Миланко Ковачевић: САМО ЛИТИЈЕ СРБЕ СПАСАВАЈУ

 

Прођоше још једни избори – који само показаше јад и биједу демократије у Србији. Половина “организованих” бирача одради посао за народ гласајући већински за појединца – Предсједника, иако је била ријеч о парламентарним изборима. Десила нам се величанствена побједа партократије, без идеологије и било каквог вриједносног става, са вођом на челу. Судбина државе препуштена је једној странци –човјеку! а то никада не може бити добро! Партократија је најгора болест за свако друштво и она се храни искључиво са манипулацијом масама а по правилу, само најгори представници народа  постају њени најактивнији чланови. Наравно, најистакнутији такав организам у Србији је СНС, али по свом садржају  не заостају пуно или нимало за том партијом ни њен коалициони партнер СПС, као што нису заостајали за њима ни преостали опозициони паразити у Србији, како они који су учествовали на изборима и заслужено нестали, тако и они који су бојкотовали изборну сцену. Сви, или готово баш сви, и позиција и тзв.опозиција са “демократама” и  “патриотима”, сви, ама баш сви, по својој суштини су празне паразитске љуштуре које су само служиле и служе за манипулацију народом. Као такви, сви они, ни један, баш ни један, проблем у Србији, нису могли и не могу рјешити (а нипоготово проблем Косова!) Политичка али, нажалост,и интелектуална елита је, просто речено, отуђена, без вриједносног система и идентитета; неспособна, чипована, уцјењена. Таква елита не може градити друштво и државу, већ их, напротив, сваким даном све више девастира; гуши се национална свијест, потиру се  духовне и моралне вриједности српског народа, урушавају институције као што су школство, породица итд. Болест, звана Сорош,влада све више Србијом! Србија је не само политички озбиљно девастирана него и културно и духовно разорено и урушено друштво, затровано неолиберализмом  и свим девијантним вриједностима тзв. свјетског поретка. Да туга буде већа , Срби, који су некад били предводници у свијету у борби против НСП, сада су, ето, ангажовањем “напредних” проевропских странака, потпуно заробљени и укалупљени у наметнуте неолибералне (не)вриједности, а српска држава под контролом „дубоке државе”. Управо због тога, у Србији се мора десити народ и мора се јасно и гласно чути његова ријеч.  Директу народну ријеч о вриједносним ставовима друштва, као и став о Косову свакако, не могу замијенити никакви парламентарни избори и прича о наводном изјашњавању народа у њима. Разлог за овакав став је јасан; та побједничка странка – Предсједник, нису се  ни о једном битном проблему друштва јасно изразиле, нити су грађани знали за које ставове и зашто гласају. Дакле, одлуке о судбоносним питањима српског народа  мора доносити сам народ и то директно, гдје ће јасно изнијети своје ставове о свим кључним проблемима друштва па тако и о Косову (прије доношења било каквих политичких одлука политичара)  јер на изборима и у тзв, “унутрашњем дијалогу” није могао то урадити. И ту долазимо до Црне Горе – свенародних Литија у Србији.

А шта су  Литије, уствари? Литије су друштвени покрет…религијски али и  духовни. Завјетина. Завјетина – као нарочито молебствије;  некада за престанак природних непогода и каквих заразних болести, али, данас, за савременике; молебствије као  спас од  болести глобализма  и неолиберализма. У крсном ходу учесници Литија  се сједињују са Богом и са самим собома. Можда ће то неки доживјети као позоришну представу, али многи ће се, прије свега, сјетити себе и својих корјена, сјетити духовне и моралне вертикале коју дубоко носе у себи, а да тога и нису били свјесни.  Многи ће се сјетити  Бога и општељуских вредности које ће им дати смисао властитом постојању и помоћи им да се ослободе свих отрова неолиберализма којима су били опчињени. Међутим, поставља се питање: Има ли у Србији довољно сачуване снаге у друштву да се организују Литије? Има ли довољно независних, слободних интелектуалаца са интегритетом који би са СПЦ повели народ ? Да ли је у Србији и Србима, остало толико сачуваног духа, снаге и вјере, да прихвате Литије које би као такве, са пробуђеном националном свијести и потврђеним српским идентитетом, постале  јединствена духовна платформа српског друштва. Само помоћу Литија српски народ се може вратити своме исходишту; светосављу и етичком кодексу косовског завјета, тј. духовним вриједности које су одувјек припадале српском народу и његовој држави. Тек, кад се  десе Литије у Србији, Срби ће бити освјешћени и као такви спремни, ма у како тешким условима, да рјешавају све проблеме која су пред њима, па тако и питање Косова. Само се Литијама може постићи саборност српског народа, коју су партократске политичке странке употпуности разбиле и само тако, са Литијама, Срби ће сазнати ко су и шта хоће – и то ће јасно исказати! Уједно, Литије су и једини начин, да се у оваквој друштвеној ситуацији, кад нема ни једног другог корективног фактора, власт, колико – толико, стави под контролу народа и тако спрече неке њене евентуалне одлуке које би имале катастрофалне посљедице за српско друштво и државу.

Само Литије Србе спасавају!