Папа римски као идеолог греха

Друштво0
Поглавар римокатолика јавно позвао на легализацију «истополних заједница»

Ових дана се догодио грандиозан, иако и са знаком “минус“, догађај. Први пут у историји римски папа је позвао на усвајање закона о „грађанској заједници“ за хомосексуалце. Према подацима издања Вашингтон поста, Франциско је изјавио, да „истополни парови“ морају бити „заштићени законом“. „Хомосексуалци имају право бити чланови обитељи. Они су дјеца Божја и имају право на породицу. Нико не мора бити због тога изгнан или несрећан“, казао је Франциско, богохулно изједначавајући благословену Богом нормалну породицу и заједницу содомиста.

Као што је извјесно, језуит Франциско један је од покретача глобализације. Он, као и Сорош, пропагира растварање бијелих хришћанских народа у мору мигранта, содомију, легализацију наркотика (на пример, тај „непогрешиви“ човјек се јавно хвалио да је током посјете Боливији пробао лишће наркотичне коке, и много му се свидјело). Коначно, пошто папа све то ради у конзервативној срединии, његове изјаве су мање радикалне, и он „жабу кува постепено“, промовишући сумњиве симболе ради поучавања пастве новом свјетском поретку. На примјер, по његовом наређењу у Ватикану је недавно пуштена монета са његовим вољеним паганским идолом Пачамамом и са апостолом Петром, који … радосно среће нелегалне мигранте.

Франциско је раније изјавио да га „прогон“ хомосексуалаца у савременом свијету подсјећа на вријеме Адолфа Хитлера; иако данас много чешће хомосексуалци прогоне нормалне људе, прогоне их судским тужбама, публикацијама у медијима.

Државна машина Сједињених америчких држава и Европске уније бави се пропагандом содомије по цијелом свијету, мијењајући законодавства многих држава у корист озлоглашене „толеранције“. О свему томе папа је скромно ћутао, али је позвао хришћане да се извине хомосексуалцима … Истина, ватикански пропагандисти највјероватније ће разгласити да је Папа иступио „само“ за грађанску заједницу хомосексуалаца. Али све су то само манипулативне технике. „Грађанска заједница“ је свуда увођена као прелазна етапа ка „браку“. И у правном смислу оне се не разликују много од брака. Притом, многи католички универзитети и медији већ дуже вријеме широм свијета промовишу идеју таквих „заједница“, што није могуће без прећутног одобрења папе римскога.

Покретач пропаганде легитимизације изопачености јесте језуитски ред, којем припада и сам Францис Бергољо. Тако су 2017. године два елитна језуитска колеџа у Аустралији подржала истополне „бракове“, са правом се позивајући на (лажна) учења папе Франциска, о чему је извјештавао католички портал Catholic Herald. И заиста, папа римски је већ тада стално изјављивао о недопустивости такозване дискриминације хомосексуалаца, наговјештавајући „нужност“ легализовања њихових „бракова“.

Према католичком учењу, све његове ријечи су, наводно, непогрешиве, значи – и ове такође. Руководства католичких универзитета потчињена римском папи доследно су се изјаснила у корист таквих „бракова“, проглашавајући њихову могућу забрану у Аустралији „дискриминацијом“. У саопштењима, разасланим родитељима, сарадницима и студентима Колеџа „светог“ Игњатија у Сиднеју и „светог“ Франциска Ксаверског у Мелбурну, фактички су позивали на гласање за легализацију истополних бракова у Аустралији на референдуму о том питању. Језуити су објавили, да су католици дужни „размислити о цјелисходности негирања права грађанског брака хомосексуалаца“, јер је то наводно „неправедна дискриминација“. У свом писму руководитељи колеџа у Сиднеју и Мелбурну нису јавно одобрили гласање „за”, али позвали су родитеље да размисле о позиву папе Франциска „ на љубав, милосрђе, а не на осуду”.

Ректор колеџа у Мелбурну, језуит Крис Мидлтон, објавио је да је подршка младих истополним „браковима“ достојна поштовања и „дивљења“. Он је изјавио да млади људи већински наводно подржавају истополне „бракове“. „Према мом искуству, постоји скоро потпуно једнодушно јединство међу младима у подршци истополним „браковима“, и аргументи против тога немају скоро утицаја на њих“, пише Мидлтон.

Мидлетон је слагао, што је у ствари потпуно закономјерно за језуите. Никаквог “једнодушја“ међу младима у Аустралији око таквих „бракова“, на срећу, нема. Немало младих људи иступа против њих, не обазирући се на притиске њихове “толерантне“ државе.

Међутим, језуит је у праву у томе што немале групе иступају “за“. Али у томе нема ничега задивљујућег. Младеж је, авај, најнезрелији, најнеодговорнији и најнеискуснији дио друштва. Због тога је она најсугестибилнија и најманипулисанија. Управо је она „топовско месо“ свих револуција, од друштвених до наркотичких и сексуалних. Управо је она највише скакала на мајданима, управо она прва трчи војевати у сваком „АТО“ („антитерористичка“ операција у Украјини, прим. прев.). Она обично постане њихова прва жртва…

Али, тиме већи гријех пада на одрасле лутководце таквих деструктивних омладинских покрета. И овај „наставник младих“, сиједи језуит Мидлтон, један је од њих. Тешки је то гријех – убацивати у главе младих самоубиствене идеје под видом „људских права“, а потом се позивати ња њих, као на истину у последој инстанци само зато што тако мисле многи млади људи.

И у овом случају није ријеч о неком искључивом случају пропаганде смртног гријеха од стране католичког универзитета. На самом дјелу, политика Ватикана у увођењу порока је толико тотална и ефикасна, да већина римокатоличких универзитета у свијету представља праве расаднике идејних проповједника деградације и расчовјечења људи.

То се догађа и на постсовјетском простору. Извјестан је, на пример, скандал на Украјинском католичком универзитету, који постоји у основи на рачун западних фондова. Тамо разоритељи у сутанама (одежде римокатоличког свештенства, прим. прев.) и без њих годинама су ревносно усађивали и усађују галицијској омладини поштовање према дегенеративној „теорији рода“, уче их да буду пропагатори содомије.

Као увијек, калемљење смртног гријеха праћено је „димном завјесом“ ријечи о „јеванђелској љубави“. Неколико галицијских клирика-унијата били су огорчени таквим наглим уништавањем природности под флором цитата из Библије. Међутим, за разоритељску политику Украјинског универзитета (УЦУ) заузео се лично поглавар „УГКЦ“ (Украјинске грко-католичке цркве, прим. прев.) Свјатослав Шевчук, љубимац језуите Франциска. Папа Римски је назвао Свјатослава Шевчука својим „скоро рођаком“, и још га наградио правом службе у Риму, због Шевчукових заслуга у организовању мајданског преврата у Украјини, за успјехе у католичком прозелитизму и корупцији друштва.

Тако је заступништво Шевчука принципијелно спасило УКУ од свих напада: унијатско свештенство и публицисти реско су обуставили његову критику под пријетњом казне. Развратитељи омладине су остали на својим мјестима, и даље се спокојно баве својим радом.

Да, католичка црква не само што више није „упориште наравствености“, у шта нас не престају увјеравати неки православни дјелатељи – она је, напротив, постала покретач деградације Запада, и по мјерилима православља појављује се као строитељ царства антихриста. И сарадња са њом, коју стално ревносно намећу православнима, јесте пут погибељи.

Низ православних стручњака, укључујући и аутора ових редова, предвиђао је катастрофалне последице владавине новог папе, који је сада јавно подржао „истополне бракове“, још 2013. године, када је он ступио на престо. Не зато што смо умнији од других, већ зато што стојимо на фундаменту истина вјере и ни гроша не стављамо на сенилну либералну пропаганду. Ево до данас актуелних одломака из мог чланка „Условни папа условних католика“, написаног почетком 2013. године, када су Бергоља тек изабрали: „Први пут је за римског папу изабран језуита, латиноамериканац, први пут је папа узео себи име Франциско. Када се у неком древном и стабилном систему много тога догоди „први пут“, онда то само по себи свједочи о започетим тектонским процесима „престројавања“ система и његовим невољама.

Сваки такав систем потребује поступност за свој одржив и успјешан развој. То је оно што не видимо при избору овог новог „трипут првог“ папе.

Узнемирујући симптом представља и припадност Хорхе Мариа Бергоља језуитском реду. Сама ријеч „језуит“ представља, као што је извјесно, назив, симбол лукавства, лицемјерја и дволичности. А сада су они одавно стопљени са оним окултним силама против којих су се раније борили. Ако су, на пример, раније били супротстављени, осуђеној од Руске православне цркве, тоталитарној секти масона, онда на Другом ватиканском сабору и каснијим либералним мјерама Ватикана нису ометали њено легализовање у католичанству.

Аргентина, одакле је дошао нови папа, је земља у којој је утицај антихришћанских окултиста можда највећи на латиноамеричком континенту. Није случајно да су управо тамо прво легализовани „бракови“ хомосексуалаца. Изгледа да је Аргентина постала својеврсна „ковачница кадрова“ за рушење католичанства. Недавно је глава украинских унијата постао млади Свјатослав Шевчук, који је много година ревновао у тој земљи, иначе – крајњи либерални модерниста. Поред тога, он је близак познаник са новим папом, присуствовао је његовом избору, и вјерује да са тим папом Украјинску грко-католичку цркву чека добра будућност. Он је истакао да је „папа Франциско, такође као надбискуп Буенос Аиреса, био „ординаријус “ за источне католике, посебно оне који нису имали своју јерархију. А наша епархија у Аргентини је потчињена надбискупији Буенос Аиреса. Таквим обрасцем, кардинал Бергољо се стално занимао нашом црквом у Аргентини, а ја сам, као млади епископ, чинио прве кораке у тој служби под његовом присмотром и уз његову помоћ. Зато мислим да ћемо заиста имати у његом лицу оног светог оца који ће бринути о нашој Цркви. И ја се надам, са овим папом нас чекају веома добри догађаји у будућности“.

Заправо, нови Папа је од почетка повезан са УГКЦ и са високим степеном вјероватноће подржаваће њену агресивну прозелитску политику у земљама канонског Православља.

Похваљују скромност новог папе, који још путује јавним превозом. Скромност – то је веома добро. Али није ли она својство лицемјерја језуита, које не занимају смијешне играчке у облику аутомобила и новца, већ моћ и утицај на историјски процес?

Истицање новог папе у показивању доброчинства не може да не забрине. Ствар је у томе, да је он, на примјер, демонстративно штитио болесне од АИДС-а и прао им ноге. Али, болесници од АИДС-а су углавном хомосексуалци и наркомани. А пропаганда хомосексуалности и наркоманије сада често происходи под видом бриге за болесне од „куге 20. вијека“, под видом „борбе“ са ширењем те болести.

Такође, забрињава и одабрано име „светог Франциска“ (1182-1226). Демонстративно, популистичко сиромаштво и доброчинство његових последоватеља довели су до појаве потпуно деструктивне и тоталитарне, врло агресивне секте „спиритиста“, чијим је ширењем тада једва контролисао Ватикан.

Запазимо, деструктивне „реформе“ у религији врло често се спроводе уз помоћ демагошког супротстављања моралних вриједности догматима и канонима. Иста историја је записана код скандалозног познатог аутора либералног Другог Ватиканског Сабора, папе Јована XXIII. Већина истраживача описује политику папе Јована XXIII, наводно усмјерену на заштиту сиромашних житеља свијета, као примјер утврђивања принципа „хришћанског социјализма“. Ауторитет „добротвора“ је актуелном папи помогао да разбија католицизам, трансформишући га у нову много гору јерес. Стари католици, поред свих њихових недостатака, били су много изнад данашњих.

То су, можемо казати, „условно католици“. Већина њих не протестује против развраћања своје дјеце у школама монструозним „образовним програмима“, против „геј парада поноса“ и еутаназије, одобравају агресију западних земаља против Трећег свијета. Тако се чудовишна промјена у свијести католика већ збила и модернистима остаје само утврдити је новим „вјероучењем“. Нови папа може играти у томе исту такву улогу као Јован XXIII, који је такође почео као „конзервативац“ и „добротвор“. Нажалост, како видимо, ова се прогноза остварила у потпуности, и још горе. На папском престолу биле су веома грешне папе – блудници, среброљупци, чак и убице, али, још није било идеолога гријеха, који су себи поставили за циљ искоријенити сам појам истине …

Аутор: Игор Друз

Превео са руског Огњен Војводић (http://www.stoletie.ru/vzglyad/papa_rimskij_kak_ideolog_greha_620.htm?fbclid=IwAR1RjxRX9GJJSebFq8cPQpRIXyhUKa)

Извор: https://balkanskageopolitika.com/2020/11/09/papa-rimski-kao-ideolog-greha/

borba za istinu