Миланко Ковачевић: ПОЧЕТАК БУЂЕЊА СРБА ?

Тако је Србија, послије скоро једног вијека, поново постала самостална, “демократска” држава, одлуком других. Какав парадокс – док се сви боре за своје државе, Срби су чинили све задњих деведесет година да је не добију а добили су је насилно заслугом других, и то непријатеља – фантастично! Овако нешто се само Србима могло десити! А у “европској Србији” завладаше “Европљани” насљедници и потомци најтврђих комуниста који се одједном демократе прозваше заговарајући демократски “пут без алтернативе” – ЕУ. Њихова матрица дјеловања и мишљења остала је иста као и њихових очева; његовање само једне “праве” истине – овога пута из Америке и Брисела послате!
Па, ипак, свако Зло даје наду да постоји и Добро! – западноевропска “демокрација” је, све више, рађала супротан ефекат код народа.Умјесто тоталне покоре, све већи дио српског народа се почео ослобађати наметнутог мрака и слободно, отворених очију, суочавати се са истином – а пред његовим очима се одвијала пљачка и распродаја Србије и Срба! “Гледао” је народ својим очима како је у име бољег живота завладала још већа биједа и сиромаштво а у име слободе и демократије потпуно једноумље и све видљивије безумље… и све више се будио из сна… постепено постајао свјестан обмана…

Српски слободарски дух је право чудо. Таман кад помслиш да је потпуно нестао а он се подигао, постао! – и у Србији и у РС и у Црној Гори и свуда у расијању гдје има Срба! Понижена и поробљена Србија (на зпрапашћење Запада) умјесто да нестаје све више је поново постајала…. новом снагом су је све више хранили, гле чуда, управо,отписани и жртвовани хашки оптуженици и мученици а посебно предсједник С. Милошевић који се са својом великом енергијом и интелектуалном снагом максимално борио у хашком суђењу за истину о несрећним ратовима деведесетих година и злочинима у њима – борио се за част и достојанство свих Срба а тиме и за слободарску и неокаљану Србију каква је она, уистину и била! Раскринкавајући лажи и обмане Запада С. Милошевић је, све више, и то успјешно, доказивао на суду да је Запад највећи кривац (пострекавао и помагао сецесионисте) за зла која су задесиле све народе на просторима бивше Југославије а посебно српски народ. Тако је (а то је још један велики парадокс!) ухапшени социјалистички идеолог прерастао у националног вођу и ослобадјајући се све магле комунистичке идеологије и “демократске” утопије Запада, постао највећи национални српски борац! Утамничен и болестан С.Милошевић је, уствари, донио Србији (и себи) снагом истине највеће моралне побједе! (веће од оних које је донио својом владавином!) Оптуженик и оптужени српски народ постајали су све више слободни, а тамничари Запада – оптужени злочинци! Све је то давало нову снагу српском народу да сачува себе и бар дио свог духовног и моралног интегритета који су толико белосвјетски моћници нападали. Такође, духовну и моралну вертикалу српског народа у овом тешком времену чувале су и подизале српске вође из Босне, Караџић и Младић, који су остали ван домашаја злочиначког суда у Хагу (бар за сада) Уствари, они и јесу једини прави и директи наследници слободарске духовне Карађорђеве вертикале а њихов прогон и лажна оптуживања од стране непријатеља и нису ништа друго него некадшњи захтјеви Аустроугарске монархије да хапси по Србији “организаторе атентата на престолонаследника Фердинанда”, односно захтјев истанбулског султана да му се донесе, као доказ лојалности, Карађорђева глава! Али, гле чуда, ова генерација Срба, бар за сада, има већу духовну и моралну снагу од Карађорђевих Срба; чувају своје највеће јунаке и не дају их – одрубљене главе српским култним јунацима, још увијек, нису однесене џелатима на тацни!!! Тога су, наравно, свјесни силници са Запада и зато настављају још већом жестином општу сатанизацију и бјесомучни прогон ова два српска хероја, који су постали култни за живота – а то Запад највише боли! Својим постојањем они и даље одржавају, дух слободе, непокорности и поноса српског народа – његове најсвјетлије косовске завјетне традиције… наравно, зато ће Србија и Срби бити још више уцјењивани и нападани свим средствима, јер Запад добро зна да, ако не успију разорити њихов култ створен у српском народу (као што су успјели, бар дјеломично, разорити култ С. Милошевића) нису ништа учинили – Срби су остали непобјеђени! Уздизање слободарства у Србији посебно су допринијели и српски радикали који су се цијело вријеме одлучно одупирали агресији Запада и погубном утицају мондијализма и глобализма на српски народ и државу. Такође, веома је интересантна и јединствена у међународном праву, измишљена “нова” оптужница против вође најјаче и једине не “сломљене” политичке и духовне снаге тог времена – СРС, др. В. Шешеља за тзв. вербални деликт и “говор мржње”. Западу је сметао В.Шешељ само зато што је јасно и слободно, помоћу чињеница “открио” истину, показујући каквим се све монструозним конструкцијама и лажима против српског народа служио Запад само да би оправдао своју агресивну, империјалну идеологију и сва учињена недјела према једном малом слободарском народу! Наравно, В.Шешељ је оптужен и што је помагао српски народ у сецесионистичким републикама Хрватској и БиХ у његовој борби за опстанак на родној груди и одбрани голих живота док истовремено, подразумијева се, нико није ни помисли да оптужи било кога за слање хрватских добровољаца или муџахедина у Босну! О каквој је апсурдној оптужби ријеч најбоље говори чињеница да је В. Шешељ, морао чекати пет година у хашком казамату на сами почетак суђења, иако је по подизању оптужнице отишао сам, добровољно у Хаг, док ће се нпр. истовремено, “блиц” суђењем, доказани шиптарски и муслимански злочинци Харадинај и Орић ослободити свих оптужби итд.итд. Дакле, и ако је агресор са Запада све чинио да ”поништи” Србе, ипак, поред свега (у инат) и ако је изгледало све изгубљено за Србе – није било! Напротив, у већини српског народа још увијекје клијала, из распетог Косова изникла, исконска снага… будио се, све више, светосавски и немањићки дух из досовског пепела! .. почела се будити народна свијест из тешког халуцинирајућег сна који им западноевропски демонократори дариваше.
Српски слободарски дух, је дакле, и поред свега, још увијек опстајао у народу али су зато прозападни вазали и даље беспрекорно извршавали налоге својих господара – демократске власти у Србији (модификовани ДОС) су упорно величале и славиле своје пријатеље са Запада и њихову идеологију (ЕУ је постала “једина српска алтернатива и могућност опстанка!”) а тиме, директно и индеректно, подржавале и њихов злочиначки план – одузимање КиМ из суверенитета Србије. Зато ни мало не чуди да су власти употпуности “заборавиле” на страдално Косово на којем су бахато владале тзв. међународне снаге уз стални терор над Србима (и њих и Шиптара!) што ће кулминирати новим прогоном дијела Срба са косовометохијске, српске земље – а све је то Србија посматрала нијема и немоћна! Преостали, мали број Срба на Космету остао је заплашен, у гетоима (уствари, савременим концентрационим логорима!) заробљен! – овај страшни злочин, ова невиђена у савременом свјету дискриминација Срба (као некад Индијанаца и Јевреја – а и извршиоци су исти!) дешава се почетком 21. вјека у “напредној демократској” Европи !!! Чије стадо, тога је и пашњак! То су главни аргументи слободарске, мултиетничке и демократске Европе и САД!!!

Београд,2008. год.

Slijedi nastavak iz ciklusa „Srbija Nojeva barka“

Миланко Ковачевић: МОРАЛНО БЕСПУЋЕ СРБА – Српски рулет 3

Орвеловска Европа, успјела је створити орвеловску Србију. Уистину, почетком 21. вијека, већина Срба се, у једном моменту, одрече и своје вјере и своје духовности – одрекоше се себе а неки нови, њима стран и изопачен систем вредности примише! што је водило великој деструкцији српске националне свијести и потпуно урушавало српски морални кодекс и интегритет – и народа и државе! Разарано је и готово разорено српско национално и духовно биће!
Ускоро је марионетска српска власт све најпознатије и највиђеније Србе (комплетно војно и политичко руководство свих Срба из доба грађанских ратова деведесетих година – не само из Србије већ и из геноцидом укинуте РСК као и постојеће, сачуване РС) послушно почела хапсити и “испоручивати” у Хаг на тобожно суђење – да “докажу своју невиност”! (не, да им се докаже кривица!) Посебно ће, изузетно морбидно, крајње понизно и разарајуће за психу народа и његов морал, дјеловати хапшење и “испоручивање” бившег предсједника С. Милошевића у Хашки трибунал (какав удомаћен и намјерно пласиран израз ради свјесног понижавања и мимикрије – испоручивати човјека, и то предсједника Србије, као пакет – па, наравно, то и није човјек!) да му се суди за изазване ратове и наводну агресију и злочине српске војске. Хапшење и “испорука” С. Милошевића у Хаг изведена је баш на Видовдан 2001. год. наравно, баш на Видовдан! – да би се он, али и српски народ до краја понизили!!! Тако се настављала духовна вертикала српских страдања и издаја (“започета” још са Вуком Бранковићем на Косову) изграђена на проевропском обреновићевском моралу сјече кумове главе и њено предавање владајућем силнику као доказ за вјерност и покорност (да ли је ово последњи случај у српској историји?) – а све уз правдање да се тим чином, зло, које је притискало српски народ, може избјећи или бар одложити. Отужна слика моралног посрнућа квинслишке власти, потврдиће се и послије неколико година након смрти (убиства!) С. Милошевића у Хашком суду када се власт неће удостијити ни да пристојно сахрани првог предсједника Србије у њеној историји!? (али зато хоће, “гле чуда ненаданог”, скоро милион Срба, који су се тада већ почели “будити” од “демократске” обмане, одавши му последњу почаст као државнику!)
Главни егзикутор свих ових недјела ће, наравно, бити ДОС, предвођен западним Намјесницима (З. Ђинђић и В. Коштуница а касније и Б.Тадић а касније и …) Србија је добила најгоре представнике власти у својој историји! који су, слијепо и без поговора, извршавали налоге Запада, често чинећи и више, него што се од њих тражило! Наравно, све на штету Срба! А то и не чуди јер је на власт постављена одабрана прозападна “демократска елита” – марионете; потпуно морално срозани и испрани ликови који помислише да одрицањем себе, а не преиспитивањем себе, могу постати неко и нешто. Посебно погубно ће на српски народ дјеловати медијско “испирање” мозгова (најсофистициранија психолошко – пропагандна агресија) које ће водити урушавању свих етичких начела произашлих из богате културе (довољно је само упознати српске средњовјековне манастире на КИМ) и историје српског народа (која се систематски брисала и ниподаштавала – а Срби, управо, имају великих разлога да се историјом поносе као ријетко који народ на свијету; Срби су у цијелој својој историји, и у првом и у другом свјетском рату, увијек били на прогресивној страни свијета и истицали се у својој борби за слободу и достојанство човјека и народа) Тако се круг затварао – посљедице таквог дјеловања су биле катастрофалне; све више су се у Србији промовисале “теорија” Запада о српској кривици а таква признања су значила, наравно, не само амнестирање Запада за учињена злодјела до сада већ и оправдање за будућа, нова – за,већ отворено, отимање Косова (негирање резолуције 1244) јер “Срби су криви за све” и нормално је да буду кажњени, што ће изазивати још веће фрустрације, зебњу и страх код обичног човјека – водити великом моралном посрнућу многих Срба. Српски етички кодекс, заснован на славној историји, светосављу и косовском завјету биће скоро потпуно урушен а национална свијест и одговорност потрта (бар привремено) а њихово мјесто заузеће нови, огољели и разљуђени вредносни систем Запада потпуно стран српском бићу (уосталом и многима на Западу) Био је то дефинитивни морални крах и Срба и Србије!!!

Оваквог понижења и самопоништења није било у историји Србије – постало је срамотно и Србином се звати! Потврђена је нула!!! (вјероватно, највећа у модерној српској историји – чак и за време окупације у другом свјетском рату и квинслингшке Недићеве владавине постојале су велике и јаке организоване слободарске снаге – партизани, па и четници, које нису прихватале окупацију и пружале су енергичан отпор а сада, у миру, у овом новом “савременом” наставку окупације по старим плановима из четрдесетих година, готово сваки отпор, бар за кратко, у Србији је био угушен јер су српска духовност, морал и национална свијест били скоро потпуно поново разорени… али, не треба се чудити… оволико зло које се устремило на српски народ ни један други народ не би издржао – нестао би!) Све је перфектно исценирано и разрађено на Западу – све је подузимано свјесно и плански да се Србија као држава уништи а Срби изолују,осуде и пониште као национ! (Срећом, српски национални дух је остао бар дјеломично сачуван код прекодринских Срба а посебно код Срба у РС – који је био, иначе, скоро употпуности нестао код њих прије одбрамбеног рата деведесетих година а онда је, у тој великој несрећи која их је снашла, оживљен)
Оволики морални пад и зло које се обрушило на српски народ, није могло проћи без даљних несрећа а кулминирало је неразјашњеним убиством (гдје су, вјероватно, биле укључене и агентуре западних сила али и врбоване и криминализоване безбједоносне структуре државе које су биле под њиховим патронатом) новог “напредног” (“европског”) лидера Срба, З. Ђинђића, главног извођача нове европско – досовске Србије. Зло се настављало на зло! Ускоро, послије убиства З. Ђинђића и још већег “досманлијског” дивљања и на кратко, увођења диктатуре (“Сабља”) дошло је до цијепања ДОС-а, али и тако располућена и реновирана, та групација је наставила владати Србијом, сада нешто више “умивена” – у складу са њеним новим лидерима В. Коштуницом и Б. Тадићем. Ипак, и ова гарнитуре власти је у себи и даље носила оно “досовско,“ самоуништавајуће и понижавајуће које је прихватано као саставни дио савремене западне демократије (и наравно, као главна улазница за ЕУ! “Пут без алтернативе!” ) Србији је обећавано и даље све – а Срби, само треба да испуне све услове и уцјене; осуђујући и уништавајући себе! Срби, само тако и могу постати дио западне цивилзације, чија суштина, уствари и јесте у поништавању свих различитости и посебности у односу на њу (а посебно цивилизације и културе источно – православних народа на њеним границама – подразумјева се, првенствено Срба и Руса, које је Запад одувијек доживљавао као реметилачко, страно ткиво на европском простору) Манипулаторска улога Запада, посебно је веома видљива, у цијепању “државне заједнице” Србије и Црне Горе коју су, тобоже помагали да се изгради као ново демократско експериментално решење на одређени рок (нигдје виђено у свјету!) Наравно, таква хибридна државна заједница је била неуспјешна и морала се потпуно демонтирати – а то и јесте био циљ! “Демократски” референдум у Црној Гори је донио дефинитивно “демократско” рјешење – створене су двије самосталне државе; нове, од једног народа направљене – готово непријатељске! Е, то је демократски и европски! Док се Европа, уистину,више силом него милом – али уједињује! српски етнос се цијепа и раздробљује!

Да апсурд буде већи, главни архитекта увозне западне демократије у Србији (која се давно у демонократију претворила!) био је европски дипломата Хавијер Солана, исти онај човјек који је био и главни архитекта “Милосрдног анђела” (издао наређење НАТО пакту за злочиначко бомбардовање 1999 – сада високи чиновник, некакав “комесар” у ЕУ) а та чињеница ништа неће сметати досовској власти да изузетно уважава такву “демократску” фигуру, што само по себи говори о моралном беспућу српске демократске елите!

Foto: njuz.net, news.bbc.co.uk

Београд,2008. год.

Slijedi nastavak iz ciklusa „Srbija Nojeva barka“

Миланко Ковачевић: ПОЧЕТАК „ДЕМОКРАТСКЕ ДРАМЕ” СРБА – трећи дио

Ничим изазвани, велики тамни облаци надвили су се над измореним Србима, по ко ће знати који пут у историји – па ипак, у тој општој духовној и идеолошкој збуњености и несналажењу слободарски дух српског народа крајем двадесетог вијека, супротно предвиђањима агресора, није се предавао – и даље је опстајао! У времену кад су Србија и Срби у Србији, и ако нису директно били инволвирани у рат, проглашавани за злочинце и агресоре (изложени општој сатанизацији, највећим притисцима, осудама и санкцијама) а Срби преко Дрине остали сами, опкољени својим непријатељима – старом “браћом” (иза којих је стајао исламски фундаментализам; Ватикан и Запад са својом, “демокртско- мирољубљивом” војном организацијом НАТО пактом) у том општем идејном и духовном кошмару, кад се комунизам урушио у Европи а истовремено никла нова агресивна идеологија још страшнија и разорнија (у плашт западне демократије увијена) С. Милошевић је као државник пружио достојанствен отпор тој новој разгоропађеној новофашистичкој звери (сам – како је знао и умио!) и за то заслужује свако признање! Нажалост, у идеолошком смислу, није био дорастао задатку времена! Његов систем вриједности израстао из идеолошког погледа на свјет једног ученог “европејизираног комунисте” (дупли идеалиста – најгора комбинација!) није му дозвољавао осмишљавање и реализовање националне идеје Срба.Са том идејом, резултати рата сигурно би били друкчији или би бар била српска страдања мања јер би тада (ако ништа више) већина Срба била потпуно укључена у борбу за одбрану српског народа, српских теритотрија и државе. Међутим, С. Милошевић је носио у себи другу, нереалну визију југославизма зачињену комунистичком утопијом, што је стварало јос већу конфузију у српском националном корпусу посебно у Србији, који је и онако био разбијен и разједињен агресивним дјеловањем идеологија Запада и пропагирањем западних вриједности и интереса у свему директно супростављених (уствари, непријатељских) интересима цјелокупног српског народа и Србије као државе.

Ипак, и поред тако здружених и моћних противника, упркос свим недаћама, Слободан Милошевић је успио Дејтонским споразумом, први пут у новијој историји, створити српски ентитет преко Дрине, у БиХ, али нажалост, није имао више снаге да брани РСК, односно, одустао је од њене одбране, да би сачувао мир у Србији (вјерујући у лажна обећања Запада да неће дирати КиМ!) Наравно, слиједио је слом РСК (али касније и Косова!) и егзодус српског народа из РСК (и поред тога сто је РСК била под заштитом УН!) Сломом Крајине, практично се остварују зацртани циљеви Запада – грађански рат је завршен (бар прва фаза!) а Југославија је успјешно разбијена и распарчана ”миротворним” дјеловањем демократског Запада. Створене су нове “банана” државице што и јесте био циљ!.. створена је самостална Словеније злочиначким стрељањем ненаоружаних српских регрута (и општим протјеривање Срба из новостворене “европејске дежеле”) а самостална држава Хрватска је заблистала пуним “тисуљетним” сјајем (без Срба – остварен пројекат Павелићеве фашистичке Хрватске!) и напокон ,створена је Дејтонским споразумом, самостална БиХ, хибрид држава од два ентитета –српског и муслиманско –хрватског, под протекторатом Запада, као и самостална Бивша југословенска република Македонија (какав апсурдан назив!?) а С.Милошевић ће само (привремено!) успјети сачувати Србију и Црну Гору – крњу, скраћену СР Југославију…

Последице завршеног рата на просторима СФРЈ у којем Србија стварно није учествовала (иако су је стално оптуживали и оптужују за то – мада је, што је неспорно, помагала Србе преко Дрине али не довољно, а често ни на прави начин, а што је још најгоре, не национално артикулисано са јасном идејом и циљевима) показаће се велике и веома тешке за Србе, и то не само за то што је велики дио Срба остао ван матичне државе већ, још више за то, што ће већина Срба поново, по трећи пут у овом вијеку, добити нову Југославију – идеолошки затрован српски национални вођа није се могао одрећи идеје југославенства!

Уствари, најтеже последице ратова деведесетих биће на духовном и етичком плану у народу! Срби у Србији и ЦГ ће носити немирну савјест и фрустрације а милиони српских избјеглица из Хрватске и Босне (а ускоро и са Косова) ће тумарати несрећни, поражени и понижени, по исто тако несрећној и разједињеној Србији. До потпуног духовног и моралног краха српског народа није дошло само због тога што је остао сачуван, бар дио слободарског духа и српског идентитета, још увијек жив и непоражен (посебно у Босни, односно у Републици Српској) Уствари, моралном опстанку је највише помогао живи дух слободе и вјере у будућност српског народа изникао у Босни, у великим страдањима, у тешкој борби у одбрани слободе…Срби у РС су тада саградили нову духовну вертикалу цјелокупног српства која ће бити предводник у борби за опстанак српске националне свијести уопште (уосталом и до сада, душа је Србе а не сила, одржала!) и то је уједно и највећи резултат грађанских ратова деведесетих (поред стварања РС) Наравно, свега тога су биле свјесне и западне силе и за то су одмах по званичном завршетку грађанских ратова на тлу Југославије (1991-1995 – на српским етничким просторима дотадашњих република Хрватске и БиХ) још се више ангажовале на започетом растурању СР Југославије и Србије али, истовремено су кренуле и са урушавањем, тек створене, Републике Српске, настављајући тако и даље, већ одавно не скривену агресију на српски народ и његове територије…

Да би завршио започете послове Запад је ускоро активирао и “косовско питање” (којим је и започела “операција” растурања Југославије) директним подржавањем шиптарских сепаратиста и терориста – западне силе, предводјене САД и Њемачком, разним лажним оптужбама и подметачинама али и активним ангажовањем шиптарских терориста, успјели су вратити немире у српску покрајину подржавајући све више, већ нескривено, шиптарске захтјеве за осамостаљењем КиМ. Узалуд је С. Милошевић, чинио све да спречи рат на Космету он се ипак није могао избјећи, јер Запад то није желио! Преговори о миру,који су слиједили у Рамбујеу и нису били ништа друго него обична фарса – њима се отворено тражила, практично, капитулација Србије; не само одустајање од суверенитета на КиМ већ одустајање од суверенитета у читавој Србији, што наравно,српско руководство није могло прихватити. За пропаст преговара, подразумијева се, биће оптужен С. Милошевић, што ће бити нови разлог и оправдање за даљне нападе и притиске на Србе. Ускоро ће се наћи и алиби за директне нападе и рат Запада против Срба у измишљеном српском злочину над цивилима у Рачку и у наводној хуманитарној катастрофи на Косову… (Као илустративан примјер фарсе са “Косовом” може послужити и само коришћење његовог имена – Запад, као ни шиптарски терористи, никад нису користили службени назив за српску покрајину, Косово и Метохија, као ни скраћени, Космет, већ само назив Косово.То су радили свјесно, јер су жељели избјећи термин Метохија који,уствари, означава црквена имања а тиме и доказује да је тај простор српски, што се, по сваку цијену хоће заборавити – њима више одговара “неутрални” назив Косово а, наравно, они нису свјесни шта, управо, значи “Косово” за српски народ – највећи и најјачи српски симбол – колијевка српства – исходишна духовна вертикала српског народа. Све!) Интересантно, да је читавом свијету било потпуно видљиво и јасно насиље над Србијом и српским Косовом, али нажалост, такве су околности биле, да нико није ни покушао пружити озбиљнији отпор западним агресорима -злочинцима који ће почети истресати сваког дана на хиљаде бомби на српски народ у најмонструознијем бомбардовању на тлу Европе (са забрањеним касетним и уранијумским бомбама!) у њеној историји! и то под оперативним називом “Милосрдни андјео”- што само по себи говори о умоболности твораца и извођача такве акције! Такав злочин, нормалан људски ум не може ни замислити а камоли остварити, претворити у дјело – а управо се то дешавало на тлу “демократске” савремене Европе крајем двадесетог вијека и то пред очима цијелог свијета! Творци и извођачи таквог недјела су били, нико други, него перјанице хришћанске западне цивилизације; деветнаест најразвијенијих и најјачих држава – удружене, јединствене и сложне у злу, наравно, предводјене врховним Сотоном, САД. Нажалост, овакав “милосрдни” чин није био случајан; то је био само логичан наставак “милосрдних” дијела Запада – нови рајх (Четврти) који су кренули неуморно да граде, у свему је пратио достигнућа прошлог а у много чему га и надмашивао; софистициранији је, перфиднији и лицемјернији! Звјерским бомбардовањем Србије од стране западних сила (и немоћ остатка свијета да се злу супростави) дефинитивно је наступило доба потпуног краха морала савремене цивилизације а поготово Запада! (поред, наравно, кршења свих принципа међународног права и повеље УН!) Савремена цивилизација је ”пала” на српском Косову, али, као што то обично бива, велика несрећа која је захватила Србе 1999.год. бар на тренутак пробудиће изнова, већ готово разрушен српски дух, идентитет и морал, који ће поново васкрснути – управо, на завјетном Косову! Срби су , тада, опет постали (први пут у својој новијој историји!) јединствени и одлучни -енергично и веома успјешно су бранили КиМ што ће изазвати код западне немани потпуно лудило које ће је водити до бестијалних злочина над цивилним становништвом и на крају до сулудих претњи ”уништавањем” Београда и ”паљењем комплетне земље”. Те умоболне претње ће на крају и натјерати С. Милошевића да прихвати компромисни споразум (можда је и поступио исправно али то ће у политичком и моралном смислу бити његова највећа грешка-дефинитивно је изгубио ореол ”вожда” а српски народ ће одвести у морално беспуће. Та одлука, тај компромисни споразум са агресорима ће и вођу и народ одвести у ”пропаст”! У највећи српски пораз – 5. октобар!) И ако војнички српска војска није била поражена, морала се повући са Космета а у ту српску покрајину су дошле снаге УН на основу резолуције СБ 1244 (у којој је гарантован суверенитет Србије на КиМ!) Наравно, споразум су одмах злоупотребили шиптарски терористи УЧК (уз подршку НАТО снага које су у име УН дошле на КиМ – ускоро је илегално изградјена, на територији КИМ, једна од највећих војних база на свијету! – да ли је то један од разлога њиховог доласка ?!) и преузели сву контролу на КиМ – а српски народ је остао потпуно незаштићен! Злочинци су могли несметано наставити свој крвави пир. На Космету је убијенио и нестало неколико хиљада а своја огњишта је напустило више од 200 000 Срба! Истовремен, биће срушено и спаљено преко 150 српских цркава и средњовјековних манастира а безброј гробаља је оскрнављено и преорано! Извршен је злочин пред очима свијета – геноцид шиптарских терориста над Србима уз подршку тзв. међународне заједнице – лажно представљених НАТО држава! (Послије милосрдног дјеловања ”Милосрдног андјела” и његових помагача на КИМ остало је свега нешто више од сто хиљада Срба на том дијелу српске земље а доселило се више стотина хиљада Албанаца из Албаније) Нажалост, слични процеси су се одвијали и у свим другим српским просторима изван Србије… да ли су коме потребни још какви докази за извршени геноцид над Србима ?! а они (Запад) оптужују Србе за геноцид! али, најгоре тек слиједи… све то зло, сву ту горчину и несрећу која је задесила спски народ крајем двадесетог вијека и која се скупила у његовим изгубљеним душама, Запад је гебелсовом пропагандом све више успијевао ”пројектовати” на режим С.Милошевића, а Србима страдалницима, наметнути кривицу! Наравно, бјесомучно нападајући С. Милошевића, Запад је бранио себе и правдао своје евидентне злочине; сва злодјела која су извршили на Балкану, а посебно у Србији и над српским народом, уопште – а за то је, управо, најбоље оптужити српски режим! Тако се оптужбом српске власти, тобоже аболира српски народ од кривице за ратове деведесетих и ”за агресију и злочине који су починињени над другим народима из бивше Југославије” – Запад великодушно ”прашта” српске гријехе и доказује пријатељство! И ако,само по себи ”болесно”, то пријатељство ће још једном обманути многе Србе који ће тако постати саучесници евидентног геноцида- над српским народом! Над самима собом! Морално сломљени, већ “испраним” мозговима (чипованим!) многи ће Срби прихватити све “сугестије” Запада – духовна колонизација је све више успјевала! Монструозни неокортички рат против Срба је доносио све веће резултате! – многи Срби у заборав утонуше! Заборавише и на историју и на традицију: и на себе и на претке и на потомке – постајали су спремни да за сва зла овог свијета оптуже С. Милошевића и да пригрле спаносни „благородни“ Запад… и сви проблеми српски ће бити решени јер ће Срби постати равноправан члан “слободне и демократске “ Европе и уживати у свим благодетима “европске демократије”. Ратови, велика страдања, економска биједа и најсофистициранија медијска пропаганда учинили су своје!!! На велику сцену су све више ступали мали расрбљени Срби исфрустрирани и несрећни у својој мржњи према самима себи… заморни, заблудио и малодушан, не мали дио народа српског био је “сломљени” и спреман на све да се досадашња агонија прекине! Они више нису имали снаге да и даље пружају отпор сваковрсној (више за њих, неиздрживој) агресији Запада – све више су смртоносни загрљај Запада прихватали као слободу (као што жртва прихвата џелата!) а то је водило тоталном националном краху! Стварали су се услови за потпуни тријумф Запада и његове “истине” – не само за рушење постојеће власти већ и инсталирање нове, марионетске, која ће напокон реализовати циљеве Запада! Могло се прећи на завршни ударац против Срба и српског народа (уз здушну подршку националних мањина у Србији које је Запад у потпуности хомогенизирао у деструктивном дјеловању према властитој држави и већинском српском народу) а шанса, за коначну и потпуну побједу, били су нови “демократски” избори у Србији, ванредни – које је С. Милошевић расписао (и ако им није било вријеме!) а Запад ће се потрудити да их максимално искористи…

Фото: dw.com

Београд,2008. год.

Slijedi nastavak iz ciklusa „Srbija Nojeva barka“