Zato što smo Srbi!

Ono što je mene proganjalo godinama i stalno mi se vraćalo u mislima su pitanja:

„ZAŠTO su nas bombardovali?

ZAŠTO je došlo do ratova devedesetih?

I ZAŠTO smo tu gde jesmo- ni tamo ni ovamo?“

Proučavajući, čitajući, analizirajući sve što se dešavalo došla sam do nekih svojih odgovora i verujem da će se mnogi složiti sa tim.

Prvi i Drugi svetski rat su na tragičan i ružan način obeležili dvadeseti vek. Karta sveta se izmenila. Veliki broj poginulih je ostavio dubok trag na svima. Hrabrost, odlučnost i patriotizam Srba iskazana u tim ratovima je nešto što je zaprepastilo daleko moćnijeg i snažnijeg neprijatelja. Mislim da je ceo svet zanemeo nad podvigom naših pradedova, koji su prešli Albaniju, okrepili se na Krfu i vratili se na front. Mnogi su ostavili svoje koste u dubinama Plave grobnice. Cena slobode je bila previsoka, ali volja za životom je terala dalje. Posle Drugog svetskog rata u pozadini, senci, koja je bila nedodirljiva, spremala se osveta…

ZAŠTO?

Zato što nam Nemačka nikada nije oprostila pobedu izvojevanu u ratu. Stvaranje jedne jake države SFRJ, koja se galopirajućom brzinom izgradila, oporavila, ekonomski i vojno uzdigla, smetalo je mnogim moćnicima Evrope. Godinama su lukavo i podlo radili na planu kako da je razbiju. Čekali su pogodan trenutak, a u međuvremenu tiho i lagano sprovodili svoj plan.

Prvo što su uradili je naseljavanje Kosova i Metohije Albancima. Doduše, u tome im je zdušno pomogla i politika „bratstva i jedinstva“ koja se širila poput kuge. Jedna od prvih posleratnih akcija je bila skidanje zara Šiptarkama. Iako su omladinci nailazili na veliki otpor, pa čak i oružane sukobe, nije se odustajalo. Kamo puste sreće da im nikada nisu skinuli zar sa lica! Trebali su ih ostaviti tako da žive u svojim plemenima i sa svojim primitivizmom, da nikada ne „progledaju“! Vrlo brzo krenulo je opismenjavanje Šiptara i priznavanje škola, koje mnogi od njih nisu uspeli da savladaju. Ali zarad sloge, jednakosti rađeno je naopako. Karakteristično je to da je Priština jedan od gradova koji je najbrže izgrađen, a pre rata je bila provincija od blata i udžerica! Sa druge strane, Šiptari i novopridošli doseljenici Albanci su motivisani da što više rađaju dece, kako bi se promenila demografska struktura stanovništva na Kosovu i Metohiji. Narednih decenija, kroz diplomatiju i sporedne kanale, mnogi Šiptari su postavljani za ambasadore, ali ne bilo gde! Tražili su samo evropske zemlje, iako nisu nikada naučili nijedan strani jezik. Tako nepismeni, radili su u ambasadama za sebe i svoju Iredentu, za stvaranje velike Albanije. Josip Vrhovec je gradio jak hrvatski lobi, koji je u svoje okrilje uzeo Šiptare i zdušno im davao vetar u leđa.

Za to vreme ti isti Šiptari su živeli zajedno sa Srbima, a potajno im pripremali nož u leđa.

Srbi u svom genetskom kodu nose ljubav, hrabrost, dobrodušnost. Nisu videli šta im se sprema, kao što nisu ni naše generacije devedesetih mogle da pretpostave na šta će izaći ratovi u Hrvatskoj i Bosni… Svako daje ono što nosi u sebi. E, pa mi, Srbi, smo davali ljubav, poštovanje, razumevanje, a zauzvrat dobili mržnju, progonstva i ubijanje.

NATO, evropski moćnici, zajedno sa Amerikom, koja je ušla u sve važne institucije širom sveta i zauzela mesto gospodara, osamdesetih godina prošlog veka počinju polako da sprovode svoj plan. Sa podrškom koju su pružali Albancima na Kosovu i Metohiji, istovremeno su pomagali i podržavali Hrvate u njihovoj nameri da imaju samostalnu državu. Iz tog razloga su mnoge jame, masovne grobnice, mesta stradanja Srba betonirane, a dokumentacija o zločinima NDH je uništvana. Ćutalo se.

Njihove namere su urodile plodom i devedesetih godina počinje da se širi plamen mržnje, koji se jako brzo razbuktao u rat.

Albanci, Hrvati i muslimani u Bosni su krenuli stopama svojih zapadnih gazda. Osiljeni, podstaknuti i finansirani iz inostranstva sprovodili su plan da se unište Srbi na svakom koraku. Ni trena nisu oklevali da izvrše bilo koju naredbu. Krvoproliće koje je usledilo ostavljalo je bez daha svakog normalnog čoveka. Činjenice pokazuju da su uspeli u svojoj nameri. Amerika, Nemačka, Velika Britanija, Francuska- svi su se predstavljali kao naši prijatelji, prijatelji Srbije, a ovamo su medijski i gromoglasno pripisivali Srbima zlodela koja su sami činili, prikazivali nas kao teroriste, nacionaliste, divljake. Mi tu mogućnost medija nismo znali ili umeli da iskoristimo, već smo u tišini oplakivali svoje mrtve. Svet je okrenuo glavu od nas, jer:

„Sto puta ponovljena laž-postaje istina!“. Sve velike vojne akcije i etnička čišćenja Srba na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine, isplanirane su od strane generala NATO pakta.

Posle Dejtonskog sporazuma ostala je naša Srbija manje -više napuštena od svih. Međutim i dalje je bila trn u oku belosvetskim moćnicima.

Srbija, kojoj Bog darova i žitnice i planine, i voćnjake i pašnjake, i sve lepote ovog sveta i smesti na mesto koje je svima važno i bitno, i koju Bog obdari da ima sposobnost da se iz pepela podigne; vidala je svoje rane, primila pod svoje okrilje izbeglice i pokušavala da stane na noge.

Kako bi našli razlog da je unište, situacija na Kosovu i Metohiji dovodi se do usijanja. I onda, kada im je dosadilo da odugovlače, pokupili su sav svoj arsenal, uranijumske, kasetne i druge bombe i „milosrdno“ ih istresli na nas. Prekršili su sve moguće i nemoguće, napisane i nenapisane zakone i propise ratovanja. Ali, moglo im se. Cilj-ubiti potpuno Srbiju-vojno, ekonomski, politički. Nagomilana mržnja bezdušnika se obrušila na nas ne birajući ni mete ni ciljeve. Posledice su bile katastrofalne! Cela infrastruktura je uništena. A to što je poginuo narod, koga je briga? Srbi su „kolateralna šteta“! Niko nije žalio, palio sveće i govorio da prestanu. To je čisti genocid!

Svi smo se pitali „ZAŠTO NAS BOMBARDUJU?“

E, pa pokazalo se. Zato da bi nas odveli u dužničko ropstvo. Ti isti koji su nam uništili Otadžbinu, dali su nam kredite da izgradimo zemlju. Uslovi i više nego „povoljni“! Došli su u našu Srbiju, kupili fabrike za dinar-dva, zaposlili naše ljude, koji rade po deset-dvanaest sati, kao robovi. Srećni su oni koji imaju i dva slobodna dana tokom meseca. Razboleti se ne smeš, a ne dao ti Bog, ako si mlada žena da pomisliš da ostaneš u drugom stanju i da rađaš! Pa on ne plaća da ti sediš kući i gajiš malog Srbina ili Srpkinju. Prate ih kamere, nema odmora, nema zastajkivanja-„nisu plaćeni da stoje ili se naslone na radnom mestu“! Radi se za mizernih 200-250 evra, od kojih se ne može preživeti ni pola meseca. A dug? Dug će vraćati naša deca i njihova deca i ko zna dokle i kako i da li će ga ikada vratiti.

Inače, ti isti NATO moćnici, jako su „milosrdni“ i „dobrodušni“! Kako samo opremaju naše bolnice najboljim aparatima, skenerima. Samo je žalosno to što u Srbiji narod umire od kancera, koji je posledica njihovih bombi, brže nego što i stigne do bolnice. Ljudi, u najboljim godinama dok saznaju šta ih je snašlo, sve je već gotovo. Nemaju šansu ni da se bore. Otrovi, koje su nam „darovali“ prodrli su duboko u zemlju, vazduh, vodu i ostavljaju posledice svakodnevno. Tugo, muko moja, koliko samo dece se trenutno bori sa ovom opakom bolesti?! I to je genocid!

Vrlo perfidno i mic po mic otimaju nam Kosovo i Metohiju.

ZAŠTO?!

Pa treba im, da imaju svoju bazu, da iskoriste sva rudna bogatstva i da nas kontrolišu. Da se ne bi kojim slučajem malo podigli i da ne bi ojačali. Baš ovakvi jadni, osiromašeni i ponizni im odgovaramo. Da nas ucenjuju, manipulišu sa nama, nameću svoje zakone i propise. Uredili su nam školstvo po njihovim standardima, tako da ove generacije koje sada idu u osnovne i srednje škole usvajaju minimum znanja, šturo, oporo. Lektire se ne čitaju, istorija se prepravlja, sve važne i bitne stvari za Srbe se brišu. Pa naravno, njima je potrebna glupa i ograničena nacija, kojom je lako manipulisati. Generacije koje će biti poslušne i klimati glavom potvrdno na sve što zapadni gazda kaže. A naše vrsne studente uzimaju pod svoje okrilje, jer pameti im treba- tu ne žale da plate! Srpska pamet im odgovara, jer od nje imaju profit i zaradu, a svoje nemaju dovoljno. Isto kao što su im odgovarali i organi, vađeni naživo Srbima na Kosovu i Metohiji. Pitam se samo da li su zaista verovali u to da će se u njihovim grudima primiti srpsko srce?! Da li su mislili da će time dobiti bar malo duše? E, pa neće. Čudo je srpsko srce. Blagodatno. Ono odiše i isijava samo u srpskim grudima, a u tuđim radi samo kao pumpa i ništa više…

Sve moralne i tradicionalne vrednosti do kojih drži Srbin gaze. Nameću svoje programe, rijalitije, izmišljaju skandale da bi skrenuli pažnju sa važnih stvari, guraju pod nos svoje zatrovane proizvode, služe se jakim marketingom da zatru i satru sve što je normalno. Daju prava i finansiraju gej lobije po Srbiji, da mi se šetaju i propagiraju svoje nakardne stavove. Mašu mi svojim zastavama, izvrgavajući ruglu onu lepu dugu koja se javlja posle kiše. Zasipaju oblake i stvaraju nenormalnu klimu, oluje i nepogode, da unište sav trud i rad srpskog seljaka, poljoprivrednika.

Uče nas demokratiji i ljudskim pravima, a mi smo još 1349. godine imali Dušanov zakonik, kada su oni bili plemenske zajednice. Istovremeno nas proglašavaju genocidnim narodom i obeležavaju nam još nerođenu decu!

ZAŠTO?

Zato što smo Srbi, pravoslavci, svetosavci.
Zato što imamo istoriju o kojoj oni mogu samo da maštaju.
Zato što smo časni i pošteni.
Zato što smo zadojeni čovečnošću i verom u Boga.
Zato što nas mogu slomiti, ali ne i pokoriti.
Zato što smo ponosni i istrajni.
Zato što majke Srpkinje i dalje rađaju Srbe i krste ih u pravoslavnim manastirima starim nekoliko vekova.
Zato što Srbin daje svoj život za Otadžbinu sa ponosom.
Zato što znamo da volimo, da praštamo i da poštujemo tuđe.
Zato što nam je porodica svetnja, a dedovina krvava zaostavština.
Zato što nas nisu mogli istrebiti ni u Prvom, ni u Drugom svetskom ratu, pored svih zločina i klanja koja su počinili.
Zato što Srbin ne da ponos i čast.
Zato što Srbin zna šta je milosrđe-samilost prema onom koji pati, i neguje ga u sebi i svojoj deci.

I na kraju ZATO što negde duboko u sebi znaju koliko su nam zla naneli i osećaju strah od Srbina, koji i kada se savije i kada ćuti, jači je i opasniji od svih njih…

Piše Gordana Pavlović, srpska književnica, član UKS-a i redovan član Matice srpske

IZVOR: vostok.rs