Миланко Ковачевић: СРПСКИ РУЛЕТ 1 (ЈУГОСЛАВИЗАМ – ЈУГОСЛАВЕНСТВО) други дио

Ако је одлука о пружању отпора Злу у Првом свјетском рату, без обзира на цијену и била исправна и за Србе једина могућа, онда није била једна друга одлука, идеолошка – прихватање концепта југословенства и стварања заједничке државе са ”братским јужнославенским народима”. Усвајање таквог концепта, значило је нажалост и дефинитивно одустајање од српске националне идеје и рјешавања српског националног питања на начин како су и све друге државе и народи то рјешавали – стварање јединствене националне државе. Срби ће направити катастрофалну грешку, којом ће (убрзо ће се успоставити) заиграти свој оригинални и нигдје виђен, самоубилачки српски рулет, а који ће неминовно водити моралном краху и обезглављивању српске нације и државе! Ношени православно – славенском наивношћу и идеалима, Срби су хтјели више него што су могли – да рјешавањем питања и проблема окупиране славенске браће (вјерујући лакомислено у њихову искреност) ријеше и српско национално питање те тако, уједно тим чином, напокон уклоне тај вјечити јаз између себе и других, између себе и своје јужнославенске браће и Европе, уопште . Тако су Срби још једном, преузели на своја нејака плећа велику одговорност и за себе и за друге. Нису ни слутили колико ће им бола и зла донијети такво хуманистичко опредељење које ће се показати као њихов највећи промашај и заблуда. Опсједнути идејом слободе и заједништва, а ношени својом познатом лакомисленошћу, Срби ће остварити свој сан о заједничкој држави али нажалост на лажном и неискреном концепту југословенства (подметнутом од аустроугарско – хрватске братије) који ће им донијети нову трагедију… за разумијевање, за јединство за братство, потребно је двоје! Није била довољна само чиста, неукаљана, славенска српска душа – и друга страна је требала имати отворено срце! а она је срце изгубила давно! У њеном свијету су већ владале сасвим друге категорије… они у својој свијести више нису имали мјеста за осјећања и братску љубав које је доносило ”застарјело, архаично славенско православље”. Срби нису схватали да су браћа већ одавно утопљена у један други, Србима потпуно страни систем вредности, а да је лажно ласкање браће мотивисано само огољелим интересом… Југославија им служи само као прелазна станица ка свом духовном и државном стјецишту – стварању властитих самосталних националних државе и то, великим дијелом, на српским етничким просторима! Они су само хтјели искористи побједничку снагу Србије за свој интерес! Сви осим Срба (и Хрвати и Словенци и Муслимани) су били, уствари, потпуно неискрени према тој племенитој идеји, као, уосталом, и њихови ментори са Запада! Запад је, заправо, у југославенству видио само најбоље оружје за контролу Срба (као највећег и најјачег народа на Балкану) којим се онемогућава стварање велике националне српске државе на свим њеним историјским етничким просторима – а такво схватање се није прекидало до данашњег дана и управо сада, у ово време је, уствари, употпуности разгољено и видљиво! Дакле, у идеји југославизма Западне силе су видјеле своје оружје против Срба а Словенци и Хрвати, по “инструкцијама” Запада, само су лажно глумили југословенство – једноставно, тог заједништва није било ни тада, као што га нема ни сада, јер су се браћа толико међусобно удаљила и формирала у духовном и културолошком смислу сасвим различито као народи. Једни: Хрвати и Словенци, али и Срби католици и мухамеданци, били су под утицајем вредносног система Запада и римокатоличке цркве (а Муслимани још и под јаким утицајем агресивног ислама) а други: Срби, развијали су се у духу источне, византијске културе и православља (светосавља ) и моралних начела косовског мита. Био је то, чак да су сви народи, уистину, имали најбоље намјере, уствари, неостварљив пројекат – утопија!

Спојити неспојиво-Земљу и Небо!

Нажалост, подјела међу јужнославенским народима, крајем деветнаестог вијека запечаћена, никад се више неће избристи и поред искреног (романтичарског) вјеровања Срба да је то могуће. Хрвати, Словенци и Муслимани (као ни Срби католици и мухамеданци, наравно) не само да нису носили братска осјећања (иако су то, бар у почетку, лажно истицали) већ нажалост, фрустрирани својом властитом историјском судбином, гајили су све већу одбојност и непријатељство према Србима, браћи – ослободиоцима, чија су братска љубав и даривана слобода, одједном за њих, постали велико оптерећење! Братска љубав и ничим заслужена слобода, умјесто смирења и задовољства, доносили су у њихове душе немир и патњу – јер су говорила о њима: овисним, слабим и нејаким… а морали су, са горчином и муком у себи пропагирати тобоже јединство и братсво (југословенство) што ће код њих развијати још већу неурозу и потиснуту агресију која ће их све више према мржњи водити. Нису они никад имали проблема овако мали и слаби да служе друге велике царевине али ће зато своју “величину”, ношени својом неславном прошлошћу, стално доказивати својој браћи – ослободиоцима! (а истовремено ће и даље бити свјесни да овисе од њих!) Уствари, Хрвати, Словенци, Муслимани (а касније и Македонци и Црногорци) никада неће моћи прихватити да буду равноправни са Србима – тражиће више! Страх од самих себе тражиће код њих непрестано потврду својих вредности од Срба да би се тако ослободили властитог осјећаја безвредности и слабости – тразиће признање од Срба а не од самих себе, јер га у себи нису могли наћи! Од Срба ће и добити потврду! Примиће их, као равноправне народе, у нову јужнославенску државу, Срба, Хрвата и Словенаца – и то као поражене народе у рату! што ће им бити одличан алиби касније да оптуже Србе за великосрпску хегемонију па чак и за агресију и окупацију?!! Србима ће, пак, тзв.заједништво и југославенство донијети велико урушавање изворне духовности и српског етичког кодекса што ће водити новом разарања националног бића српског народа и његове самосвјести створене на духовним темељима светосавља и косовског завјета. Нажалост, та, за Србе погубна идеја југославенства и стварање заједничке државе свих Јужних Славена реализовала се дефинитивно 1918. године.

Срби су постали јединствени побједници на свијету који су поражене подигли на пијадестал побједника! Вјеровали су да ће тако удружени и равноправни, у братском загрљају, победник и поражени изградити нову државу! И не само то! – већ ради доказивања своје искрене љубави према браћи, Срби су им у старту давали и повољнији и значајнији положај него самима себи!!! Срби су, наивни и лаковјерни, пригрлили нову државу употпуности спремни да се одрекну властитог интегритета и државности – били су довољно јаки да праштају али и довољно луди да се жртвују у име заједништва! Врло брзо, одрекли су се српства у име југославенства (које ће ускоро уствари израсти у антисрбизам!) и замијенили су своју државу Србију за Југославију – нешто ново и њима самима нејасно, али за њих то и није било важно, било је само битно да та вјештачка творевина задовољи њихову тек откривену јужнославенску браћу. Овакву катастрофалну грешку ће плаћати генерације Срба послије тога а можда највише, управо генерација овог времена, која се суочила са свим посљедицама несрећне одлуке (иако, нажалост, многи Срби нису свјесни те грешке ни данас!) Тако су се Срби, рушењем претходне свјетске силе зла (Турске царевине ) дефинитивно ослободили и оформили своју модерну државу да би само пет – шест година касније рушењем новог свјетског зла (Аустроугарске монархије) у Првом свјетском рату, иако побједници, Срби ту исту државу добровољно изгубили! Величанственом побједом у Првом светском рату, Срби ће, уствари, доживјети и свој највећи пораз а такав парадокс је својствен само српском народу! Реализоваће се парадокс нигдје постојећи и нигдје виђен у свијету, парадокс српске историје, који ће створити од бечких коњушара повлаштену елиту нове државе а од побједника, елитних Срба, створити коњушаре – да бечким коњушарима буду коњушари!!! Боже помози!!! Овакво невиђено самопонижење и самопоништење Срба побједника у новој заједничкој држави Југославији је, уствари, проистекло, што је највећи парадокс, због наивности и чистоте српске душе – душе која се небесима хранила, која се својим вишевијековним страдањима Богу приближила у праштању и разумјевању с жељом и надом да се никоме и никада та страдања не понове! Сурови европски практицизам код браће знао је овакву наивну душу добро да искористи!!!

Тако је српска побједа у првом свјетском рату , покушавајући да од ратних непријатеља направи пријатеље дајући им све, уствари направиле вјечне непријатеље! Људска свијест је чудо – не подноси да јој се чини добро, јер то добро, уствари, показује властито зло његовог корисника! Управо зато, што су Срби више давали, то су браћа била више незадовољна; што су се Срби више одрицали, њихова нова браћа су све више и више тражила… и тако у недоглед – до катастрофе која ће убрзо услиједити! (И то, не само једна!) Срби ће остајати све више збуњени, све више притиснути новим наметнутим осјећајем кривице – није им било јасно гдје погрешише кад све дадоше! Зато ће Срби почети и сами давати – давати браћи и оно што не траже (посебно Хрватима) само да се ослободе своје “кривице” која их притисну; наивно су Срби прижељкивали мир међу браћом надајући се да су њихова незадовољства само пролазни политички хирови који никако не могу утицати на природу братских односа и успјешан развитак заједничке државе. Срби су тјешили наивно себе да су то само несташлуци размажене млађе браће који ће, по природи ствари, одрастањем проћи! А, управо је у томе је њихова највећа грешка! У разумјевању и давању !!! (Чак ни убиство краља Александра извршено у Марсељу од стране хрватског усташког покрета није довело до отрежњења Срба!)

Сталним уцјењивањем Срба заједништвом и заједничком државом, Хрвати су успјешно поцијепали српски етнички простор на бановине које су, затим, мирне савјести, прогласили као своје – хрватске! Тако су први пут постали хрватски и Дубровник и Далмација и Крајина и Славонија и Босна … (а све ће се успјешно заокружити стварањем самосталне фашистичке државе Хрватске у другом свјетском рату!) Међутим, Срби су и даље, као нојеви са главом у пјеску, настављали заједнички живот као да се ништа не дешава – настављали су своје батрљање по блату са разбраћом у заједничкој држави сад већ готово потпуно препуштени одлукама и вођењу других. Нису схватали да гаје змију у њедрима! Опчињени и хипнотисани, Срби су и даље маштали о заједништву, разумјевању и братству са браћом, губећи сасвим осјећај за несрећну стварност. Ношени унутрашњим оком слијепог гуслара (духовношћу и ширином душе) разбарушени и занесени, губили су чврсту везу и са временом и са стварношћу – губећи све више осјећај за реалност; бркајући је и с прошлошћу и с будућношћу. Срби су, уствари, своју стварност увијек претварали у снове а западна разбраћа су своје потајне снове помоћу Срба у стварност претварали! У томе је разлика између њих! Наравно, том процесу много је помогла агресивна идеологија Запада која ће све више остваривати погубан утицај на српско национално биће (својом наивношћу потпуно неотпорно на лажи, лицемјерја – прозаичне и баналне интересе материјализованог Запада) и водиће деструкцији српског духовног идентитета и изворног етичког кодекса утемељеног кроз вјекове у српском народу. Тај прозападни, антихришћански поглед на свијет, биће далеко опаснији и погубнији за Србе чак и од исламског утицаја на њих, јер ће трајно нарушавати српску аутохтону духовност и вредносни систем! (док је ислам узео од Срба што је могао а оно што је остало, остало је сачувано и српско)

Та морална ерозија, то морално посртање српског народа, произашло из утицаја лажног југославизма и космополитизма Запада као и надирућег комунизма (и са Истока и са Запада) ће се, нажалост, наставити потписивањем срамног пакта краљевине Југославије с Хитлеровом фашистичком Њемачком, али и његовим раскидом од стране Срба (наравно, не од других народа у Југославији – они су остали вјерни фашизму!) а затим ће слиједити крвави антифашистички али и грађански рат да би се све завршило са комунизмом – великим духовним пустошењем и расрбљављањем Срба у социјалистичкој Југославији! На крају, логична посљедица овог српског путешествија, биће неминовно ново велико страдање Срба – понављање другог свјетског рата крајем двадесетог вијека када ће доћи до нове агресије Запада на Србе, што ће изазвати нови грађански рат на просторима Југославије који још увијек траје у неким својим облицима…

Фото: SrbijaDanas.com