Миланко Ковачевић: СРПСКИ ПУТ У НЕДОЂИЈУ
Сваким даном Србије је све мање а што је још страшније сваким даном и Срби су све мање Срби – ово је тако једноставна истина која је свим Србима позната и сасвим јасна. Само кратковиди и злонамјерни избегаваће да је потврде. О чему је,заправо реч? Шта нам се дешава? Који су то разлози; који су то узрочници овог страшног процеса који се одвија у српском националном корпусу?!
Одговор је такође веома једноставан и јасан али га нерадо било ко даје у земљи Србији…ваљда није кул …није ин…
Српски политичари и интелектуална елита продали су Србе за вечеру а да преварени Срби ни вечеру не добише!
Данас је све је у држави Србији подложено вишем имагинарном циљу – ИНТЕГРАЦИЈА у ЕУ (економски неолибирални концепт и сорошевска идеологија НСП) Резултати безусловног подржавања ЕУропских интеграција најбоље се види у тешком општем стању друштва и српске економије; домаћа производња је скоро у потпуности уништена, а у знатном делу друштву влада социјални хаос, и беда…
Међутим, што је још теже, тај одабрани “пут без алтернативе“ све више и више разара српски национални корпус…Срби се постепено претватају у безличну, аморфну масу, без корена и идентитета, без свести и савести…у србском друштву завладали су ријалити и неморал а традиционалне духовне и моралне вредности друштва замиру! Разара се суверенитет и интегритет друштва и државе. Србија је све мања и мање Србија а Срби сваким даном све мање остају Срби…
ПРВА ДИРЕКТНА ПОСЛЕДИЦА – ДЕМОГРАФСКА КАТАСТРОФА
Прве директне последице погубног стања у друштву произашлог из слепог подржавања Еунијатских интеграција је већ значајно разорена породица која је темељ сваког друштва. О демографској катастрофи се ћути (као да се крије) а сваким даном Срба је све мање и мање и ако се овакав тренд настави 21.век биће и српски крај. Демографску катастрофу употпуњава и тужни (срамотни за српски народ) одлив младе радне и интелектуалне снаге из друшва, која бежећи „главом без обзира“ (за хлебом) „нестаје“ у западним земљама – управо и главним узрочницима оваквог стања у Србији (па то им је и био циљ,зар не?!) Тако Запад бесплатно добија младу радну и интелектуалну снагу а Србија остаје као испушена муштикла – све више угашена. Наравно, претходно описани процеси нису специфични само за Србију већ и за низ других земаља које су поробљене од НСП (и сада се многе боре против те пошасти како знају и умеју)
ДРУГА ДИРЕКТНА ПОСЛЕДИЦА –„ ПУЗАЈУЋА“ ПРЕДАЈА КОСОВА
Друга директна последица слепог подржавања ЕУ интеграција је једна, посебно скована за Србе, омча око врата, коју је НСП припремио за Србију – отимање КОСОВА (КиМ) новим средствима (наставак агресије из 1999.год.) својим „демократским“ интеграцијама у ЕУ и пруженом руком „пријатељства“ још од „наранџастог“ 5. Октобра. Нажалост, тај процес „меке окупације“ ревносно прихватају и садашње власти постајући тако саучесници у заборављању и губљењу Косова. Последица такве политике је опште духовно и морално беспуће народа што са собом носи шизофрено стање, страх и малодушност изгубљених поданика исчупаних из корјена и косовског духовног исходишта. Срби и Србија не могу без КОСОВА јер КОСОВО нису само људи – то бисмо некако преживели јер људи се могу преселити (нажалост, имамо искуства са Србима из РСК и Босне, па и са КиМ) КОСОВО није само ни територија-нису само ни рудна богаства ни плодна земља – и без тога бисмо преживели (па колико су нам до сада ти са Запада узели; бомбардовање 1999. год.а тек светски ратови, одузете српске земље и простори итд, итд.) КОСОВО је нешто посебно – КОСОВО је душа и срце Србије, срце у срцу Србиновом и ма како то чудно и сулудо изгледало онима са Запада и њиховим „чипованим“ поданицима у Србији, без духовног КОСОВА Србин не може опстати, јер не остаје му ништа – ишчупан из корена он вене , нестаје без срца, духа, душе…остаје само сена и успомена на некадашњег Србина…
.
Најтужније у овој тужној српској причи о српском „путу без алтернативе“ што у Србији још не постоје друштвене снаге које су употпуности свесне ових проблема а владајући олигархија и пратећа „интелектуална“елита здушно и даље подржавају тај пут „без повратка“ којим је Србија кренула. Тако је то у животу – некада су Срби пре свега 30-ак година (чак и неки актуелни политички актери су исти људи) међу првима у свету пружили отпор НСП и његовом империјалистичком „систему вредности“ а ево сада га подржавају и то у времену када се у свету јављају велики отпори идеологији глобализма а свет полако, али све више, постаје другачији – вишеполаран и антиглобалистички. Ипак, у пркос свему, треба веровати – Срби још имају шансе да уз помоћ духовног КОСОВА поврате своју снагу и веру и одустану од интеграција у ЕУ и већ превазиђене идеологије неолиберализма НСП – у противном чека их потпуна демографска катастрофа и дефинитивни губитак КОСОВА а ни једно ни друго не могу преживети. Сви Срби то знају али упорно ко нојеви забијају главу у песак…
Мораће подићи главу или их ускоро неће бити!!!