“ТАЈ НАРОД ЈЕ ПОПУТ ФЕНИКСА, УВЕК СЕ ДИЖЕ ИЗ КРВАВОГ ПЕПЕЛА!“

Ваш глас0

Разговор о Србима описан у књизи „Пупољак зла” Џонатана Ли Вајса

Разговор о Србима, вођен између Дејва и Дитриха Хефлера, описан је у књизи „Пупољак зла“ Џонатана Ли Вајса. Ево шта о српском народу говори професор Хефлер.

Из књиге: „Пупољак зла“ (аутор под псеудонимом Џонатан Ли Вајс)

„Ако ми кажете где је почетак бесконачног, сложићу се… ако је нешто бесконачно онда то нема ни почетак ни крај… ми смо се оградили земаљским простором, а звездани универзум је бескрајан…

Један од најбриљантнијих европских умова био је Никола Тесла… Он је схватио да простор не можете ограничавати и да је снага бесконачног укротива ако превазиђете сопствене телесне и материјалне захтеве…

– Морам признати да врло мало знам о њему… мислим да је сарађивао са Едисоном – прекинуо га је Дејв.

– Његова несрећа је била његова националност… његов православни крст био је и његов лични… Да је био сиромашан европски Јеврејин, вероватно би достигао границе неслућеног… уместо тога, он је био син сиромашног српског попа… Реците ми, колико сте само пута чули бајковиту причу о сиромашним и скромним и вредним Јеврејима који су некако успели да пређу Атлантик и тамо на задивљујуће чудноват начин стекли велико богатство… Ваша земља је пуна таквих манипулација људским осећањима… Не схватате да је човечанство преузело на себе кривицу за холокауст и самим тим постало његов заточеник…

Дитрих Хефлер је причао даље…

– Никола Тесла је био Србин; морам признати да Србима баш нисам наклоњен. Веома чудан народ: не можете их укројити ни у један светски поредак. Иако знају да губе, без крви неће дати ниједну своју територију. За време Другог светског рата страдали су колико и Јевреји… За једног немачког војника убијано је 100 Срба, мађарске казнене јединице су их клале и бацале под новосадски мост.

Бугари су им упадали у села и убијали жене, децу и старце на најсвирепији начин. Хрватска усташка војска је направила специјалан нож за клање Срба, а католички свештеници су ишли са њом говорећи: “Ви кољите, а ми ћемо да вас одрешујемо од греха.“

Турци су им одводили мушку децу. Прекрштавали су их и муслимани и католици. У Првом светском рату Французи су им послали топове, али погрешну ђулад да би се што дуже бранили а што више изгинули; слали су им брашно за војску помешано са пиљевином, да би им на крају рата наплатили и пертле. Немачки авиони су их бомбардовали 1941. године, а савезнички 1944. године. Рекли су „не“ Турцима, „не“ Аустроугарима, устали су против немачке окупације, и против Стаљина 1948. Никада нису хтели ни у један савез, ни у један пакт, нити ван својих граница.

На Косову су стали против Отоманског Царства да заштите Европу. После су устали против Аустроугарске да заштите своју веру. Нема царства ни силе против које се нису дигли.

Убили су цара Мурата и престолонаследника Фердинанда, и сопственог краља су обезглавили кад је хтео да их подјарми аустроугарском политиком.

Занимљиве је, такође, да су у моментима свих својих крвавих историјских страдања увек остајали без својих савезника. На бојном пољу су побеђивали, за преговарачким столом губили… При томе никада нису били терористи нити антисемити, подједнако воле све… Чак ни мраве не газе јер су и они божија створења – додао је гадљиво и са презрењем.

Дејв је ћутке посматрао Дитриха Хефлера слушајући како се силно жести на очигледну непокорност једног народа… Хефлер је отпио гутљај чаја и наставио.

– Морам признати да заиста нисам схватио шта су то Срби бранили и зашто су се увек враћали на исти простор око Косова… Знате, Косово је српска светиња, ту су се увек водили најжешћи српски ратови, највеће су ударе трпели баш на том месту… Моје колеге ће се сложити да су српски генерали и војсковође били најбољи војници и стратези… а мотив њихове одбране и жртве био је “За крст часни и слободу златну“…

Не знам шта ће данашњи политичари урадити са њима; ако поживим биће интересантно гледати… Досад су се само Европљани купали у српској крви, а сад их и Американци већ десет година притискају разним санкцијама не би ли их ослабили.

Руке својих војника још нису окрвавили, то су препустили својим хрватско-муслиманско-албанским слугама. Резултат више него јадан: Срби су постали својеврсна америчка ноћна мора. Америка је мислила да ће Србе преко ноћи научити памети… Нису се поучили европским искуством. Ми се боримо против њих већ вековима… – завртео је главом – тај народ је попут феникса: увек се диже из крвавог пепела.

Морам додати да у том сукобу имам помало навијачке страсти… просто је иритирајуће да тако малобројан народ, а има их тек толико да их можете ставити у неколико већих прекоокеанских бродова и преселити заувек са Балкана, успева да одоли свим светским освајачима…

Дејв је одложио празну шољицу од најфинијег аустријског порцулана… Нарочито га је заинтригирало шта су то Срби толико бранили и од Аустроугара и од Руса и од Немаца и Отоманског Царства, па ево сад и од Американаца …

– Професоре Хефлер!… Шта знате о Србима?

– Знам да их не волим – био је готово децидан.

– Да није било Срба светски поредак би био данас много другачији. Они живе у предсобљу Европе… нити Европа због њих може у Азију нити Америка опет, због њих, може у Европу… они су чувари врата четворособне куће, пред тим вратима цео свет је стално звецкао оружјем и новцем… не реагују ни на једно ни на друго. Још није пронађена тајна лозинка; бојим се да ће и Американци изгубити стрпљење… Шта год да се Србима нуди они то одбијају…

– А профил народа? – упитао је Дејв…

– Апсолутно су непредвидљиви: некада савршено ураде оно што тражите од њих, а онда, како њихова пословица каже „окрену ћурак наопако“… Много су крварили зарад Европе, и још се нико није расплакао над српском судбином. Свет је некако са одушевљењем прихватио њихову сатанизацију, а нико није помислио да се они једноставно бране. Мислите да су се Срби насекирали што их свет не воли. Верујте, ни најмање. Готово да и нису покушали да свет разувере…

Све то што им се дешава Срби сматрају за својеврстан Антихристов напад на православље, и у тој борби једини савезник им је Бог. Под таквим притисцима какве они трпе, верујте многи би га се одрекли… Чини се да су они спремни да отрпе до краја.“


Из књиге: „Пупољак зла“ (аутор под псеудонимом Џонатан Ли Вајс)

Књигу можете преузети кликом овде.

Преузето НАЦИОНАЛИСТ

српска историја