Категорија: Духовна баштина Срба

Бој на Мишару

admin /6 јула, 2016

Полећела два врана гаврана са Мишара‚ поља широкога‚ а од Шапца‚ града бијелога‚ крвавијех кљуна до очију и крвавих ногу до кољена‚ Прелећеше сву богату Мачву‚ валовиту Дрину пребродише‚ и честиту Босну прејездише‚ те падоше на крајину љуту‚ баш у Вакуп‚ проклету паланку‚ а на кулу Кулин–капетана; како па’ше‚ оба загракташе. Ту излази када Кулинова‚ Наставите са читањем →

Предраг и Ненад

admin /3 јула, 2016

Рани мајка два нејака сина, У зло доба у гладне године, На преслицу и десницу руку. Лепа им је имена надела: Једном Предраг, а другом Ненаде. Предраг мајци до коња дорасте, А до коња, и до бојна копља, Пак одбеже своју стару мајку И прибеже гори у ајдуке. Оста мајка ранећи Ненада, Ненад браца ни Наставите са читањем →

СТАРИ ВУЈАДИН

admin /28 јуна, 2016

Ђевојка је своје очи клела: „Чарне очи, да би не гледале! Све гледасте, данас не виђесте Ђе прођоше Турци Лијевњани, Проведоше из горе хајдуке: Вујадина са обадва сина; На њима је чудно одијело: На ономе старом Вујадину, На њем’ бињиш од сувога злата, У чем паше на диван излазе; На Милићу Вујадиновићу, Још је на Наставите са читањем →

Мали Радојица

admin /23 јуна, 2016

Мили Боже, чуда големога, ја ли грми, ја л’ се земља тресе, ја се бије море о мраморје, ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови, шенлук чини ага Бећир-ага, уватио Малог Радојицу, па Наставите са читањем →

Смрт Сењанина Ива

admin /21 јуна, 2016

Санак снила Иванова мајка, Ђе је Сење тама попанула, Ђе се ведро небо проломило, Сјајан мјесец пао на земљицу На Ружицу насред Сења цркву; Ђе звијезде крају прибјегнуле, А даница крвава ижљегла, А кука јој тица кукавица Усед Сења на бијелој цркви. Кад се баба из сна пробудила,; Узе штаку у десницу руку, Оде право Наставите са читањем →

Ропство Јанковић Стојана

admin /19 јуна, 2016

Кадно Турци Котар поробише, поараше дворе Јанковића, заробише Смиљанић-Илију, заробише Јанковић-Стојана. У Илије млада оста љуба млада љуба од петнаест дана; у Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од неђеље дана. У Стамбол и’ одведоше Турци, поклонише цару честитоме. Тамо били за девет година и десете за седам мјесеци, тамо и’ је царе потурчио, код Наставите са читањем →

Иво Сенковић и ага од Рибника

admin /15 јуна, 2016

Књигу пише ага од Рибника, Па је шаље Сенковићу Ђурђу: „О јуначе, Сенковићу Ђурђу! „Ја сам чуо и људи ми кажу, „Да си добар јунак од мејдана; „А и мене не куди дружина: „Ако с’, Ђурђу, јунак од мејдана, „Од мејдана и од сабље бритке, „Оди к мени под бела Рибника, „Од’ на мејдан, да Наставите са читањем →

Женидба од Задра Тодора

admin /12 јуна, 2016

Пију вино до два побратима У Удбини на ћемерли лонџи: Једно ми је Боичић Алија, А друго је Танковић Османе. Кад се побре накитиле вина, Онда рече Танковић Османе: „Побратиме, Боичић-Алија! „Јеси л’ био скоро у приморју, „У приморју, у влашком Котару? „А јеси ли, побро, долазио „Под танану Смиљанића кулу, „Јеси ли се пењ’о Наставите са читањем →

Смрт војводе Кајице

admin /10 јуна, 2016

Подиже се господине краљу Од прекрасне од Маћедоније Из питома места Смедерева Од својега двора честитога, С’ собом води дванаест војвода; Подиже се итар лов ловити. На Ковину Дунав пребродио, Па се маши Влашке земље равне, Док с’ доити Вршачке планине, Лов ловио Вршачком планином, Лов ловио летњи дан до подне Тако краљу Бог и Наставите са читањем →

Смрт војводе Пријезде

admin /8 јуна, 2016

Честе књиге иду за књигама: Од кога ли, коме ли долазе? – Од Мехмеда, од цара Турскога, А долазе до Сталаћа града, До Пријезде, војводе сталаћка: „О Пријезда, војводо сталаћка! Пошљи мени до три добра твоја: Прво добро, сабљу навајлију, Која сече дрвље и камење, Дрво, камен и студено гвожђе; Друго добро, Ждрала коња твога, Наставите са читањем →