Категорија: Српска епика

Српска епика спада међу пет највећих светских достигнућа народног духа – Песма над песмама, Махабхарата, Еп о Гилгамешу…
Гете је учио српски језик како би могао читати српску епику. А Андрић је читајући српску епику постао Србин…

Ђурђева Јерина

admin /21 маја, 2016

Пошетала Ђурђева Јерина Испод града б’јела Смедерева Покрај воде тихога Дунава, А за њоме Гргуревић Максо, За Максимом мајка Максимова Бесједила Ђурђева Јерина: „Мој унуче, нејачак Максиме! „Би ли мене нешто сјетовао? „Ја имадем шћерцу мљезиницу, „Троји су је просци запросили: „Једно проси Вилип Маџарине, „Од Маџарске од земље богате; „Друго проси од Москова краљу; Наставите са читањем →

Диоба Јакшића

admin /15 маја, 2016

Мјесец кара звијезду даницу: „Ђе си била, звијездо данице? „Ђе си била, ђе си дангубила? „Дангубила три бијела дана?“ Даница се њему одговара: „Ја сам била, ја сам дангубила „Више б’јела града Бијограда, „Гледајући чуда великога, „Ђе дијеле браћа очевину, „Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане. „Лијепо се браћа погодише, „Очевину своју под’јелише: „Дмитар узе земљу Наставите са читањем →

Дјевојка надмудрила Марка

admin /9 маја, 2016

Сиротује сирота девојка: Каде руча, она не вечера, Кад састави ручак и вечеру, Онда јој је руа недостало; Ал’ је за то добре среће била: Испроси је Краљевићу Марко, А препроси војевода Јанко, Прстен дао Уступчићу Павле. Дигоше се сва три младожење, Сваки води иљаду сватова, Право иду двору девојачком: Напред Марко, а за Марком Наставите са читањем →

Болани Дојчин

admin /4 маја, 2016

Разбоље се војвода Дојчине У Солуну граду бијеломе, Боловао за девет година; Па Солуна не зна за Дојчина, Они мисле, да је преминуо. То се чудо на далеко чуло, Чак далеко у земљу Арапску, Зачуо је Усо Арапине, Једнак чуо, једнак седла вранца, Право оде ка Солуну граду, Те он паде под Солуна града, Под Наставите са читањем →

Смрт мајке Југовића

admin /25 априла, 2016

Мили боже, чуда великога! Кад се слеже на Косову војска, У тој војсци девет Југовића, И десети стар Југ Богдане. Бога моли Југовића мајка, Да јој Бог да очи соколове И бијела крила лабудова, Да одлети над Косово равно, И да види девет Југовића И десетог старог Југ Богдана. Што молила, Бога домолила: Бог јој Наставите са читањем →

Цар Лазар и царица Милица

admin /16 априла, 2016

Цар Лазаре сједе за вечеру, Покрај њега царица Милица; Вели њему царица Милица: „Цар-Лазаре, српска круно златна, Ти полазиш сјутра у Косово, С собом водиш слуге и војводе, А код двора никог не остављаш, Царе Лазо, од мушкијех глава, Да ти може књигу однијети У косово и натраг вратити; Одводиш ми девет миле браће, Девет Наставите са читањем →

Цар Лазар се приволева царству небеском

admin /9 априла, 2016

Полетио соко тица сива од светиње од Јерусалима, И он носи тицу ластавицу, То не био соко тица сива, Веће био светитељ Илија; Он не носи тице ластавице, Веће књигу од Богородице; Однесе је цару на Косово, Спушта књигу цару на колено, Сама књига цару беседила: „Царе Лазо, честито колено, Коме ћеш се приволети царству? Наставите са читањем →

Пропаст царства српскога

admin /3 априла, 2016

Полетио соко тица сива од светиње – од Јерусалима, и он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он не носи тице ластавице, веће књигу од Богородице, – однесе је цару на Косово, спушта књигу цару на колено, сама књига цару беседила: „Царе Лазо, честито колено, коме ћеш се Наставите са читањем →

Косовка девојка

admin /28 марта, 2016

Уранила Косовка девојка, Уранила рано у недељу, У недељу прије јарка сунца; Засукала бијеле рукаве, Засукала до белих лаката; На плећима носи хлеба бела, У рукама два кондира златна, У једноме хлађане водице, У другоме руменога вина; Она иде на Косово равно, Па се шеће по разбоју млада, По разбоју честитога кнеза, Те преврће по Наставите са читањем →

Урош и Мрњавчевићи

admin /18 марта, 2016

Састала се четири табора на убаву на Пољу Косову код бијеле Самодреже цркве: једно табор Вукашина краља, друго табор деспота Угљеше, треће табор војеводе Гојка, а четврто царевић-Уроша; цареви се отимљу о царство, међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство. Краљ Вукашин вели: „На мене Наставите са читањем →