Категорија: Српска епика

Српска епика спада међу пет највећих светских достигнућа народног духа – Песма над песмама, Махабхарата, Еп о Гилгамешу…
Гете је учио српски језик како би могао читати српску епику. А Андрић је читајући српску епику постао Србин…

Ропство Јанковић Стојана

admin /19 јуна, 2016

Кадно Турци Котар поробише, поараше дворе Јанковића, заробише Смиљанић-Илију, заробише Јанковић-Стојана. У Илије млада оста љуба млада љуба од петнаест дана; у Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од неђеље дана. У Стамбол и’ одведоше Турци, поклонише цару честитоме. Тамо били за девет година и десете за седам мјесеци, тамо и’ је царе потурчио, код Наставите са читањем →

Иво Сенковић и ага од Рибника

admin /15 јуна, 2016

Књигу пише ага од Рибника, Па је шаље Сенковићу Ђурђу: „О јуначе, Сенковићу Ђурђу! „Ја сам чуо и људи ми кажу, „Да си добар јунак од мејдана; „А и мене не куди дружина: „Ако с’, Ђурђу, јунак од мејдана, „Од мејдана и од сабље бритке, „Оди к мени под бела Рибника, „Од’ на мејдан, да Наставите са читањем →

Женидба од Задра Тодора

admin /12 јуна, 2016

Пију вино до два побратима У Удбини на ћемерли лонџи: Једно ми је Боичић Алија, А друго је Танковић Османе. Кад се побре накитиле вина, Онда рече Танковић Османе: „Побратиме, Боичић-Алија! „Јеси л’ био скоро у приморју, „У приморју, у влашком Котару? „А јеси ли, побро, долазио „Под танану Смиљанића кулу, „Јеси ли се пењ’о Наставите са читањем →

Смрт војводе Кајице

admin /10 јуна, 2016

Подиже се господине краљу Од прекрасне од Маћедоније Из питома места Смедерева Од својега двора честитога, С’ собом води дванаест војвода; Подиже се итар лов ловити. На Ковину Дунав пребродио, Па се маши Влашке земље равне, Док с’ доити Вршачке планине, Лов ловио Вршачком планином, Лов ловио летњи дан до подне Тако краљу Бог и Наставите са читањем →

Смрт војводе Пријезде

admin /8 јуна, 2016

Честе књиге иду за књигама: Од кога ли, коме ли долазе? – Од Мехмеда, од цара Турскога, А долазе до Сталаћа града, До Пријезде, војводе сталаћка: „О Пријезда, војводо сталаћка! Пошљи мени до три добра твоја: Прво добро, сабљу навајлију, Која сече дрвље и камење, Дрво, камен и студено гвожђе; Друго добро, Ждрала коња твога, Наставите са читањем →

Женидба Поповић Стојана

admin /29 маја, 2016

Запросио Поповић Стојане надалеко лијепу ђевојку, у питомом Млетку латинскоме, у млетачког краља Мијаила; прстен ставља, свадбу уговара: док отиде двору бијеломе и покупи кићене сватове. Док он даде прстен и јабуку, потрошио три товара блага; док дарива свасти и пунице, даде Стојан хиљаду дуката. Краљ Стојану тихо говораше: „О мој зете, Поповић Стојане, купи Наставите са читањем →

Ђурђева Јерина

admin /21 маја, 2016

Пошетала Ђурђева Јерина Испод града б’јела Смедерева Покрај воде тихога Дунава, А за њоме Гргуревић Максо, За Максимом мајка Максимова Бесједила Ђурђева Јерина: „Мој унуче, нејачак Максиме! „Би ли мене нешто сјетовао? „Ја имадем шћерцу мљезиницу, „Троји су је просци запросили: „Једно проси Вилип Маџарине, „Од Маџарске од земље богате; „Друго проси од Москова краљу; Наставите са читањем →

Диоба Јакшића

admin /15 маја, 2016

Мјесец кара звијезду даницу: „Ђе си била, звијездо данице? „Ђе си била, ђе си дангубила? „Дангубила три бијела дана?“ Даница се њему одговара: „Ја сам била, ја сам дангубила „Више б’јела града Бијограда, „Гледајући чуда великога, „Ђе дијеле браћа очевину, „Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане. „Лијепо се браћа погодише, „Очевину своју под’јелише: „Дмитар узе земљу Наставите са читањем →

Дјевојка надмудрила Марка

admin /9 маја, 2016

Сиротује сирота девојка: Каде руча, она не вечера, Кад састави ручак и вечеру, Онда јој је руа недостало; Ал’ је за то добре среће била: Испроси је Краљевићу Марко, А препроси војевода Јанко, Прстен дао Уступчићу Павле. Дигоше се сва три младожење, Сваки води иљаду сватова, Право иду двору девојачком: Напред Марко, а за Марком Наставите са читањем →

Болани Дојчин

admin /4 маја, 2016

Разбоље се војвода Дојчине У Солуну граду бијеломе, Боловао за девет година; Па Солуна не зна за Дојчина, Они мисле, да је преминуо. То се чудо на далеко чуло, Чак далеко у земљу Арапску, Зачуо је Усо Арапине, Једнак чуо, једнак седла вранца, Право оде ка Солуну граду, Те он паде под Солуна града, Под Наставите са читањем →