Злочин који се граничи са здравим разумом – Крволок жугански и Српска листа…

Једанаестог септембра 1998. године десио се један од најмонструознијих злочина у историји модерног ратовања.
Злочин који се граничи са здравим разумом.
Група од око 30-так припадника терористичке групације такозване „Ослободилачке војске Косова“, коју је предводио лично Рамуш Харадинај, упала је у ноћи између 10. и 11. септембра у небрањено Српско село између Дечана и Ђаковице, село Раставица.
Терористи су са собом повели и двојицу раније заробљених Српских полицајаца, да би гледали њихове злочине.
Око 4 сата ујутру терористи упадају у кућу младог брачног пара, породице Војиновић, који су имали двомесечну ћеркицу и шестогодишњег сина.
Никада се не би сазнало шта се дешавало те ноћи у кући породице Војиновић да није било Бесника Хасанија, припадника ОВК-а који је то вече учествовао у масакру.
Бесник Хасани је 2000. године ухапшен под оптужбом за низ најтежих кривичних дела, под претњом затвора од 40 година одлучио је да постане „Сведок покајник“, и проговорио је о свим злочинима ОВК-а, детаљно описујући и ту ноћ у селу Раставица:
„Након што смо ушли у кућу породице Војиновић, Рамуш Харадинај је наредио жени да спрема доручак.
Жена је устала и радила је нешто у кухињи а Рамуш Харадинај је њеној двомесечној беби која је лежала у колевци пуцао у главу, затим је бајонетом одсекао беби главу и бацио пред мајку и рекао „Ево ти па спреми пасуљ са месом.“
Затим је једним рафалом убио њеног мужа и шестогодишњег сина.
Жена је у нервном растројству напала Харадинаја, али он јој је бодљикавом жицом везао руке, убацио ју у наше борбено возило и касније одвео у нашу војну базу на планини Јуник.
Жену су ту следећа 3 дана сви припадници ОВК-а редом силовали и мучили да би је на крају лично Харадинај заклао.“
Пуцање у тело двомесечне бебе у колевци и одсецање њене главе један је од најмонструознијих злочина у историји модерног ратовања.
Након масакра у породици Војиновић припадници ОВК-а настављају да иду кроз село Раставица и да убијају сваког ко би им се нашао на путу.
У кући породице Бојовић, једино је преживео 55-тогодишњи Стојан, који се спасао скоком кроз прозор.
Стојан Бојовић касније описује шта се десило те ноћи:
„Након што сам чуо галаму и пуцње у дворишту искочио сам кроз прозор и ускочио у бунар испред куће, касније ће се испоставити да ми је то спасило живот.
Чуо сам Харадинаја са својим војницима како певају испред моје куће.
Након што су отишли изашао сам из бунара а испред куће су били заклани лешеви моје супруге и сина, сину је у врат још био забијен нож.
То су сцене које никад нећу моћи да заборавим, рекао је Стојан.“
Након „дефилеа“ кроз село Раставица иза терориста ОВК-а остало је преко 20 лешева, углавном стараца, жена и деце.
На самом излазу из села, Рамуш Харадинај из камиона изводи двојицу већ раније заробљених Српских полицајаца, који су цели масакр гледали.
Харадинај полицајце везује за дрво, узима моторолу коју подешава на фреквенцију Српске полиције, вади нож и прилази полицајцима те им одсеца уши и нос, соли им ране, затим их коље.
Док полицајци у јауцима умиру, са друге стране Српска војска цели масакр слуша уживо.
Сутрадан, по улазу у село Српска војска налази тела двојице измасакрираних полицајаца.
Када су се већ спремали да оду из села Рамуш Харадинај иза сена примећује једну жену која се скривала од помахнитале банде.
Била је то 45-тогодишња Мара Јокић.
Харадинај наређује двојици војника да ју доведу.
Затим Харадинај лично жену силује, цело време секући је по леђима истим оним ножем којим је заклао полицајце.
Након силовања жену коље, и затим сви напуштају село.
За овај злочин у селу Раставица, као и за већину других злочина над Српским живљем никад нико није одговарао.
Рамуш Харадинај и Хашим Тачи су остали недоступни за Српске органе а сведоци који су били спремни да сведоче против њих су нестајали или су убијани под неразјашњеним околностима.

Извор: Срби на окуп