Миланко Ковачевић: МОРАЛНО БЕСПУЋЕ СРБА – Српски рулет 3

Орвеловска Европа, успјела је створити орвеловску Србију. Уистину, почетком 21. вијека, већина Срба се, у једном моменту, одрече и своје вјере и своје духовности – одрекоше се себе а неки нови, њима стран и изопачен систем вредности примише! што је водило великој деструкцији српске националне свијести и потпуно урушавало српски морални кодекс и интегритет – и народа и државе! Разарано је и готово разорено српско национално и духовно биће!
Ускоро је марионетска српска власт све најпознатије и највиђеније Србе (комплетно војно и политичко руководство свих Срба из доба грађанских ратова деведесетих година – не само из Србије већ и из геноцидом укинуте РСК као и постојеће, сачуване РС) послушно почела хапсити и “испоручивати” у Хаг на тобожно суђење – да “докажу своју невиност”! (не, да им се докаже кривица!) Посебно ће, изузетно морбидно, крајње понизно и разарајуће за психу народа и његов морал, дјеловати хапшење и “испоручивање” бившег предсједника С. Милошевића у Хашки трибунал (какав удомаћен и намјерно пласиран израз ради свјесног понижавања и мимикрије – испоручивати човјека, и то предсједника Србије, као пакет – па, наравно, то и није човјек!) да му се суди за изазване ратове и наводну агресију и злочине српске војске. Хапшење и “испорука” С. Милошевића у Хаг изведена је баш на Видовдан 2001. год. наравно, баш на Видовдан! – да би се он, али и српски народ до краја понизили!!! Тако се настављала духовна вертикала српских страдања и издаја (“започета” још са Вуком Бранковићем на Косову) изграђена на проевропском обреновићевском моралу сјече кумове главе и њено предавање владајућем силнику као доказ за вјерност и покорност (да ли је ово последњи случај у српској историји?) – а све уз правдање да се тим чином, зло, које је притискало српски народ, може избјећи или бар одложити. Отужна слика моралног посрнућа квинслишке власти, потврдиће се и послије неколико година након смрти (убиства!) С. Милошевића у Хашком суду када се власт неће удостијити ни да пристојно сахрани првог предсједника Србије у њеној историји!? (али зато хоће, “гле чуда ненаданог”, скоро милион Срба, који су се тада већ почели “будити” од “демократске” обмане, одавши му последњу почаст као државнику!)
Главни егзикутор свих ових недјела ће, наравно, бити ДОС, предвођен западним Намјесницима (З. Ђинђић и В. Коштуница а касније и Б.Тадић а касније и …) Србија је добила најгоре представнике власти у својој историји! који су, слијепо и без поговора, извршавали налоге Запада, често чинећи и више, него што се од њих тражило! Наравно, све на штету Срба! А то и не чуди јер је на власт постављена одабрана прозападна “демократска елита” – марионете; потпуно морално срозани и испрани ликови који помислише да одрицањем себе, а не преиспитивањем себе, могу постати неко и нешто. Посебно погубно ће на српски народ дјеловати медијско “испирање” мозгова (најсофистициранија психолошко – пропагандна агресија) које ће водити урушавању свих етичких начела произашлих из богате културе (довољно је само упознати српске средњовјековне манастире на КИМ) и историје српског народа (која се систематски брисала и ниподаштавала – а Срби, управо, имају великих разлога да се историјом поносе као ријетко који народ на свијету; Срби су у цијелој својој историји, и у првом и у другом свјетском рату, увијек били на прогресивној страни свијета и истицали се у својој борби за слободу и достојанство човјека и народа) Тако се круг затварао – посљедице таквог дјеловања су биле катастрофалне; све више су се у Србији промовисале “теорија” Запада о српској кривици а таква признања су значила, наравно, не само амнестирање Запада за учињена злодјела до сада већ и оправдање за будућа, нова – за,већ отворено, отимање Косова (негирање резолуције 1244) јер “Срби су криви за све” и нормално је да буду кажњени, што ће изазивати још веће фрустрације, зебњу и страх код обичног човјека – водити великом моралном посрнућу многих Срба. Српски етички кодекс, заснован на славној историји, светосављу и косовском завјету биће скоро потпуно урушен а национална свијест и одговорност потрта (бар привремено) а њихово мјесто заузеће нови, огољели и разљуђени вредносни систем Запада потпуно стран српском бићу (уосталом и многима на Западу) Био је то дефинитивни морални крах и Срба и Србије!!!

Оваквог понижења и самопоништења није било у историји Србије – постало је срамотно и Србином се звати! Потврђена је нула!!! (вјероватно, највећа у модерној српској историји – чак и за време окупације у другом свјетском рату и квинслингшке Недићеве владавине постојале су велике и јаке организоване слободарске снаге – партизани, па и четници, које нису прихватале окупацију и пружале су енергичан отпор а сада, у миру, у овом новом “савременом” наставку окупације по старим плановима из четрдесетих година, готово сваки отпор, бар за кратко, у Србији је био угушен јер су српска духовност, морал и национална свијест били скоро потпуно поново разорени… али, не треба се чудити… оволико зло које се устремило на српски народ ни један други народ не би издржао – нестао би!) Све је перфектно исценирано и разрађено на Западу – све је подузимано свјесно и плански да се Србија као држава уништи а Срби изолују,осуде и пониште као национ! (Срећом, српски национални дух је остао бар дјеломично сачуван код прекодринских Срба а посебно код Срба у РС – који је био, иначе, скоро употпуности нестао код њих прије одбрамбеног рата деведесетих година а онда је, у тој великој несрећи која их је снашла, оживљен)
Оволики морални пад и зло које се обрушило на српски народ, није могло проћи без даљних несрећа а кулминирало је неразјашњеним убиством (гдје су, вјероватно, биле укључене и агентуре западних сила али и врбоване и криминализоване безбједоносне структуре државе које су биле под њиховим патронатом) новог “напредног” (“европског”) лидера Срба, З. Ђинђића, главног извођача нове европско – досовске Србије. Зло се настављало на зло! Ускоро, послије убиства З. Ђинђића и још већег “досманлијског” дивљања и на кратко, увођења диктатуре (“Сабља”) дошло је до цијепања ДОС-а, али и тако располућена и реновирана, та групација је наставила владати Србијом, сада нешто више “умивена” – у складу са њеним новим лидерима В. Коштуницом и Б. Тадићем. Ипак, и ова гарнитуре власти је у себи и даље носила оно “досовско,“ самоуништавајуће и понижавајуће које је прихватано као саставни дио савремене западне демократије (и наравно, као главна улазница за ЕУ! “Пут без алтернативе!” ) Србији је обећавано и даље све – а Срби, само треба да испуне све услове и уцјене; осуђујући и уништавајући себе! Срби, само тако и могу постати дио западне цивилзације, чија суштина, уствари и јесте у поништавању свих различитости и посебности у односу на њу (а посебно цивилизације и културе источно – православних народа на њеним границама – подразумјева се, првенствено Срба и Руса, које је Запад одувијек доживљавао као реметилачко, страно ткиво на европском простору) Манипулаторска улога Запада, посебно је веома видљива, у цијепању “државне заједнице” Србије и Црне Горе коју су, тобоже помагали да се изгради као ново демократско експериментално решење на одређени рок (нигдје виђено у свјету!) Наравно, таква хибридна државна заједница је била неуспјешна и морала се потпуно демонтирати – а то и јесте био циљ! “Демократски” референдум у Црној Гори је донио дефинитивно “демократско” рјешење – створене су двије самосталне државе; нове, од једног народа направљене – готово непријатељске! Е, то је демократски и европски! Док се Европа, уистину,више силом него милом – али уједињује! српски етнос се цијепа и раздробљује!

Да апсурд буде већи, главни архитекта увозне западне демократије у Србији (која се давно у демонократију претворила!) био је европски дипломата Хавијер Солана, исти онај човјек који је био и главни архитекта “Милосрдног анђела” (издао наређење НАТО пакту за злочиначко бомбардовање 1999 – сада високи чиновник, некакав “комесар” у ЕУ) а та чињеница ништа неће сметати досовској власти да изузетно уважава такву “демократску” фигуру, што само по себи говори о моралном беспућу српске демократске елите!

Foto: njuz.net, news.bbc.co.uk

Београд,2008. год.

Slijedi nastavak iz ciklusa „Srbija Nojeva barka“