Категорија: Духовна баштина Срба

Миланко Ковачевић: КРУГ 5 (РАСПЕТО КОСОВО)

admin /3 фебруара, 2019

Бацаjу   Бацају да се потроше   Бацају без циља и смисла   Бацају бомбе на Србе   Што душу нису продали ђаволу                                                          И за то                                                             За то                                                            Плаћају Срби још једном                                                            Мајчици Земљи                                                            Да ли последњи пут                                                            Данак у крви                                                            За Наставите са читањем →

Миланко Ковачевић: КРУГ 4 (РАСПЕТО КОСОВО)

admin /13 јануара, 2019

    Још једном су Срби свјесно постали грешници Жртве Који бране своје и себе И непријатеља од њега самога А свјесно жртвовање жртве излуђује џелата Поништава понижава Не може се жртва два пута убити Зато џелатово лудило постаје највеће у немоћи А српска судбина најтежа Замјенише и Јевреје и Христа         Наставите са читањем →

Миланко Ковачевић: КРУГ 3 (РАСПЕТО КОСОВО)

admin /28 децембра, 2018

    Био је то пркос Опстати из ината Завјет предака Зов потомака   ““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““““                                                                                 Наставите са читањем →

Миланко Ковачевић: КРУГ 2 (РАСПЕТО КОСОВО)

admin /8 децембра, 2018

             На крају другог миленијума   Десило се највеће зло што је могло задесити човјека               Да хода по земљи погнуте главе         —————————————————————————————————-                                               Постао је НАТО пакт                                   Нестао је човјек                                    Долар је мјерило                                          Човјека                                      Цивилизације                                       Власник живота Наставите са читањем →

Mиланко Ковачевић: КРУГ (РАСПЕТО КОСОВО)

admin /24 новембра, 2018

  На крају другог миленијума Почело је на српском Косову Са српском крвљу У режији Антихриста Који завлада Земљом         Ова књига је посвећена једном малом народу Србима Србима Који у самосвјесној (Несвјесној) Игри Смрти и ината Затварају Свој круг смисла Са Својим Косовом Остатак свијета и народа Моћи ће читати ову Наставите са читањем →

Марко пије уз рамазан вино

admin /7 јануара, 2017

Цар Сулејман јасак учинио: Да с’ не пије уз рамазан вино, Да с’ не носе зелене доламе, Да с’ не пашу сабље оковане, Да с’ не игра колом уз кадуне; Марко игра колом уз кадуне, Марко паше сабљу оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан вино, Још нагони оџе и аџије, Да и Наставите са читањем →

Марко Краљевић укида свадбарину

admin /31 децембра, 2016

Поранио Краљевићу Марко, поранио низ Косово равно. Кад је био на води Сервани, сукоби га Косовка девојка, божју помоћ назива јој Марко: „Божја помоћ, Косовко девојко!“ Девојка се до земље поклања: „Здраво да си, делијо незнана! Ал’ јој Марко поче беседити: „Драга сестро, Косовко девојко, лепа ти си, секо, млађа била! Красна ти си стаса Наставите са читањем →

Марко Краљевић и Муса кесеџија

admin /17 новембра, 2016

Вино пије Муса Арбанаса у Стамболу у крчми бијелој. Кад се Муса накитио вина, онда поче пијан бесједити: ,,Ево има девет годиница како дворим цара у Стамболу, ни издворих коња ни оружја, ни доламе нове ни половне; ал’ тако ми моје вјере тврде, одврћ ћу се у равно приморје, затворићу скеле око мора и друмове Наставите са читањем →

Марко Краљевић и Љутица Богдан

admin /16 октобра, 2016

Пораниле три Српске војводе Од Косова уз кршно приморје: Једно бјеше од Прилипа Марко, Друго бјеше Реља од Пазара, Треће бјеше Милош од Поцерја; Ударише покрај винограда, Винограда Љутице Богдана. Игра коња Реља од Пазара, Нагони га преко винограда, Па он ломи грозна винограда; Вели њему од Прилипа Марко: „Прођ’ се, Реља, грозна винограда; „Да Наставите са читањем →

Сестра Леке капетана

admin /24 септембра, 2016

Од како је свијет постануо, Није веће чудо настануло, Ни настало, ни се ђегођ чуло, Што казује чудо у Призрену, У некаква Леке капетана: Кажу чудо Росанду ђевојку. Ја каква је, јада не допала! Што је земље на четири стране, Бутун земље Турске и каурске, Да јој друге у сву земљу није Ни бијеле буле Наставите са читањем →