Zločin koji se graniči sa zdravim razumom – Krvolok žuganski i Srpska lista…

Jedanaestog septembra 1998. godine desio se jedan od najmonstruoznijih zločina u istoriji modernog ratovanja.
Zločin koji se graniči sa zdravim razumom.
Grupa od oko 30-tak pripadnika terorističke grupacije takozvane „Oslobodilačke vojske Kosova“, koju je predvodio lično Ramuš Haradinaj, upala je u noći između 10. i 11. septembra u nebranjeno Srpsko selo između Dečana i Đakovice, selo Rastavica.
Teroristi su sa sobom poveli i dvojicu ranije zarobljenih Srpskih policajaca, da bi gledali njihove zločine.
Oko 4 sata ujutru teroristi upadaju u kuću mladog bračnog para, porodice Vojinović, koji su imali dvomesečnu ćerkicu i šestogodišnjeg sina.
Nikada se ne bi saznalo šta se dešavalo te noći u kući porodice Vojinović da nije bilo Besnika Hasanija, pripadnika OVK-a koji je to veče učestvovao u masakru.
Besnik Hasani je 2000. godine uhapšen pod optužbom za niz najtežih krivičnih dela, pod pretnjom zatvora od 40 godina odlučio je da postane „Svedok pokajnik“, i progovorio je o svim zločinima OVK-a, detaljno opisujući i tu noć u selu Rastavica:
„Nakon što smo ušli u kuću porodice Vojinović, Ramuš Haradinaj je naredio ženi da sprema doručak.
Žena je ustala i radila je nešto u kuhinji a Ramuš Haradinaj je njenoj dvomesečnoj bebi koja je ležala u kolevci pucao u glavu, zatim je bajonetom odsekao bebi glavu i bacio pred majku i rekao „Evo ti pa spremi pasulj sa mesom.“
Zatim je jednim rafalom ubio njenog muža i šestogodišnjeg sina.
Žena je u nervnom rastrojstvu napala Haradinaja, ali on joj je bodljikavom žicom vezao ruke, ubacio ju u naše borbeno vozilo i kasnije odveo u našu vojnu bazu na planini Junik.
Ženu su tu sledeća 3 dana svi pripadnici OVK-a redom silovali i mučili da bi je na kraju lično Haradinaj zaklao.“
Pucanje u telo dvomesečne bebe u kolevci i odsecanje njene glave jedan je od najmonstruoznijih zločina u istoriji modernog ratovanja.
Nakon masakra u porodici Vojinović pripadnici OVK-a nastavljaju da idu kroz selo Rastavica i da ubijaju svakog ko bi im se našao na putu.
U kući porodice Bojović, jedino je preživeo 55-togodišnji Stojan, koji se spasao skokom kroz prozor.
Stojan Bojović kasnije opisuje šta se desilo te noći:
„Nakon što sam čuo galamu i pucnje u dvorištu iskočio sam kroz prozor i uskočio u bunar ispred kuće, kasnije će se ispostaviti da mi je to spasilo život.
Čuo sam Haradinaja sa svojim vojnicima kako pevaju ispred moje kuće.
Nakon što su otišli izašao sam iz bunara a ispred kuće su bili zaklani leševi moje supruge i sina, sinu je u vrat još bio zabijen nož.
To su scene koje nikad neću moći da zaboravim, rekao je Stojan.“
Nakon „defilea“ kroz selo Rastavica iza terorista OVK-a ostalo je preko 20 leševa, uglavnom staraca, žena i dece.
Na samom izlazu iz sela, Ramuš Haradinaj iz kamiona izvodi dvojicu već ranije zarobljenih Srpskih policajaca, koji su celi masakr gledali.
Haradinaj policajce vezuje za drvo, uzima motorolu koju podešava na frekvenciju Srpske policije, vadi nož i prilazi policajcima te im odseca uši i nos, soli im rane, zatim ih kolje.
Dok policajci u jaucima umiru, sa druge strane Srpska vojska celi masakr sluša uživo.
Sutradan, po ulazu u selo Srpska vojska nalazi tela dvojice izmasakriranih policajaca.
Kada su se već spremali da odu iz sela Ramuš Haradinaj iza sena primećuje jednu ženu koja se skrivala od pomahnitale bande.
Bila je to 45-togodišnja Mara Jokić.
Haradinaj naređuje dvojici vojnika da ju dovedu.
Zatim Haradinaj lično ženu siluje, celo vreme sekući je po leđima istim onim nožem kojim je zaklao policajce.
Nakon silovanja ženu kolje, i zatim svi napuštaju selo.
Za ovaj zločin u selu Rastavica, kao i za većinu drugih zločina nad Srpskim življem nikad niko nije odgovarao.
Ramuš Haradinaj i Hašim Tači su ostali nedostupni za Srpske organe a svedoci koji su bili spremni da svedoče protiv njih su nestajali ili su ubijani pod nerazjašnjenim okolnostima.

Izvor: Srbi na okup