“Кад су стид убили и Црну Гору су убили”!

28 децембра, 2019 Друштво0

Одрођени, са прецима завађени, та клика препуних новчаника, на челу са Брозовим Нероном, последњим изданком стаљинизма у Европи, спремна је да на ломачи сопствене похлепе, запали Црну Гору или изазове братоубилачки рат“

Мило Ђукановић и Душко Марковић

Пише: Мишо Вујовић

Архиепископу цетињском, митрополиту црногорско-приморском, егзарху пећкога трона, Високопреосвећеном Амфилохију.

Ваше високопреосвештенство,

W3Schools

Није први пут да Црвеногорци насрћу на своје светиње, на Бога, на темеље свога идентитета на постамент српског Пијамонта.

Одрођени, са прецима завађени, та клика препуних новчаника, на челу са Брозовим Нероном, последњим изданком стаљинизма у Европи, спремна је да на ломачи сопствене похлепе, запали Црну Гору или изазове братоубилачки рат.

Не сећам се да су се у историји парламентаризма хапсили посланици да би владајућа већина, у глуво доба ноћи, нешто надгласала. Но то је само кап бахатости. Посејана мржња, јавни морал и колективно стање духа народа су поражавајући. То је тековина државе са највише зависника од алкохола, коцке и наркотика по броју становника.

На повратку у Црну Гору, по устоличрњу у трон цетињских митрополита храбро сте иступили са моралном дијагнозом: “Кад су стид убили Црну Гору су убили”!
Све је речено. Ни мање ни више. Кратко и јасно. Болно и трауматично. Убиством стида страда све: образ, част, достојанство…

Уместо узвишених етичких стремљења и идеала, трбух постаје мерило, параметар, олтар…

Но да не одуговлачим са обдукцијом покојника јер се тај морални смрад претвара у оправдани гнев код многих док се код других оставља недоумицу и простор за манипулацију. И само знате да круже разне гласине из самог епицентра цркве о вашем договору са “мудрим владаром” како сте недавно, иронично, ословили Ђукановића.

Уважавајући Вас као оца и дугогодишњег пријатеља, морам да приметим да сте својим двостраним аршинима отворили доста простора за манипулацију. Клели сте руководство Србије за издају Космета а руководство Црне Горе је прошло са укором разредног старешине. Почившем председнику Црне Горе сам давно приговорио да је на тацну испоручио мафији Црну Гору. Вашу улогу нећу мерити али је Ваш подршка црногорском Туђману била за многе збуњујућа. У чему је разлика између Мила Ђукановића и Мила Будака. У томе што је Павелићев министар једну трећину Срба побио, једну трећину покатоличио, једну протерао. Туђман га је погромом 1995 године надмашио. Ђукановићева стратегија није трећина већ већина. Да био добио већински народ циљ му је да Србе претвори у Црногорце а остатак ће сам по себи исцурети као у Македонији.

Од свих тадашњих актера на трону сте данас остали Ви и Он. Једна раја а два господара. Мафија само када је у безизлазу пристаје да дели са неким територију. Или потчини конкурента или га неутралише.

У то време је он, као млади мафијаш, Вама љубио руку, макар симболично. Данас се однос снага променио у његову корист. Овде није више у питању борба за храмове и имовину. Овде се сада руши последње уточиште Срба у Црној Гори.

Митрополит Амфилохије и Мишо Вујовић

Ви данас имате три пута: два у пораз и један у победи. Први је повлачење у мировину и молитву. Други прихватање руке шефа фамилије, трећа отпор тиранији. Овом последњом солуцијом сте се оправдали пред Богом, историјом и људима.

Знам да сам недостојан да Вас саветујем али сам и у најтежим тренуцима био са Вама и на Вашој страни, а сведок сам Ваше жртве за страдалнике на Космету, те Вас синовски молим да попут Ваших славних претходника позовете народ, не на мач и оружје, већ на тихи отпор, ненасилни и молитвени.

Повлачење је слабост која их је осоколила.и немојте да Вас плаше они којима је свеједно под којом ће заставом служити, на коју се страну окретати и кога ће помињати.

Ваш избор значи нестанак или Васкрсење изворне Црне Горе. Знам да је данас теже него за време Омер пашиних година. Тада смо имали мало и јединствено стадо, данас подељену масу, тада су нас нападали у име Алаха данас у име стомака. Тада смо били спремни да мремо данас нас мрзи да живимо.Једино што се није променило је острашћени башибозлук који и данас са највећом страшћу насрће на светиње.

“Рекох и душу спасих”, како је говорио блажено почивши патријарх Павле!

Целивајући Вашу десницу одани Вам
Мишо Вујовић

ИН4С

Leave a Comment

You must be logged in to post a comment.