Zoran Šaponjić Ko je isprljao košulju Bernara Anri Levija?

Kada je decembra 2001. godine u jednom beogradskom bioskopu prikazan film „Bosna“, čiji je autor francuski filozof Bernar Anri Levi, muk u sali, dok je publika pratila kadrove „bestijalnih srpskih zločina“, prekinut je samo jednom. Beogradska publika burnim aplauzom i smehom propratila je repliku jedne Sarajke da „kada Nemci nisu uspeli da osvoje njen grad, neće, vala, ni Srbi proći“.

Sinoć je Bernar Anri Levi pogođen parčetom torte u lice kada je u Kulturnom centru Begrada, posle premijere njegovog filma „Pešmerga“, pokušao da se obrati srpskoj publici. Uz povike „Ubico, napusti Beograd“ i „Ovaj gad se zalagao za bombardovanje Jugoslavije osam godina pre intervencije NATO-a“, troje levičara, pripadnika SKOJ-a, prekinuli su obraćanje Levija, dok je publika u dvorani, izvestili su mediji, skočila u odbranu Levija, povicima mladićima iz SKOJ-a – „Ko ste vi da prekidate jedan kulturni događaj usred Beograda?“

Sam Levi, u toku incidenta rekao je da je to što se događa u Beogradu „fašistički čin“, a pošto se posle incidenta vratio u salu, rekao je još da je „ponosan što danas pred beogradskom publikom brani tekovine antifašizma u Evropi“, dodavši da se „Srbija nije promenila koliko su se nadali njeni prijatelji“.

„Demokratija još nije pobedila u Srbiji! Živela Srbija u Evropskoj uniji“ – dodao je još Bernar Levi sa svežim tragovima torte na reverima pozdravljen aplauzima beogradske publike.

Posle događaja, organizatori festivala na kome se Levi pojavio zatražili su od vlasti da omoguće slobodu govora u Srbiji a da napadače primerno kazni.

U odrednici o Leviju na internet enciklopedijama stoji pored ostalog: „Među prvima pozovao je na vojnu intervenciju protiv Srba u Bosni. Bernar Anri Levi autor je dokumentarnog filma „Bosna“ o agresiji na Bosnu i Hercegovinu, u kome Armiju BiH portretira kao vojsku koja brani čast Evrope a Aliju Izetbegovića kao borca za kosmopolitizam i slobodu. Aliju Izetbegovića naziva bosanskim De Golom. Objavio je i dnevnik u kome je 23. maja 1992. godine napisao: „… u ratu u Hrvatskoj suprotstavljaju se dva nacionalizma, u ratu u Bosni suprotstavljaju se jedan nacionalizam i jedan kosmopolitizam koji je čast Evrope“…“

U odrednici internet enciklopedije nije dodatno objašnjeno koja to vojska u Bosni „brani kosmopolitizam koji je čast Evrope“. To se podrazumeva.

Decembra 2001. godine, posle projekcije filma „Bosna“ iz kog je beogradska publika najtoplije dočekala rečenicu jedne Sarajke „da njen grad nisu osvojili ni Nemci, pa neće, vala, proći ni Srbi“, Bernar Anri Levi još je rekao da je Srbija tog decembra „slobodna, oslobođena Miloševićevog fašističkog režima“, a prisutne u sali, koji su ga pozdravili aplauzima pozvao je još da „isteraju malog Miloševića iz svojih glava“. Dakle, da konačno raskinu sa – fašizmom!

Tog decembra 2001. godine, posle tih reči, Levi u Beogradu nije dobio tortu u lice nego – burne aplauze.

Francuski intelektualac koga će Beograđani pamtiti po raskopčanoj beloj košulji koja je sinoć umazana tortom, prijatelj supruge bivšeg francuskog predsednika Karle Bruni, ostaće upamćen i da nije izbijao iz Jelisejske palate dok nije nagovorio presednika Sarkozija da krene u akciju protiv Gadafija.

„Intelektualac koji se jednom rukom fenira dok drugom piše knjige“, kako je skoro napisao Sputnjik, i koji se „po Bosni krije od srpskih snajpera dok daje intervju TV ekipi“, na Trgu Majdan u Kijevu Putina je uporedio sa Hitlerom, a nekoliko dana kasnije istu kvalifikaciju upotrebila je i Hilari Klinton.

Na Kanskom festivalu, Bernar Anri Levi, pre dvadesetak godina takođe je napadnut tortom, pogođen u lice, ali tada, ako se može verovati štampi, one koji su ga napali nije nazvao fašistima, kao sinoć u Beogradu.

Kada je pre desetak dana njegova, evropska i demokratska Francuska oslobodila zločinca Haradinaja, Levi se, ako je verovati štampi, nije oglasio. Više ga je pogodila torta koja mu je sinoć u Beogradu isprljala belu, sveže ispeglanu košulju.

„Krug dvojke“ danas je nogama zbog torte koja je završila na glavi i beloj raskopčanoj košulji Bernara Anri Levija. Traži se hitna reakcija države i zaštita „slobode govora“ u Srbiji. Kada je 24. marta 1999. godine NATO počeo bombardovanje Srbije, ubijanje hiljada ljudi, francuski filozof i humanista Bernar Anre Levi sledećeg dana je izjavio „to je nešto što sam čekao osam godina“.

Oni koji su pre 18 godina na poziv francuskog filozofa bombardovali Srbiju, posejali je tonama uranijuma, ni on, koji ih je na to pozvao, danas više nisu fašisti. Fašisti su oni koji su sinoć Leviju bacili komad torte u lice i uprljali mu belu raskopčanu košulju i pokvarili sveže feniranu frizuru.

Laku noć Srbijo!

Zoran Šaponjić
IZVOR: ISKRA