Миланко Ковачевић: ШТА НАМ ТО КАЖУ, ШТА НАМ ТО ЛАЖУ, ЧИПОВАНИ СРБИ (ДРУГОСРБИЈАНЦИ)

До тада често прикривени, напади Запада на Србе у 20. вијеку су постали отворено непријатељски а на крају вијека се све завршило тоталним ратом против њих и то на цијелој територији бивше Југославије (а посебно на Косову и Метохији) Али, погубнији од бомби је био психолошки и неокортички рат, који многи Срби не издржаше. Разне технике специјалног рата, свe врстe пропаганде и манипулација и стално сијање страха успјели су код неких људи довести до сужења свијести, до парализе и сламања. Неки несрећни Срби  постадоше жртве а да тога и нису постали свјесни као што ће ускоро несвјесно постати и џелати – себи самима и својима. Извршена је, нажалост, лоботомија многих српских мозгова који су “чиповани” са новим  “вриједносним” системом Запада и мржњом према себи и своме –ти Срби остадоше без свијести и савјести! Постадоше аутошовинисти и србомрзитељи, са “учипованим” разарајућим системом самопорицања! Потурицe, постадоше преко ноћи, горе од Турака! То су ти “другови”, чиповани Срби – Другосрбијанци (углавном дио тзв. интелектуалне и политичке елите и НВО сектора) Они функционишу као усавршени компјутер по строго дефинисаним алгоритмима, а упрограмирана идеологија, вриједносни ставови и мишљење, “учиповани” су у њихове мозгове као аксиоми (све зачињено са неизмјерном мржњом према народу од којег су отпали, односно, подсвјесном мржњом према себи, конвертиту!) Са таквм људима, ма колико се трудили, немогући je дијалог. Једноставно, за њих постоји само  “учиповани програм” у њиховом мозгу (нпр. „ЕУ нема алтернативе”или “Косово је изгубљено”, али у мозак је учипован и нови назив српске покрајине, из којег је избачена ријеч Метохија-црквена имања итд.итд.)

 Па, пођимо редом да демистификујемо упрограмиране тезе у умовима чипованих Срба (Другосрбијанаца) о Косову и Метохији, које они тако страсно заступају а које све, обавезно, воде предаји и губљењу Косова (ове и сличне тезе, наравно, заступају и многе уплашене, уцјењене и купљене српске душе, али то је већ друга прича – болест је бенингнија)

1.ТЕЗА

Косово је изгубљено још у рату 1999 год – и није више српско! Немогуће га је повратити. To је реалност!

Главни доказ је за ову тезу је тврдња да је на Косову рат изгубљен и сада на њему живи веома мало Срба, а Албанаца има чак 2. мил. – а чији пашњак тога су и овце! (Свјесно се лаже о изгубљеном рату, лажирају подаци; увећава број Албанаца којих нема више од један милион на Косову, смањује се број Срба, а о протјереним Србима (око 250 хиљ.) се уопште и не говори!)  Другосрбијанци су спремни хиљаде пута изрећи ову тезу, уз додатно убјеђивање о опасности од Албанаца ако вратимо Косово, јер би Албанац могао бити чак и предсједник владе Србије а Албанци имати 80 посланика у скупштини (наравно, и то је лаж- Албанаца, вјероватно, може бити максимално четрдесетак од 250 делегата у српској скупштини) Најружније од свега што прича о опасности од повратка Албанаца у државноправни систем Србије, потиче од “демократа,” “најевропљана”, од “грађана свјета”, од људи који се званично залажу за мултикултиларност! Тужно и болесно! Лудило! Благо Албанцима кад овакве људске величине брину о њима!

А истина је тако проста! Рат за Косово се завршио мировним преговорима послије којих су се српске снаге морале повући са Косова и Метохије до коначног решења (изузев што су имале право вратити извјестан број војника, граничара итд.) а усвојеном резолуцијом СБ 1244, потврђен је територијални интегритет Србије. Дакле, Косово није никако изгубљено, оно је стављено само привремено под окриље УН док се не дефинише његов статус у оквирима СР Југославије, односно Републике Србије, а злоупотребљавање те чињенице од стране НАТО трупа и протјеривање Срба из српске покрајине је други проблем. То је само привремена, наметнута реалност!  Уистину, узалуд све лажи и подвале – истина се не може сакрити. Уосталом, највећи доказ, да је Косово саставни дио Србије, управо даје, перманентно инзистирање Запада, да Србија призна Косово као независну државу. Што рече М. Бећковић- Ако је њихово, што онда траже да га дамо! Дакле, тврдња да је Косово изгубљено у рату је најобичнија лаж и свјесна интресна манипулација Запада и његових чипованих поданика. Не могу нам узети Косово ако га не дамо а да могу не би тражили да га предамо! Треба само издржати и чекати! Догодине у Призрену…

2.ТЕЗА

Бранити Косово је само још једна утопија. Косово се не може одбранити јер  његовеу независности подржава међународна заједница, највеће и најјаче силе свијета.

Још једна перфидна лаж и манипулацја упрограмирана у “чиповане” Србе. Прво, није уопште ријеч о мећународној заједници већ само о мањем дијелу мећународне заједнице. Напротив, већина свијета и држава са Русијом и Кином, није и неће признати насилну испостављену “независност” Косова (а то је посебно видљиво по податку да је двадесетак држава свијета у задњих неколико година извршила одпризнање Косова тј поништила претходне своје одлуке о признању које су донесене под притиском и нечасним манипулацијама западних држава) А, није Запад (та њихова “међународна заједница”) више ни најјачи, већ напротив, сваким даном је све слабији! Па чија је, онда, прича утопија!? Oчито, одбрана Косова и Метохије није утопија! Нема ту никакве утопије! Утопија је само у многим српским главама; у неспособној, чипованој и уцијењеној, политичкој и интелектуалној елити – у чипованим поданицима НСП (људима испраног мозга који су слијепи дрогирани сљедбеници) којима је извршена лоботомија и успјешно развијен механизам деструкције, самопорицања и аутошовинизма. Уосталом, чему нас учи искуство других народа и држава; Израела, Кипра, Кине, Русије, или пак Енглеске која је бранила камење и стадо оваца на, хиљаде миља далеким, Фокландима, итд. итд. Уистину, народ који није способан да мирно, демократски и аргументовано, у складу са међународним правом, брани своју земљу и то њено срце Косово, и не заслужује да постоји!

3.ТЕЗА

Ако не предамо Косово изазваћемо бијес западних сила које ће пробудити нова жаришта у Србији, па ћемо онда изгубити и Војводину и Санџак, итд.

Развијање страха је најефикасније методе, помоћу којег се остварују задани циљеви. Ту чињеницу најбоље потврђује и сама контрола Запада над “чипованим” Србима, који као жртве, сада заступају џелате. Ако смо свјесни ових чињеница имаћемо снаге и да се суочимо са овом тезом. Одговор на ову тезу дале су деведесете – што смо више попуштали они су више нападали. Да смо бранили Книн, можда не бисмо дочекали рат 1999.год. за Косово. Можда бисмо одбранили Косово и Метохију у Книну! Теза да предамо велики дио своје и материјално и духовно највредније територије да би задовољили агресора и да нам не би тражио и друге дијелове земље, је, у најмању руку имбецилна. Ова теза, осим што говори о празноглавости њених подржаваоца – “чипованих” Срба, она и веома увјерљиво говори о злочиначкој суштини Запада и његовом моралном беспућу, откривајући стварне агресорске намјере. У њиховом болесном уму се, уистину, налазе идеје за даљно цијепање Србије!  Чим им предамо Косово и Метохију тражиће Врање, Рашку и Војводину и ко ће знати шта још, све до Београда, јер ће бити осокољени нашом слабошћу. Урадили би то одмах, али не могу све одједном напасти! Зато им се жури да што прије ријеше Косово! Чим заврше са Косовом крећу даље а Срби ће им, предајом Косова, много помоћи. Предаће све! Ко ће нормалан у Србији бранити Врање, Санџак,Војводину, или можда РС, кад није Косово! – тако злочиначки умови са Запада размишљају. Нажалост, управу су! Срби, тек предајом Косова губе све!  Управо због наведеног Срби морју бранити Косово- не само што Косово јесте стварно срце Србије него што Срби и Србија, предајом Косова стварно нестају  – и физички и духовно! Ако предамо Косово, пропали смо! “Српска прича” се завршава! Ова теза нам, управо, помаже да схватимо истину- ако будемо бранили Косово имамо шанси да га сачувамо али имамо шансу да сачувамо и Рашку и Врање и Војводину и РС , имамо шансу да сачувамо цјеловиту Србију и не само то, имамо шансу да се изборимо за слободу свих Срба ма гдје живјели.

4.ТЕЗА

Само предајом Косова можемо сачувати мир и помирити се и са Западом и Албанцима.

Чувамо мир кад дамо своје, али шта мислите хоће ли се они задовољити добијеним? Зар нисмо из искуства до сада научили да они увијек хоће више и више! Мислите да неће Албанци удружени у једну државу – Велику Албанију, уз помоћ својих менторе,затражити одмах и „Прешевску долину” (ако је већ нису узели уз Косово) па затражити Врање, па Санџак (ту ће имати проблема јер ће и Бошњаци тражити исто) па ће тако и до Ниша догурати и до пола Шумадије, итд. итд. А што и не би!? Знају они, ако смо им дали Косово и Метохију, наше духовно и културно исходиште, ако смо ишчупали, сами себи, властити корјен, ко ће гране бранити кад их крешу – ионако ће се све осушити. Уосталом, зар не научисмо ништа из ратова деведесетих? Зар не предасмо Крајину ради обећања да нас више (Србију) неће „дирати”? Зар С. Милошевић не постаде човјек мира и „нобеловац“ а онда, кад убрзо дође на ред Косово, послаше хиљаде авиона на Србију а  Милошевића, “балканског касапина,“ послаше у Хаг. Свакоме нормалном човјеку је сада јасно да се предајом не може сачувати ништа, па ни мир! Предајом се добија само презир и даљна понижења од (не)пријатеља, који неће стати до српског коначног, у том случају, заслуженог нестанка.

5. TEЗА

Бесмисленом одбраном Косова кочимо наш пут у ЕУ . Без ЕУ, која је спремна да инвестира милијарде еура у Србију, слиједи нам економски слом.

Развијање страха од економске пропасти ако  не наставимо “наш пут без алтернативе” и истовремено развејавање магле о просперитету и милијардама еура којим ће ЕУ частити Србију, су тезе које су најопасније за устрашене и лаковјерне Србе. Малигна тврдња да ћемо економски пропасти ако не уђемо у ЕУ је још једна, наравно, неутемељена тврдња јер и у том случају економија има своју логику и економска сарадња ће се наставити са многим државама билатерално, па можда и са Њемачком.Чак и да не буде употпуности тако, нећемо пропасти. Сада је ипак сасвим друго вријеме, него деведесетих. Већина свијета нам остаје за сарадњу, и нећемо „јести корјење“. Напротив, нећемо бити сурово искоришћавани (тржиште, храна, сировине) као до сада од стране Запада а тиме нам се пружа и већа шанса за економски просперитет. А напредна обећања да ће нас ЕУ  обасути милијардама еура а ми, Срби, “све четири увис” и уживај, нису ни за коментар. Боже помози!

Уосталом, ЕУ је на путу нестанка, хтјели ми то или не… а да фарса о нашем уласку у ЕУ буде већа, уствари – ЕУ и не жели Србију! То показује из дана у дан својом политиком. Своју љубав према Србији ЕУ показује успостављањем уцјењивачких услова да предамо Косово – и то ради општег просперитета и напредка. Благо теби Србине! Дајеш своје за “лудом” обећањa, и постајеш богатији, срећнији! Апсурдно! Који нормалан мозак може тврдити да смо на добитку кад предамо 15% своје територије (поред осталог изузетно богате рудним богатством) да смо на добитку када се одрекнемо свога народа са те територије и да смо на добитку кад се одрекнемо свих културних и духовних споменика; корјена одакле смо и никли као народ – корјена којима дугујемо своје постојање! Боже помози! Зар треба наставити испуњавати захтјеве уцјењивача и чекати нове!? Зар нисте свјесни Срби да ће уцјењивачи тражити све више и више, док вам не дође до гуше, када ћете, ако се још увијек будете осјећали живи, морати реаговати!

6.ТЕЗА

Ако се не одрекнемо Косова, изазваћемо нестабилност која ће довести до новог рата.

Управо обрнуто! Рат ће нам доћи, хтјели ми то или не, сигурно онда, тек када се одустане од међународног права и Р1244 и евентуално Срби предају Косово и Метохију или њен један дио. Тек у том случају наши (не)пријатељи, наставиће још јаче са уцјенама а шта ће Срби урадити? Ко једном изда светињу, издаће увијек и све! Хоћете рећи да ће неко бранити из матице Србије „Прешевску долину“ и Врање (или ћемо их одмах дати у старту) или да ће неко од оних што су предали Косово бранити нпр. РС; хоће ли бранити неко Рашку (Санџак) или пак Војводину… и тако до шљиве у предграђу Београда (душу би, свакако, још раније изгубили!) Коме нормалном ово није јасно и коме нормалном треба доказивати ове чињенице?! Народу сигурно НЕ – али чипованим Србима (другосрбијанцима) и некима из власти, изгледа, ДА! Дакле, ми Косово и Метохију не смијемо предати, управо ради мира, јер ако предамо Косово, то је већ извјесно, страшно ћемо страдати и на крају ипак, ако нас и даље буде, завршити у крвавом рату у којем не можемо бити побједници! Можемо само нестати! Чињенице и логика су немиосрдне – Косово и Метохија се мора бранити! Наравно, данас не можемо и нећемо ратовати и силеџије са Запада га можда могу силом узети (срећом, нису ово деведесете, ни у ком случају!) али је битно да га ми никада нећемо добровољно дати ни потписати било шта слично предаји и верификацији права Албанаца на самостално Косово. То нам је и једина шанса да сачувамо мир! ( евентуиална подјела Косова, може доћи по неким другим принципима међународног права али то право тада мора важити и за Србе а онда је то и друга прича- мењање свих граница на подручју бивше Југославије и рјешавање комплетног српског националног питања)

Одговарајући на ове тезе Другосрбијанаца (1- 6) показали смо и доказали да је ријеч о веома примитивним конструкцијама чија снага није у њиховим вриједносним ставовима и аргументима већ у непрекидним андроидским понављањима – најобичнија гебелштвина. Носиоци ових идеја су они људи који су већ затроване свијести; искомплексирани отпадници, који су негдје изгубили себе! Постали су нешто и неко други! Ко и шта – ни они не знају, али знају шта нису! Нису Срби – то им је у чипу кодирано! А то доказују у јуришу на Косово и Метохију. Косово, у сваком случају мора нестати, јер је то и први услов да нестану и Срби. А Срби морају нестати да би они –Другосрбијанци постали! Oтуда та страшна страст и мржња у њиховим “учипованим” мозговима, којима, свуда око себе, сију смутњу и страх. Трују! Србима преостаје само да их спријече у њиховим намјерама – упорно и упорно аргументима раскринкавати њихове исконструисане, лажне, тезе а то је и једини начин да се Срби боре и за спас пропалих душа (ако им спаса има) бивше браће.

Миланко Ковачевић: КАКО СУ ПОСТАЛИ ОТПАДНИЦИ (КОНВЕРТИТИ) И ЗАШТО НАС МРЗЕ?!

Срби, као народ, су изузетни по много чему, али нажалост и по неславним појавама у српском друштву као што су самопорицање,аутошовинизам и конвертитства свих врста. То су, посебно данас, веома раширене и малигне појава, које са својом великом агресивношћу умногоме разарају српско друштво.

СРБИН, НИЈЕ ЛАКО, АЛИ ЈЕ ЧАСНО БИТИ!

А откуд тако изражен самоубилачки нагон код неких Срба, као ни код једног другог народа? Зашто се по томе толико разликујемо од других? Иако, у први мах останемо збуњени и нијеми, без одговора на постављана питања, ипак, здравим резоном и логичким размишљањем долазимо до објашњења тог феномена. Срби ,уствари, као народ, носе у себи врхунску етику косовског завјета на чијим темељима је формирано њихово слободарство, њихова духовност и њихов етички кодекс. “Царство небеско” није рoмантичарска тлапња, већ је то стварно царство којег Срби и на земљи носе у себи; то је њихово морално и духовно царство и царство слободе. Царство које не познаје и не признаје границе. Носећи такве високо постављене духовне и етичке вриједности, “за крст часни и слободу златну” као мало који народ на свијету, неминовно  долазиле у судар са суровом збиљом. Те високе духовне и етичке вриједности, то царство слободе које носе у себи, не може и не прихвата, по природи ствари, било какву агресију и Зло ма које врсте. Зато и не чуди чињеница да су Срби први пружили отпор, не само војнички него, прије свега духовни, свјетској турској царевини и дочекали њен пад, па исто тако први пружили отпор и дочекалиа слом и аустроугарске царевине…једини су народ на свијету  који је, уствари, у 20.вијеку бранио своју слоободу, свој духовни и морални интегритет, у судару са пет, тада највећих и најјачих свјетских сила – са Турском, са Аустроугарском, са фашистичком Њемачком, са Совјетским Савезом и са највећим и најопаснијим агресорима свијета, злом званим НАТО пакт. Нема ни једне државе, ни једног народа на свијету, који се супроставио пет највећих царстава и сила свијета! Узалуд ћете тражити! Непостоји! А то је велики терет. Није лако „увијек” бити против највећих сила свијета, није лако “увијек” бити “сам против свих”! Није лако носити свој крст! Српски крст! И многи Срби под тим теретом не издржаше – сломише се, одбацише тај терет и остадоше изгубљени у нигдини, у моралном беспућу, биједни, ишчупани, без корјена…

РАЂАЊЕ КОНВЕРТИТА

Ти страшни судари, та непрестална борба за највећим свјетским злом које је непрекидно и до краја агресивно надирало на Србе, оставили су великог трага на сваког човјека и зато не чуди што неки Срби неиздржаше, прихватише конвертитство, предају,самопотирање, издају… на страну зла пређоше! Ти судари са царствима зла су на крају Србима доносили слободу али имали су и огромну цијену у великим страдањима и многим  жртвама- и рађању отпадника! који су постајали други народи и други Срби (Другосрбијанци)  Једноставно, многи Срби нису издржали – отпадоше и у друге се народе претворише и Антисрби постадоше! Конвертити, отпадници, Антисрби, аутошовинисти! Таква појава је много пута била видљива у српској историји, почевши од јањичара па преко усташа, до нажалост, данашњих Милогораца и Другосрбијанаца. Тако постадоше и многи католици и муслимани тако настадоше и многи Хрвати и данашњи Бошњаци, и Црногорци и Монтегренини, Македонци, и Југословени итд. до данашњих Другосрбјанаца. Уствари, сви су они Другосрбијанци, конвертити, ни довољно самостални, јаки и велики да постану неко али опет, нажалост, што би рекао Меша, ни довољно мали да нестану. И тако батргају се од немила до недрага, пуни мржње и страха! .. батргају се у бјеснилу и мржњи да себе новог пронађу – а оно пустиња на све стране! Зато они тако „пјене”, и  Другосрбијанци и многи Хрвати, Бошњаци, Црногорци, итд. кад српско име спомињу (све је то познато и сатанистима са Запада, зато, управо, предано и непрестано подстиче мржњу према Србим код њихове некадашње браће; Хрвата, Бошњака, Црногораца, Другосрбијанаца…) Проблем је, што сви ови отпадници, да би потврдили свој нови идентитет, чине све да потру своју прошлост, свој пређашњи идентитет, и да га некако сакрију, пониште а то је немогуће – а та немогућност код њих рађа мржњу. Они, конвертити, су своју животну битку изгубили! Зло је постало јаче од њих! а то код Срба, поред туге, понекад чак и сажаљење изазива а што, опет код конвертита још већу мржњу ствара. И, тако у круг! У круг! Без краја!

АНТИСРБИЗАМ КАО ПОСТОЈАЊЕ

Та нова држава и та нова нација, на антисрбизму изграђене, су им све! Конвертити не постоје, нити би постојали да није њиховог антисрбизма на  конвертитству насталом, насталом због властите немоћи; људског, духовног и моралног пада.Тај конфликт у њиховим душама је вјечан и нерјешив и створио је рану непреболну. И, онда је логично, да ти и такви многи тзв. Хрвати, Бошњаци, итд. неће и не могу се превјерити у Србе, као што неће ни Другосрбијанци…неће и не могу јер су се они код Срба осрамотали; утекли, отпали, издали…

Они се више не могу промјенити. Они су већ превјерили! Они, сада, могу само остати оно што јесу. Антисрби! И треба чудо да се деси да се ту нешто промијени!

У овом смислу можемо сагледати и директне нападе свих српских отпадника на српско Косово, које је српски корјен и српско исходиште и зато сви они желе да га се што прије ријеше , да сакрију трагове свог поријекла. Зато су сва разбраћа, толико жустро боре за самостално Косово – хоће своје корјене сакрити! Њихова бол и несрећа је огромна, а нас Србе, поред свих несрећа и њихова несрећа боли. Боже помози и нама и њиховим напаћеним душама!