Олујом однесени градови

Ваш глас0

У Хрватској је 1991. године било 19 градских насеља гдје су Срби били већина. Укупно становништво тих насеља свело се са 46.303 становника 1991. године на 11.517 становника 2001. године или за преко 75 посто мање

Истраживање у склопу пројекта “Распоред насељености и кретање српског становништва у Хрватској (1880 – 2011)“, које је спровело Вијеће српске националне мањине Града Загреба, пружило је детаљнији увид у кретање становништва у Хрватској по градским насељима, кроз пресјек од 12 проведених цензуса.

Према попису становништва 1991. године, у Хрватској је са статусом градског насеља било 19 насеља у којима је српско становништво било већинско (удио од преко 50 посто). Градска насеља с већинским српским становништвом (1991. године) распоређена су широм Хрватске: највише их је у Лици – шест, затим у далматинском залеђу четири, на Кордуну и Банији по три, у Славонији два и у Горском котару једно. Удио српског становништва у њима 1991. године креће се у распону од 54,28 посто у Хрватској Костајници до 97,97 посто у Кистањама. Највеће градско насеље међу њима је Книн са 9.867 становника српске народносне припадности, потом Борово са 5.146 становника, Глина са 4.831 становником и Грачац са 3.906 становника српске народносне припадности. У свим тим градским насељима 1991. године живјело је 46.303 српских становника. Највећу заступљеност српског становништва од преко 90 посто имају четири градска насеља: Доњи Лапац, Грачац, Кистање и Плашки, а с више од 70 посто заступљености има укупно 12 градских насеља, од чега највише у Лици (пет) и далматинском залеђу (четири). Просјек заступљености становника српске народносне припадности у свим насељима износи 73,64 посто.

Кретање српског становништва у градским насељима у којима је 1991. године било већинско и стање 2001. године

Према попису становништва 2001. године, стање у овим градским насељима се драстично промијенило, као резултат етничког чишћења проведеног током рата деведесетих година прошлог стољећа. У свим насељима удио српског становништва се драстично смањио. Само су два насеља задржала статус већинског српског насеља, али на нешто нижој разини (Борово и Плитвица Село).

У посљедњој колони Таблице 1 видљиво је у којем размјеру се удио српског становништва појединих градских насеља смањио у наведеном 10-годишњем међупописном раздобљу. То су недвојбено катаклизмички размјери, јер се број српских становника у њима смањио просјечно за више од 75 посто, а у некима и знатно више. Тако на примјер у три градска насеља (Бенковац, Лички Осик и Обровац) преко 90 посто, у седам градских насеља (Глина, Грачац, Хрватска Костајница, Книн, Окучани, Плитвица Село и Топуско) између 80 и 90 посто, а у седам насеља (Доњи Лапац, Двор, Гвозд, Кистање, Кореница, Плашки и Војнић) између 70 и 80 посто. Укупно становништво ових насеља свело се са 46.303 становника 1991. године на 11.517 становника 2001. године или за преко 75 посто мање становника српске националности у проматраним градским насељима. Сасвим је реално претпоставити да је у овој пописној декади то смањење било још и веће.

Остаје да видимо што ће сљедеће године показати нови попис становништва и колико ће се још смањити бројка од 185 хиљада Срба, колико је забиљежено на посљедњем попису из 2011. године.

p-portal