За слободног човека и његову породицу
За слободног човека и његову породицу
Поново је зло побиједило човјека
Побиједило човјечанство
Али
Понеки човјек је остао
Непобјеђен
И један мали народ
Српски
Памти
Подноси бол
Чини оно шта мора
————————————————————————————————-
Не могу Срби стати у програме и прорачуне компјутера
Имају неки андроидима непознат елемент
Вирус
Душу
И све се брише
Све нестаје
И остају
Само
Срби
Миланко Ковачевић
Антихристи одлучили
Да убијају
Оне
Што тек на врата живота куцају
Да убијају
Оне
Што су на крају и немоћно чекају
Да убијају
Саму могућност постојања
А не знају да су немоћни они
Немоћни
Јер живот постоји
И у утроби
И послије смрти
Само га они
У својој празној души
Немају никада
Миланко Ковачевић
Све се стопило
У једно
И људи
И пјесма
И музика
И коло
Све се стопило
У мост људи
Гледао је својим очима
Како се рађа једна велика сила
Рађа и расте
Неуништиво расте
Живот
Највећа сила васионе
Та највећа благодат људског рода
Рађала се
Нова снага
Нова енергија
Јединство
У стварању
У борби
У опстанку
Све је постало
Један организам
Једна душа
Не само у Србији
У Црној Гори
У Босни
У Крајини
У Македонији
Свагдје гдjе има Срба
У свијету
Свагдjе гдjе живи Србин
Оживио је српски сан
Одjедном изненада
У највећој несрећи
остварен
Страшно вријеме је долазило
Двије енергије се судариле
Џелата и жртве
Зла и добра
Љубави и мржње
Смисла и бесмисла
Лажи и истине
Они-Андроиди
Они земљани-Срби
Сва оружја изнесена на мегдан
Андроиди свемирску технологију за убијање
А Срби срце на длану
Игра
Српски рулет
Траје
Ко побјеђује
Онај који можда нестаје
А оставља свијест о постојању
Или онај
Који постоји без свјести
Први можда престаје да постоји
А други
Не зна да постоји
Јесу ли оба на губитку
Други сигурно јесте
Миланко Ковачевић
Хиљаде људи на мосту
Пјесма
Тробојке
Свима на прсима
Мета
Светлуца
Беџ срце
Игра почиње
Игра живота и смрти
Никад и нигдје виђено
Најмоћнијем оружју на свијету
Супротставили се голоруки Срби
Са срцем на длану
Шта сада
Ко побјеђује
Онај који можда нестаје
А оставља свијест о постојању
Или онај
Који постоји без свијести
Први може да не постоји
А други
Не зна да постоји
Јесу ли оба на губитку
Други сигурно јесте
Миланко Ковачевић
Највећи праведник на земљи
Христ
Има своје брдо-лобању
А највећи неправедници
Срби
Како их назваше они
Од којих Христ страда
Једини на Земљи
Имају своју тврђаву Ћеле-кулу
Споменик Христу
Од својих лобања сачињен
У томе је њихова
Највећа кривица
Која роди
Самоћу
И инат
Миланко Ковачевић
Јавна свијест
О властитој моћи
Доносила је тиранију
А тајна свијест
О себи
Велику снагу
Која дочека охолу моћ
Што је
Доносило несрећу
А сазнање
О величини несреће
Носило је слободу
И узвишену патњу
Срби су им дали љубав
А они вратише мржњу
Сви
Сви
Једни због свијести
И гријеха учињеног
А други
Због савјести
Изгубљене
И једни и други
Немоћни
У свом
Ништавилу
Миланко Ковачевић
Немоћни су и несрећни андроиди у свом ништавилу
Нека им Бог помогне
Не може се расцвјеталост шљивика по Шумадији уништити
Не може се благородни шум пшенице са војвођанских поља угушити
Не може се плаветнило неба и сјај звијезда над Косовом угасити
Не може се игра валова на Јадрану зауставити
Не може се лет соколова са црногорских босанских и крајишких планина спријечити
Живот је јачи
Бар овдје у Србији
Нека им Бог помогне
Миланко Ковачевић
Зло се враћа
И смрт
Напада оно највредније
То је устројство свијета
Убише их 1389
Убише их 1914
Убише их 1941
Убише их 1992
Убише их 1999
А они
Срби
Живи
Нерођени
Као за инат
Још постоје
Зло бјесни
Разјарено до лудости
Осјећа своје ништавило
Миланко Ковачевић
Они
Своје болесне снове
У најстрашнију српску стварност
Претварају
А Срби
Најстрашнију стварност
Што им они доносе
У своје
Најсвијетлије снове
Претворише
Да да
Српски снови су српска стварност
Зато ништа не може уништити
Ни српске снове
Ни српску стварност
Ни Србе
Једно увијек остаје
Да свједочи
Миланко Ковачевић