За слободног човека и његову породицу
За слободног човека и његову породицу
Антихристи одлучили
Да убијају
Оне
Што тек на врата живота куцају
Да убијају
Оне
Што су на крају и немоћно чекају
Да убијају
Саму могућност постојања
А не знају да су немоћни они
Немоћни
Јер живот постоји
И у утроби
И послије смрти
Само га они
У својој празној души
Немају никада
Миланко Ковачевић
Све се стопило
У једно
И људи
И пјесма
И музика
И коло
Све се стопило
У мост људи
Гледао је својим очима
Како се рађа једна велика сила
Рађа и расте
Неуништиво расте
Живот
Највећа сила васионе
Та највећа благодат људског рода
Рађала се
Нова снага
Нова енергија
Јединство
У стварању
У борби
У опстанку
Све је постало
Један организам
Једна душа
Не само у Србији
У Црној Гори
У Босни
У Крајини
У Македонији
Свагдје гдjе има Срба
У свијету
Свагдjе гдjе живи Србин
Оживио је српски сан
Одjедном изненада
У највећој несрећи
остварен
Страшно вријеме је долазило
Двије енергије се судариле
Џелата и жртве
Зла и добра
Љубави и мржње
Смисла и бесмисла
Лажи и истине
Они-Андроиди
Они земљани-Срби
Сва оружја изнесена на мегдан
Андроиди свемирску технологију за убијање
А Срби срце на длану
Игра
Српски рулет
Траје
Ко побјеђује
Онај који можда нестаје
А оставља свијест о постојању
Или онај
Који постоји без свјести
Први можда престаје да постоји
А други
Не зна да постоји
Јесу ли оба на губитку
Други сигурно јесте
Миланко Ковачевић