Željko Injac: Odgovor Vučiću: Nije kosovskozavetna etika ispod veberovske, nego iznad

Premijer Aleksandar Vučić u autorskom tekstu za Novosti, konfrontira protestantsku radnu etiku Kosovskom Zavetu.

Prema njegovim rečima, ispada da je Kosovski Zavet izvor destrukcije, nasilja, lenjosti, lopovluka i nazadnjaštva kod Srba, te da moramo prigrliti protestantsku etiku, da bi se iščupali iz mita koji nas je unazadio. Da je to zaista tako, onda smo mogli da prihvatimo islam pre 500 godina, jer je on po prilično blizak protestantizmu. Znači, džaba smo se borili. Naša istorija je uzaludna i naše žrtve su besmislene.

Zapravo, problem je u Vučićevom nerazumevanju, i ne samo njegovom, nego svih političara u Srba u poslednja 2 veka, kosovskozavetne etike.

Nije ona ideologija smrti, kako je Vučić predstavlja, nego, naprotiv, baš ideologija života. Jer, sve ono što je dobro u Srba potiče upravo iz kosovskozavetne etike. A glavna poruka kosovskozavetne etike je sažeta u rečima patrijarha Pavla, da budemo ljudi (ne lopovi, ne lenji, ne mitomani, ne nasilnici, ne probisveti, nego, pre svega, ljudi). Ako budemo ljudi, lako ćemo mi i državu dobru napraviti. Ako smo neljudi, džaba nam i protestantska etika i država i NATO pakt i EU.

Nije narod rekao džaba: „Zemaljsko je za malena carstvo.“

Narod ovo nije rekao zato što je lenj, nego zato što je to istina.

Nema tog carstva koje traje večno, sva se na kraju završe, ovako ili onako. Pa će se i ovo EU carstvo završiti i već mu se nazire kraj.

Kosovskozavetna etika niti se može konfrontirati sa protestantskom, niti joj je na bilo koji način suprotstavljena.

Možda je Aleksandru Vučiću protestantska etika razumljivija i prihvatljivija zato što je pogrešno učen kosovskozavetnoj etici (ako je učitelj bio Šešelj, onda nije ni čudo).

Ali to nije kosovskozavetna etika, nego etika nacional-boljševizma. Od ovoga danas pate, kako levi, tako i desni političari u Srbiji, bez razlike.

Kosovskozavetna etika nadilazi protestantsku, jer protestantska, iako polazi od Sv. Pisma, na kraju je sva usredsređena na ovozemaljski život.

Kako kosovskozavetna nadilazi protestantsku?

Sigurno ne tako što negira ovozemaljski život, jer pravoslavlje nije manihejizam, a kosovoskozavetna etika upravo proizilazi iz srpskog pravoslavlja. Ona sagledava dublje, šire i dalje. Jer je, zaista, zemaljsko za malena carstvo.

Ta činjenica kosovskozavetne etike nije sputavala Srbe da se bore za ovozemaljsku Srbiju, da za nju ratuju i ginu i da je posle ratova uvek grade i obnavljaju, da se bore u vrtlogu svetske politike za svoje pravo pod kapom nebeskom.

Protestantska etika nije sama po sebi loša, ali ukidati kosovskozavetnu etiku zarad protestantske, veberovske, isto je kao ukidati fakultet zarad zabavišta.

Nije nas unazadila kosovskozavetna etika, nego upravo odstupanje od iste.

Moguće da nam je danas razumljivija veberovska, no to je zato što smo na nivou izobraženija predhrišćanskog (analogije radi, nismo ni u zabavište krenuli).

Dakle, u redu je to, Vučiću, da Srbi posle boljševizma treba da krenu u zabavište, ali nemoj nam zbog toga ukidati fakultet, koji je, pride, vezan za Kosovo i Lazarevu kosovskozavetnu etiku!

IZVOR: vidovdan.org