећи такве високо постављене духовне и етичке вриједности, “за крст часни и слободу златну” као мало који народ на свијету, неминовно  долазиле у судар са суровом збиљом. Те високе духовне и етичке вриједности, то царство слободе које носе у себи, не може и не прихвата, по природи ствари, било какву агресију и Зло ма које врсте. Зато и не чуди чињеница да су Срби први пружили отпор, не само војнички него, прије свега духовни, свјетској турској царевини и дочекали њен пад, па исто тако први пружили отпор и дочекалиа слом и аустроугарске царевине…једини су народ на свијету  који је, уствари, у 20.вијеку бранио своју слоободу, свој духовни и морални интегритет, у судару са пет, тада највећих и најјачих свјетских сила – са Турском, са Аустроугарском, са фашистичком Њемачком, са Совјетским Савезом и са највећим и најопаснијим агресорима свијета, злом званим НАТО пакт. Нема ни једне државе, ни једног народа на свијету, који се супроставио пет највећих царстава и сила свијета! Узалуд ћете тражити! Непостоји! А то је велики терет. Није лако „увијек” бити против највећих сила свијета, није лако “увијек” бити “сам против свих”! Није лако носити свој крст! Српски крст! И многи Срби под тим теретом не издржаше – сломише се, одбацише тај терет и остадоше изгубљени у нигдини, у моралном беспућу, биједни, ишчупани, без корјена…

РАЂАЊЕ КОНВЕРТИТА

Ти страшни судари, та непрестална борба за највећим свјетским злом које је непрекидно и до краја агресивно надирало на Србе, оставили су великог трага на сваког човјека и зато не чуди што неки Срби неиздржаше, прихватише конвертитство, предају,самопотирање, издају… на страну зла пређоше! Ти судари са царствима зла су на крају Србима доносили слободу али имали су и огромну цијену у великим страдањима и многим  жртвама- и рађању отпадника! који су постајали други народи и други Срби (Другосрбијанци)  Једноставно, многи Срби нису издржали – отпадоше и у друге се народе претворише и Антисрби постадоше! Конвертити, отпадници, Антисрби, аутошовинисти! Таква појава је много пута била видљива у српској историји, почевши од јањичара па преко усташа, до нажалост, данашњих Милогораца и Другосрбијанаца. Тако постадоше и многи католици и муслимани тако настадоше и многи Хрвати и данашњи Бошњаци, и Црногорци и Монтегренини, Македонци, и Југословени итд. до данашњих Другосрбјанаца. Уствари, сви су они Другосрбијанци, конвертити, ни довољно самостални, јаки и велики да постану неко али опет, нажалост, што би рекао Меша, ни довољно мали да нестану. И тако батргају се од немила до недрага, пуни мржње и страха! .. батргају се у бјеснилу и мржњи да себе новог пронађу – а оно пустиња на све стране! Зато они тако „пјене”, и  Другосрбијанци и многи Хрвати, Бошњаци, Црногорци, итд. кад српско име спомињу (све је то познато и сатанистима са Запада, зато, управо, предано и непрестано подстиче мржњу према Србим код њихове некадашње браће; Хрвата, Бошњака, Црногораца, Другосрбијанаца…) Проблем је, што сви ови отпадници, да би потврдили свој нови идентитет, чине све да потру своју прошлост, свој пређашњи идентитет, и да га некако сакрију, пониште а то је немогуће – а та немогућност код њих рађа мржњу. Они, конвертити, су своју животну битку изгубили! Зло је постало јаче од њих! а то код Срба, поред туге, понекад чак и сажаљење изазива а што, опет код конвертита још већу мржњу ствара. И, тако у круг! У круг! Без краја!

АНТИСРБИЗАМ КАО ПОСТОЈАЊЕ

Та нова држава и та нова нација, на антисрбизму изграђене, су им све! Конвертити не постоје, нити би постојали да није њиховог антисрбизма на  конвертитству насталом, насталом због властите немоћи; људског, духовног и моралног пада.Тај конфликт у њиховим душама је вјечан и нерјешив и створио је рану непреболну. И, онда је логично, да ти и такви многи тзв. Хрвати, Бошњаци, итд. неће и не могу се превјерити у Србе, као што неће ни Другосрбијанци…неће и не могу јер су се они код Срба осрамотали; утекли, отпали, издали…

Они се више не могу промјенити. Они су већ превјерили! Они, сада, могу само остати оно што јесу. Антисрби! И треба чудо да се деси да се ту нешто промијени!

У овом смислу можемо сагледати и директне нападе свих српских отпадника на српско Косово, које је српски корјен и српско исходиште и зато сви они желе да га се што прије ријеше , да сакрију трагове свог поријекла. Зато су сва разбраћа, толико жустро боре за самостално Косово – хоће своје корјене сакрити! Њихова бол и несрећа је огромна, а нас Србе, поред свих несрећа и њихова несрећа боли. Боже помози и нама и њиховим напаћеним душама!

 

Миланко Ковачевић: СЛОБОДА ЗА СРБЕ

                        КОСОВО НАМ НЕ МОГУ УЗЕТИ АКО ГА НЕ ДАМО                                                                            (да могу, не би тражили да га предамо)

Косово је кључно питање за Србе – питање српског исходишта. Сваком обичном човјеку из народа је јасно – ишчупа ли се корјен и  стабло  се суши. Без Косова нема ни Србије! Зато проблем Косова, ма колико изгледао претежак, рјешив је за српски народ. Срби знају шта им је чинити. Знају да треба бранити Косово и знају како то чинити! Али, шта вриједи, српски политичари и трула интелектуална елита причају неке друге приче. Умјесто да се боре за Косово, они се, већ десетљећима, играју са њим, из ко ће знати којих и чијих интереса. Српских, сигурно не! А такво понашање отуђене српске политичке и интелектуалне елите и јесте наш највећи – српски проблем!

РЕАЛНО СТАЊЕ СТВАРИ

У  Досадашње преговоре о КиМ Србија је улазила без идеја и јасне визије и зато не чуди што су преговори, као такви (већ двадест година)  губитнички за Србе, који нису знали ни шта хоће а камоли како то спровести. Садашње преговоре води Предсједник Србије а да Срби немају појма о чему преговара ни шта је платформа за преговоре. Да туга буде већа, из предсједниковог обраћања нацији, јасно је да ни он сам не зна зашта се бори и шта жели постићи преговорима што је јасно из његових изјава да „Србија мора нешто добити“. Тужно – шта се може добити такивим снисходљивим  ставом? Замислите само кредибилитет и снагу тог преговарача који у преговорима заступа тезу: „Мора и Србија бар нешто добити“. Нажалост, у самом старту,  пристало се на све понижавајуће услове преговора и наметнуте игре од западних сила а то није могло, нити може било шта добро донијети Србији. Преговарано је о Косову истовремено и са Албнцима и са Нијемцима и са Американцима; преговарали су унапред изопштени Срби, сами против свих и то са власти која није знала шта хоће – и, наравно, резултат је морао бити такав какав јесте. Поражавајући! и води потпуној предаји Косова! и поред тога што Србија има на својој страни и међународно право (Резолуцију 1244 итд.) и правду и већину држава свијета, односно двије трећине становника ове планете. И, не спомињите економске интересе и ЕУ, то није ни близу здраве памети – уцјена и одрицање од 15% своје територије води нас економском просперитету!? Боже помози! Ми можемо само поставити логично питање: А зашто, нпр. Срби нису укључили своје пријатеље Русе у преговоре као што су Албанци укључили своје пријатеље? Зар Руси немају исто право као и Нијемци  да преговарају о проблему Косова и не само они, већ зашто не и Кина која једнако има право да преговара о Косову и заступа Србе, као што нпр. Американци заступају албанске интересе? Знам, да ће ове ријечи многима Србима изгледати чудно, али то није зато што су оне чудне, него што су многи Срби чиповани и размишљају на начин како размишљају (не)пријатељи са Запада. Када би Срби овако, слободно, размишљали, и овако у старту поставили проблем, не би се њихов Предсједник „ваљао по поду“ него би достојанствено и потпуно равноправно и легитимно заступао српске ставове а и био би далеко више цијењен и прихваћен (како он, тако и Србија!) него што је сада случај – не би Предсједник тумарао усамљен и несрећан, од Брисела до Вашингтона, не знајући ни куда иде ни шта тражи. До сада, нажалост, само су други – противничка страна, знали шта траже и знали узимати од њега, односно од Срба, оно што су жељели.

А ШТА НАМ ЈЕ ЧИНИТИ?

Пошто Албанци нису ништа спровели од договорених Бриселских споразума (ЗСО) а Срби јесу скоро све, наравно, на своју штету, ти преговори се ,уствари, морају прогласити неважећим (што они то и јесу – а стање треба вратити на оно постојеће прије тих преговора) и кренути у нове кредибилне преговоре, уз гаранцију међународне заједнице, а то значи, не само западних сила, пријатеља Албанаца, него и српских пријатеља, Русије и Кине. Дакле, преговоре обавезно измјестити у УН и то мора бити прихваћено јер су управо Бриселски споразуми показали сву бесмисленост вођења преговора у ЕУ. У преговорима морају бити равноправно заступљене све свјетске силе, како оне што су признале Косово и подржавају Албанце, тако и оне које подржавају суверенитет и интегритет државе Србије (Р1244) На једној преговарачкој страни Албанци (лажна држава Косово) и њихови старатељи Американци, Нијемци(ЕУ), а на другој, држава Србија (међ. право Р1244) Руси и Кинези. Признаћете сви, када би у овом саставу отворили нове преговоре, који је потпно нормалан и реалан, Срби се више не би губитнички осјећали и сасвим  и  би се друга перспектива о Косову отварала – у тако постављеним преговорима Срби би били потпуно равноправни у старту а не би као до сада неравноправно преговарали сами против Албанаца и њихових покровитеља са Запада. Тако пробуђени и освешћени Срби имали би јасан став шта хоће и зашто се боре и могли би се држати чврсто резолуције 1244 која гарантује суверенитет државе Србије на Косову а то значи непромјенљивост границе. Дакле, треба гласно и јасно говорити увијек и на сваком мјесту. Не могу се границе Србије мијењати а да се по истим критеријима не мијењају и границе других држава насталих цијепањем бивше заједничке државе! И то ће бити најбоља одбрана Р1244 и Косова! Границе Србије се могу,уствари, мијењати само  под  једним условом – да се под јасним, дефинисаним општим  принципима међународноог права (нпр. коришћење принципа самоопредјељења народа, историјског принципа итд.) изврши нова промјена граница свих новонасталих држава на простору бивше заједничке државе по истим принципима за све!  Да Срби овако размишљају, друга би се пјесма пјевала и у Бриселу и у комшилуку код разбраће – не би се утркивали ко ће прије признати Косово као независну државу! као што не би ни српски Предсједник цијепао своју државу и причао о промјени граница и разграничењу на Косову а истовремено заговарао цјеловитост и неповредивост граница БиХ, Хрватске итд.

 

ОДБРАНА КОСОВА

Да закључимо:

-Бриселски споразуми се морају прогласити ништавним, јер их противничка страна не спроводи, а преговори се измјештају  у УН. У том случају неће се само чути глас албанских пријатеља, покровитеља независног Косова, Америке и Њемачке, него ће се, потпуно равноправно, чути и глас Русије и Кине, свјетских сила које подржавају рјешавање проблема Косова у складу са међународним правом и Р1244.

-Када се преговори врате у окриље УН онда се проблем Косова мора, и хоће се, рјешавати у складу са међународним правом а то је могуће по два основа.

1– основ – Резолуција 1244 која гарантује непромјенљивост граница и суверенитет Србије на Косову – и може се преговарати само о степену аутономије Косова!

2-основ- комплетно и свеобухватно рјешавање националног питања Срба и свих народа бивше Југославије, па и Албанаца на Косову, по принципу самоопредјељења народа и историјском принципу (тада би било рјешено истовремено и национално питање свих Срба који су живјели и живе, као констутивни народ, на цијелој територији бивше Југославије  тј. у државама насталим непринципјелним цијепањем некадашње заједничке државе а у којима се Срби и данас малтретирају, обесправљују на све могуће начине и протјерују са вјековних огњишта) Наравно, ово је мало компликованија и озбиљнија прича и заслужује детаљније објашњење.

Дакле, принципи међународног права, једнако важе и морају важити за све народе и државе бивше Југославије, као и за Србију и Србе. Под истим условима под којима се мијењају границе Србије, морају се мјењати и границе свих других  држава насталих насилном сецесијом из бивше Југославије. Тек досљедном примјеном принципа самоопредјељења који ће важити за све, па и за Србе, и Албанци могу добити право на дио територије КиМ гдје чине већину, само треба утврдити вријеме када се врши пресјек стања а то је ствар преговора (пресјек не може бити никако тренутно стање јер је оно посљедица прогона и злочина над Србима) Наравно, мора се обезбједити максимална заштита културног и духовног насљеђа тј. српских цркава и манастира на територији које припадну Албанцима, као, уосталом, и албанског насљеђа, уколико га имају ,на територијама које припадају Србима (наравно, немају га!) Међутим, пошто је ријеч о разграничењу два народа, Срба и Албанаца и Срби имају по историјским критеријима право на излазак на море, бар на Скадар и Драч. Само тако, примјеном међународног права, договорно, може се доћи  до праведног рјешења и разграничења Срба и Албанаца. На исти начин може се, и мора истовремено,  извршити разграничење (користећи исте принципе међународног права) и између Срба и свих других народа на тлу бивше заједничке државе Југославије и тако, напокон, рјешити комплетно српско национално питање  као и национална питања осталих народа.Овакво принципјелно рјешавање националних питања свих народа бивше Југославије потпуно је у складу са међународним правом и једино је могуће, свеобухватно рјешење за све. Ако Албанци, као национална мањина која живи на КиМ у саставу државе Србије,користећи принцип самоопредјељења народа, имају право на своју државу, онда, свакако, и сви Срби ван државе Србије, користећи исти принцип, имају још веће право на самоопредјељење, као аутохтони, конститутивни народ у свим бившим републикама. Aко су Јанез, Фрањо и Алија имали право на своје државе на територији некадашње заједничке, назови  државе, Словенаца, Хрвата и Срба (територије Аустроугарске) која се 1918. припојила Србији, онда су, сасвим логично, и  прекодрински Срби имали и имају право, као конститутивни народ на своју државу на тим територијима на којима су вијековима живјели. Ако Албанац из Приштине хоће да буде Албанац у Албанији, Муслиман из Сјенице хоће да буде Бошњак у својој држави ФБиХ, итд. онда и Србин из Грачанице или из Куманова, Никшића, Петровца, Петриње, Книна, итд. итд. има право да слободно живи у својој, српској држави. Уосталом, територија БиХ је већ подјељена по етничком принципу (изузев српских крајишких општина које су, потпуно нелогично, вештачки, припојене Федерацији – те, Срби у њима, исто тако, имају право на самоопредјељење) али, шта је са Србима са других територија као нпр. са територија данашњег подручја Хрватске? Зар Срби, као конститутиван народ, нпр. са подручја некадашње Војне Крајине (РСК) који и сада, и поред геноцида (Јасеновац) и највећег етничког чишћења у Европи (Олуја) у неким дијеловима чине већину, немају право на самоопредјељење као остали народи и неке националне мањине (Албанци) Итд, итд…

СЛОБОДА ЗА СРБЕ

Само овакво би, досљедно рјешавање националних питања Срба као и других народа бивше Југославије, једино могло довести до трајног мира а вјероватно убрзо и до, напокон, добрих комшијских односа и пријатељства на овим просторима или бар до постепеног нестајања  међусобног непријатељства. Овакве идеје су, већ данас, прихватљиве многим међународним факторима, па чак дјеломично и на Западу, а, ако не сад у потпуности, биће то, свакако, ускоро. Ово је истина и Срби се не смију плашити, тј. морају скупити толико храбрости да увијек и свагдје јасно и гласно указују на ту истину. Ако Срби не буду смјели говорити истину, ако се држава Србија настави овако непринципјелно понашати у заштити Срба и рјешавању српског националног питања, Срби  ће и даље страдати – и даље бити прогањани са својих вјековних огњишта са Косова и Хрватске (већ је већина протјерана погромима) а све више, посредно и из ФБиХ и Црне Горе, док су у Македонији и Словенији скоро већ нестали, а наша разбраћа ће наставити свој пир док не стигну  до Београда – и доћи ће много брже него што многи мисле!

Ово је принципјелан и једини могући приступ преговорима о Косову у складу са међународним правом а ако се, ипак, деси, да Запад својим непринципјелним, навијачким приступом, минира преговоре на овим начелима међународног права, Србима остаје „замрзнути конфликт“. Србима, у том случају, преостаје да чекају вријеме када ће међународне околности бити промјењене и то ће се неумитно убрзо десити, а онда ће се и принципјелно рјешити и проблем Косова и сви други проблеми настали непринципјелним цијепањем бивше заједничке државе Југославије.

Да поновимо још једном: Само овакави досљедни ставови омогућиће Србима да сачувају Косово а на крају, и да се ријеши комплетно национално питање Срба!

Запамтимо: Косово нам не могу узети ако га не дамо, јер да могу, не би тражили да га предамо!

Догодине у Призрену…