Žarko Janković: Multikulturalizam kao imperijalni projekat zla

 Koliko  smo  samo  slušali  o  multikulturalizmu  kao  osnovnoj  evropskoj  vrednosti. I  ne  samo  evropskoj, čitava  globalizacija  je  na  tome  zasnovana. Slobodan  protok  kapitala, proizvoda  i  ljudi  je  esencijalni  zakon  sveprožimajuće  mondijalističke  ideologije  koja  teži  da  zahvati  i  popuni  svaku  poru  društva  i  čovekovog  života. Globalisti  i  levi  liberali  smatraju  za  osnovni  ideološki  postulat, praktično  lakmus  papir  političke  korektnosti, odnos  prema  multikulturalizmu  kao  nešto  što  razdvaja  savremenog  čoveka  od  primitivnih, zatucanih, glupih  i  rasističkih  “fašista  i  populista“. Da  li  je  baš  tako?

Kao  i  mnoge  druge, i  ova  ideološka  priča  nije  ništa  novo, samo  je, što  reče  umetnik, špica  još  gluplja. Famozna  ideja  multikulturalizma  prisutna  je  otkad  je  sveta  i  veka, samo  nije  uvek  bila  ista, niti  postoji  neki  univerzalni  ideološki  recept  za  istu. Još  od  prvih  civilizacija  narodi  su  bili  upućeni  jedni  na  druge. Tako  je  stanovništvo  u  gradovima, naročito  onim  sa  lukama, često  bilo  mešovito  usled  trgovine  i  međusobnih  ekonomskih, pomorskih i  ostalih  veza, dok  je  stanovništvo  u  unutrašnjosti  bilo  mnogo  etnički  homogenije  na  određenom  prostoru. Prve  imperije  u  antičko  doba  bile  su  pre  svega  formirane  na  sakralnosti  i  ideji  koje  su  formirale  jedinstveni  tip  civilizacije. U  takvim  imperijama  mesta  je  bilo  ne  samo  za  najbrojniji  narod, nego  i  za  druge. Primeri  Indije, koja  i  dan  danas  postoji  samo  na  svojoj  različitosti, i  Persije  govore  o  tome. Tu  je  i  kineska  civilizacija  koja  ima  svoje  trajanje  od  5000  godina. Presedan  ovakvim  imperijama, koje  su  pre  svega  bile  samobitne  civilizacije, predstavlja  carstvo  Aleksandra  Velikog  sa  svim  svojim  posledicama. Iako  je  sam  Aleksandar  kratko  poživeo  i  posle  njegove  smrti  njegovo  carstvo  je  podeljeno, ostaje  činjenica  da  je  i  posle  njegove  smrti  proces  helenizacije  zahvatio  čitav  Srednji  istok. U  oblastima  u  kojima  je  živelo  raznorodno  stanovništvo  i  koje  je  naučilo  da  uklapa  svoje  različitosti  tokom  istorijskog  trajanja  raznih  imperija, nastupio  je  period  do  tada  ne  toliko  poznat  ovim  narodima, a  to  je  nametanje  jedinstvene  kulture  i  civilizacije  za  sve, odnosno  helenizacije. Sam  princip  kulturne  superiornosti  kojim  su  Grci  gledali  na  sebe, a  na  ostale  kao  na  obične  varvare, bez  obzira  na  njihova  dostignuća, pa  čak  ako  su  bili  i  napredniji  od  starih  Grka, nalazi  se  u  osnovi  helenizma. Ovaj  poseban  vid  imperijalnog  prezira  i  nametnute  asimilacije  putem  helenizacije, predstavljaće  osnovu  svakog  oblika  zapadnog  imperijalizma  kroz  njegovu  istoriju. Stari  Rim  će  stvarajući  imperiju  taj  proces  dovesti  do  svog  vrhunca  kroz  romanizaciju  osvojenih  zemalja  i  naroda  uz  čuvenu  kovanicu  zavadi  pa  vladaj. Kada  rimske  pape  sebe  proglašavaju  za  pontifeksa  maksimusa  i  zastupnika  Boga  na  zemlji, čime  ulaze  u  otvorenu  jeres  da  je  Bog  potpuno  odsutan  iz  čovekovog  zemaljskog  života, uz  filiokve  i  težnju  da  budu  prvi  i  po  vlasti, a  ne  samo  po  časti, i  nadređeni  svakoj  duhovnoj  i  svetovnoj  vlasti, nastavljaju  putem  starog  Rima, a  posle  njih  i  ostale  zemlje  zapada  koje  su  izgradile  svoje  imperije. Koji  je  to  koncept  imperije  koju  Zapad  i  danas  primenjuje, a  preuzeo  je  još  od  Rimljana?

 

Kada  neka  velika  sila  osvoji, ali  ne  pokori  neki  narod, onda  pribegavaju  već  odavno  oprobanim  rešenjima. Zapadne  sile  su  se  tokom  svoje  istorije  svojski  trudile  da  oponašaju  stari  Rim. Vrlo  brzo  na  novoosvojenu  teritoriju  naseljavaju  svoj, a  i  druge  narode  koje  dovode  iz  njihovih  oblasti. Nepokorni  narod  shvata  da  će  vrlo  brzo  postati  manjina  u  sopstvenoj  zemlji, zato  pruža  otpor  i  dolazi  u  sukob  sa  došljacima. Imperija  tada  primenjuje  drevni  princip  “divide  et  impera“  i  na  taj  način  vladaju  učvršćujući  svoju  vlast, a  sa  druge  strane  sprovode  kulturnu  asimilaciju  većinskog  stanovništva  kroz  projekat  poznat  kao  “promena  svesti“. Sve  ovo  je  uglavnom  orijentisano  prema  mlađem, buntovnijem  delu  populacije, koju  treba  pacifikovati. Tada  taj  narod  postaje  manjina  u  svojoj  zemlji, a  njegovi  pripadnici  koji  su  “promenili  svest“, ili  prodali  veru  za  večeru, postaju  nukleus  stvaranja  novih, veštačkih  i  političkih  nacija  čiji  je  temelj  novog  identiteta  patološka  mržnja  prema  narodu  od  kojeg  su  otpali. Ovako  stvoreni  multikulturalizam  predstavlja  zločinački  projekat  osvajača  i  okupatora, jer  je  menjanjem  svesti, asimilacijom, doseljavanjem  drugih  naroda, proterivanjem  starosedelaca, učinio  da  se  izvrši  genocid  nad  osvojenim  narodima. Kada  osvojeni  narod  uspe  da  se  oslobodi  osvajača  i  okupatora, onda  taj  narod  ima  puno  pravo  da  zajedno  sa  osvajačem, protera  i  doseljene  došljake  i  domaće  izrode  i  otpadnike. Kada  su  delili  sudbinu  Imperije  kada  im  je  bilo  dobro, red  bi  bio  da  podele  istu  sudbinu  i  kada Imperija  bude  poražena  i  proterana. Prema  tome, nije  etničko  čišćenje  proterivanje  doseljenog, neprijateljskog, elementa  i  domaćih  otpadnika  da  bi  se  stvorila  nezavisna, slobodna  i  suverena  nacionalna  država, nego  su  etničko  čišćenje  i  genocid  bili  strana  okupacija, promena  svesti, kulturna  asimilacija, promena  vere, doseljavanje  drugih  naroda  kao  podobnog  elementa  Imperije  na  tvoju  teritoriju, a  tvoje  proterivanje  i  raseljavanje  kako  bi  postao  manjina  na  sopstvenoj  zemlji, čime  bi  Imperija  stvorila  svoj  “mir“. Ukoliko  se  zajedno  sa  okupatorom  ne  proteraju  ovi  nenarodni  i  neprijateljski  elementi, oni  ostaju  da  se  samo  hrane  novom  mržnjom  i  radiće  sve  na  unutrašnjem  podrivanju  i  bušenju  tvoje  zemlje  čekajući  nove  okupatore  kao  oslobodioce. Samo  postojanje  ovih  izroda  i  otpadnika  predstavlja  vid  genocida  koji  je  osvajač  činio  nad  vašim  narodom. Ako  se  sa  njima  ne  raščisti  na  vreme, oslobođenje  vam  ne  znači  mnogo, jer  će  takve  svaki  novi  silnik  i  okupator  koristiti  protiv  vas, dok  vas  ne  istrebe. Zato  je  multikulturalizam  zločinački  imperijalistički  poduhvat.

It is most commonly used to describe the assimilation [blending in] of immigrants to the United States..

     Ako  ništa  drugo, mi  Srbi  imamo  dosta  istorijskog  iskustva  po  ovom  pitanju. Pogledajte  samo  politiku  Habzburške  i  Otomanske  imperije  prema  Srbima  i  srpskom  pitanju. Sve  ovo  gore  navedeno  Beč  i  Stambol  primenjivali  su  nad  nama. I  umesto  da  smo  se  rešili  i  domaćih  izroda  i  otpadnika  kada  smo  njihove  austrougarske  i  turske  pokrovitelje  oterali, mi  smo  preko  stvaranja  nesrećne  Jugoslavije  sami  iskopali  sopstvene  buduće  jame  i  otvorili  vrata  novom  genocidu. I  ne  samo  to, nego  se  naša  elita  pokazala  potpuno  nesposobnom  da  razvije  srpski  kulturni  obrazac  do  kraja, a  kamoli  da  ga  nametne  drugima, kao  što  su  neki  drugi  narodi  učinili. Umesto  toga, trudili  smo  se  da  što  manje  ličimo  na  sebe  i  da  što  manje  budemo  Srbi  kako  slučajno  “braća“  ne  bi  patila  i  osećala  se  nelagodno, a  oni  su  se  potrudili  da  miniraju  zajedničku  kuću  i  da  čekaju  nove  okupatore, a  njihove  oslobodioce, kojima  će  služiti  ubijajući  Srbe. Posle  ovog  istorijskog  iskustva  i  političkih  i  ideoloških  zabluda  20.  veka, mi  kao  da  se  nismo  opametili  nimalo, nego  smo  posle  teških  i  burnih  90-tih, pohrlili  u  naručje  Zapada  i  novog  vida  postmoderne  imperije  zvane  EU. Osećaj  kulturološke  inferiornosti  i  kompleksi  naše  pseudoelite, kao  i  njihovo  do  imbecilnosti  divljenje  zapadnim  gazdama  uz  palanačku, skorojevićku  svest, razvilo  je  prezir  i  mržnju  prema  sopstvenom  narodu  do  neslućenih  razmera, dotle  da  su  pripadnici  ove  drugosrbijanske  gradžan-libos  “elite“  prihvatili  hrvatski  ustaški  pogled  i  stav  prema  srpskom  narodu  kao  jedini  mogući. Za  to  vreme  zapadna  globalna  Imperija  koju  čine  SAD, NATO  i  EU, ne  dozvoljava  nikakvo  odstupanje  od  samoproklamovane  neoliberalne  globalističke  ideologije  gde  se  ide  na  potpuno  ukidanje  porodice, vere, identiteta, kulture, nacije  države, drugim  rečima, svega  što  se  nije  uklopilo  do  kraja  u  ideologiju  totalitarnog  globalnog  kapitalizma. Sve  što  nije  tržište  i  nije  profit  proglašava  se  prevaziđenim, retrogradnim, primitivnim, fašistički  zatucanim  i  sl. Uništava  se  i  sama  osnova  čovekove  ličnosti  i  života, počev  od  polnosti, seksualnosti, pa  sve  do  kulture, civilizacije  i  sistema   vrednosti  kojem  se  pripada. Još  ako  ste  na  periferiji  periferije  od  razvijenijeg  centra, sudbina  vam  je  još  gora. Globalna  elita, njih  5%  uređuje  budućnost  samo  za  sebe, a  drugima  ostaje  društvo  antiutopije  iz  Orvelovih  i  Hakslijevih  romana. Jedini  je  problem  kako  držati  mase  u  pokornosti. I  tu  današnja  postmoderna  Imperija  pribegava  već  opravdanim  metodama, zavadi  pa  vladaj. Zato  se  i  puštaju  milioni  i  milioni  ilegalnih  migranata  iz  muslimanskih  zemalja  koje  su  većim  delom  uništene  u  ratovima  i  krvoprolićima  upravo  zahvaljujući  izvozu  zapadne  demokratije, slobode  i  ljudskih  prava. Ove  islamske  mase  koju  80%  čine  muškarci  oko  30  godina  starosti  kreću  u  svoj  obračun  sa  uškropljenom, kastriranom  Evropom  kojom  gospodare  LGBT  i  džender  feministički  primerci, koji  su  praktično  uništili  muškarce  i  žene  u  sopstvenim  zemljama  sa  svojim  idiotskim  džender  bezumljem. Bogati  moćnici  već  su  za  sebe  spremili  “pametne  gradove  budućnosti“, oni  u  ovakvim  gradovima  sa  izmešanom  i  obespravljenom  sirotinjom  i  uništenom  srednjom  klasom  neće  živeti. Ponovo  Imperija  naseljava  strani  element, stvara  veštački  multikulturalizam, dovodi  uljeze  na  našu  zemlju, izazivajući  tenzije  između  domicilnog  stanovništva  i  migranata, pa  i  sve  veće  sukobe, terorističke  napade  i  sl. i  na  taj  način  pacifikuje  nezadovoljstvo. Pored  ovoga, tu  su  i  sve  “blagodeti“  potršačkog  društva  i  svakodnevna  medijska  manipulacija, širenje  iracionalnih  i  besmislenih  strahova  u  vidu  novih  pandemija, bolesti, klimatskih  promena, ruske  i  kineske  opasnosti, zombi  apokalipse  i  dr. I  ne  može  se  reći  da  nemaju  uspeha  po  tom  pitanju. I  dalje  uspevaju  da  ubede  prosečnog  čoveka  na  Zapadu  da  još  mnogo  može  da  izgubi  ako  krene  putem  nacionalne  pobune  i  populizma. Zato  i  ne  treba  da  čudi  što  današnji  pokreti  za  nezavisnost  u  zemljama  EU  nisu  više  zasnovani  na  idejama  slobode, pravde, ravnopravnosti, nego  ih  predvode  najbogatije  oblasti  tipa  Škotske, Katalonije, Tirola  ili  Bavarske, uz  čuvenu  parolu  “di  su  naši  naovci“. Ovakvi  pokreti  nemaju  veze  ni  sa  čijim  pravima  nego  sa  ogavnim, sebičnim  separatizmom, ali  taj  separatizam  još  kako  odgovara  agendi  što  više  Evrope, a  što  manje  suverenih  država, što  na  kraju  vodi  ka  novoj  feudalizaciji  Evrope  i  povratku  Evrope  u  retrogradno  istorijsko  stanje. Traže  se  novi  vazali  i  podanici  Imperije.

Kako  je  to  Trubecki  lepo  zaključio  da  je  kosmopolitizam  samo  još  jedan  vid  zapadnog  rasizma  koji  je  zasnovan  na  civilizacijskom  rasizmu  i  preziru. Njihov  kosmopolitski  multikulturalizam  sa  otuđenim, iskorenjenim  i  beslovesnim  individuama  nema  nikakve  veze  sa  primerima  nakadašnjeg  prožimanja  različitih  kultura  i  civilizacija. Zapadne  imperije  su  bile  uvek  zasnovane  na  poništavanju  i  pozapadnjačenju  drugih, to  je  predstavljano  kao  modernizacija  i  napredak, ali  i  danas  smo  svedoci  da  su  najveća  i  najduža  svetska  ratna  i  krizna  žarišta  upravo  tamo  gde  su  zapadni  kolonizatori  povlačili  veštačke  granice  i  svoje  zone  uticaja. Za  razliku  od  zapadnih  imperija  zasnovanih  na  uništavanju, pljački, negiranju  i  eksploataciji  drugih  uz  kulturnu  asimilaciju, tradicionalne  imperije  su  pre  svega  bile  zasnovane  na  Ideji  i  posebnom  tipu  civilizacije  gde  je  bilo  mesta  za  sve. Zato  je  i  zapadni  vid  multikulturalizma  predstavljao  oduvek  zločinački  projekat. Možda  i  jedina  zemlja, imperija, gde  je  multikulturalizam  uspeo  je  Rusija  sa  svojom  idejom  pravoslavne  Imperije, Trećeg  Rima  i  kao  naslednica  Džingis-kanove  evroazijske  imperije, koju  su  legitimno  prihvatili  brojni  turansko-mongolski  narodi  iz  stepe, ako  i  svi  ostali, jer  su  čuvali  svoju  posebnost, a  Rusija  im  je  omogućila  mir, razvoj  i  kulturni  napredak. Prilikom  odlučivanja  u  koje  ćemo  integracije, ovo  treba  imati  u  vidu. Zato  i  jesam  za  ulazak  u  Evroazijski  savez  i  u  ODKB. , ali  i  za  objedinjenje, najpre  duhovno  i  kulturno, a  vremenom  kada  sazru  prilike  i  političko, srpskih  oblasti  i  zemalja. Zapadna  Imperija  živi  od  izazivanja  sukoba  i  ratova  uz  čuveno  divide  et  impera  načelo, a  evroazijske  integracije  su  zasnovane  na  saradnji, prožimanju  i  očuvanju  kulturnih  i  civilizacijskih  posebnosti  i  identiteta.

Žarko  Janković, Novi  Sad

SKK