Мештровићева накарада – “патријаршија” Монтенегра: Каква држава, идентитет и вера таква и “богомоља”

Ваш глас0

Пише: Михаило Меденица

Често цитирам бабу, била је онако крута, отресита и паметна жена- каква планина такви и људи на њој. Умела је лако, али не брзоплето, да оцени људе и да им без задршке саспе у брк што јој на уму.

За такве као Ви, Андрија Пуро Поповићу, једноставно би рекла: “Посро Бог!”, па ком опанци- ком обојци…

Волео бих да може да стане пред Вас, да Вас прострели погледом и заврне две шамарчине, заборавили бисте да ли сте дошли или пошли, мада Вам тако аветноме све једно да ли сте пошли одакле сте дошли, или сте дошли где сте пошли, јер где год сте стигли- залуду сте табанали!

Коме Ви то претите ратом, будало, ако, како кажете: “крене први крамп на Ловћену”, бранећи онај Мештровићев маузолеј, ту несрећну “патријаршију” Монтенегра…

Позивате некакве “ловћенске страже”, несрећниче, да чувају заветну планину и Његошев гроб, ко да су вам је ђедови камен по камен наслагали, а светог владику не дате ко да вам је судиски преписан на старање?!

Наравно, Ви сте миш најобичнији, од мозга Вам је само срце мање, подбуњујете некакве “стражаре” а да се, не дај Боже, припуца не бисте успели ноге да стигнете…

Хвала Богу, припуцати се неће, јер није Ловћен ни Ваш ни мој но наших предака и потомака, и неће се кап крви пролити Црном Гором због таквих лудака као што сте Ви, а заветна Његошева капела ће ипак бити обновљена, на Вашу несрећу и радост Црне Горе!

Не што је некоме то инат да учини, већ зато што је то жива рана Црне Горе, па ако јој заиста мислимо најбоље- најбоље ћемо и учинити!

Рекох, к, но капела посвећена Светоме Петру Цетињском и гроб највећега међу нама је- грудобран и громобран Црне Горе!

Нико Вам маузолеј дирнут неће, ето вам га ко планинарски дом кад издигнете с тим “стражама” на даће Монтенегру, а капела ће бити обновљена у славу Црне Горе какву су је много бољи од нас оставили да је сачувамо, и покајање оним бољима што ће доћи за нама, јер смо дозволили да се коров Монтенегра запати толике године, но и томе је, слава Господу- крај!

Жеља Његошева је била да почива у њој, па кад се толико секирате за славнога владику будите без бриге- жеља ће му бити испуњена, поново и занавек, јер само ће тако Црна Гора починути у свој слави, сјају и снази, а за ваш “евива” је довољно и гувно, превише је Ловћен за ту спрдњу!
Понављам, није то ствар ината но завета!

Неће Црна Гора бити ни мање ни више српска с капелом на Језерском врху већ поносна и слободна!

Успут, ето вама маузолеја да се више не кријете по мишјим рупама, јуначе, већ да славно распалити комитски роштиљ у спомен соби највећег пасјалука откад је брда и мора- Монтенегра!

И немојте, будало, да Вам је више на ум пало да претите крвљу, да туђе синове терате пред собом, да браћу на браћу дижете, јер још Црна Гора има, Богу хвала, баба налик мојој које ће Вам у две речи рећи ко сте и шта сте, а потом заврнути коју шамарчину да не знате јесте ли то пошли уз или низ Ловћен…