Vreme u kome (ne)živimo…

Da li oni to rade samo „za dukate“, ili zato što su ucenjeni, ili možda čak mrze vlastitu naciju i stide se opanaka iz kojih su se nedavno izlegli, ili to rade usred neke masovne političko-mentalne poremećenosti, za sada ni meni nije potpuno jasno. Ipak sam sklon da poverujem da to rade iz svih ovih gore pobrojanih razloga…

Živimo u vremenima koja su po mnogim proročanstvima „poslednja“ – da li će kraj svetskoj, i generalno dekadentnoj, modernoj ljudskoj vrsti doći u vidu ljudski izazvane „prirodne kataklizme“, globalnog termo -nuklearnog rata, ili u vidu biblijskog opisa kraja ovozemaljskog sveta, bar ovakvog kakav znamo – verovatno da nećemo sastaviti ni kraj ovog veka, da bi to konačno „saznali“…

Istorija nas uči od pamtiveka da je strano ljudskom duhu i intelektu da se malodušno prepusti tuđinskim robskim okovima i lancima, i da ignoriše očiglednu zlu sudbinu, namenjenu svom potomstvu i naciji. I slobodan i dostojanstven čovek se kroz hiljade godina krvave ljudske istorije, uzdizao iz pepela poput Feniksa, zbacivao okove i satirao dušmane koji su radili o glavi (i slobodi) njegovom rodu i porodu.

Ako se slažemo da je istorija najbolja učiteljica života, onda je vreme da izvučemo neke zaključke iz naše tragične, ali istovremeno veličanstvene i nacionalno dostojanstvene, istorije i počnemo da se oslobađamo nametnutih okova i spolja programiranog zatiranja naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti…

***

U svetu, milioni ljudi već postaju svesni da – Oni, koji su navodno demokratski izabrani da odlučuju o sudbinama, ne samo njih i njihovog potomstva, već i o sudbini cele planete, „voze“ sve nas ka projektovanoj „tački bez povratka“. I kao što vidimo, bar na nekim probranim i manje kontrolisanim medijima, ti milioni potlačenih danas ustaju protiv mračnih globalističkih planova, koji su osmišljeni da drastično redukuju populaciju na planeti, ubiju i ponište svaki individualitet, ne samo lični, već i verski, kulturni i nacionalni…

Drugim rečima, pokušajima da se od od najrazvijenijeg oblika života na ovoj planeti – ljudske vrste, stvori amorfna bezlična i poslušna masa, ili ako hoćete nova klasa modernih robova, čiji će posao biti da vlastitom krvlju hrani globalističke vampire koji danas vladaju svetom.

U istoriji ljudskog roda je gotovo nezabeležno da je gotovo celim svetom uspela, relativno nenasilnim metodama, da ovlada šačica „ljudi“. Mi ovde govorimo o par desetina pripadnika globalističke elite koji efektivno kontrolišu i bezdušno eksploatišu nekoliko milijardi ljudi, na svim kontinentima.

Kanadski filozof Džon Rolston Sol je u svojoj knjizi „Ekvilibrijum“ izjavio sledeće (parafraziram): „Neoliberalni kapitalistički koncept uništava naše društvo. Javni servisi i građanima direktno odgovorni javni zvaničnici, se zamenjuju privatnim korporacijama. Oni preuzimaju naše zdravstvo, farmaciju, školstvo, transport, energetiku, vodovod, zatvore, pa čak i policijske i vojne poslove. Problem je što u takvom sistemu nema prostora za etiku i moral – iznad svega je profit i sve je podređeno profitu. U takvom sistemu ne postoji lična odgovornost, jer su demokratski izabrani i građanima direktno odgovorni javni zvaničnici, sada zamenjeni korporacijskim, i nikome odgovornim, direktorima i kapitalistima“– U takvom sistemu se zarad profita uskraćuje lekarska nega, proizvode sumnjivi i opasni lekovi i vakcine, raspadaju energetski sistemi, kontaminiraju vodeni izvori, građani se hapse neosnovano da bi privatni zatvori ostvarivali bolji profit (što je već dokumentovano u više američkih država), i što je najgore privatizuju svi javni i nacionalni resursi – što je takođe već dovelo do toga da se građanima u nekim zapadnim i drugim zemljama uskraćuje pravo na besplatnu vodu, još sam preostaje da nam uvedu porez na (zagađeni) vazduh koji udišemo!?

***

Dakle živimo u doba masovnog propagandnog rata, kolektivnog ispiranja mozgova, elektronske medijske zavisnosti, gde je ciljana populacija, koja čini apsolutnu većinu stanovnika ove planete, dovedena na ivicu duhovnog, kulturnog i nacionalnog izumiranja, i defakto „zombirana“ i prevedena u status „korisnih idiota“.

Šta će vam bolji primer od Srbije i njenog većinski „farmatizovanog“ i nacionalno i duhovno uštrojenog stanovništva – koje poput nemog i paralizovanog svedoka posmatra kako se donose i sprovode globalistički režirane „uredbe“ kojima se komada njihova država, ubija njihov nacionalni i lični identitet, homoseksualizuje i na druge načine degeneriše celo društvo, i što je najgore skupštinskim i vladinim dekretima naša deca pretvaraju u medicinske zamorčiće, dok naši unutrašnji organi postaju vlasništvo države, i još mnoga toga, čega ste verujem svi vi (bar oni koji umeju, i nije im mrsko, da čitaju ćirilicu) itekako svesni.

Naravno u našem konkretnom slučaju, krivca treba tražiti pre svega u „našem“ sistemu koji nam je spolja nametnut, nakon zapadno režiranog državnog udara na prelazu iz 20. u 21. vek, kada se ni radioaktivni pepeo zapadnih „humanitarnih bombi“, razvejan nad našim balkanskim prostoroma, još nije ni slegao, a ne samo u trenutnom, ili prethodnim izdajničkim režimima koji su pod plaštom „demokratskih promena“, i na režiranim i navodno slobodnim izborima, nametnuti našoj naciji – što ih i bukvalno čini „0kupatorskim namesnicima“, a ne našim nacionalnim vođama.

Ali ovde ne treba da se zavaravamo, ovaj trenutni, kao i prethodni izdajnički režimi nisu glavni uzrok našeg zla, oni su samo posledica (i instrument) globalističkog kolonijalnog političko-ekonomskog sistema koji je pažljivo i sistematski ugrađen u sve naše nacionalne, kulturne, privredne, medijske, pa čak i verske institucije. Tako da prosta promena političkog režima, bez kompletne i revolucionarne revizije i promene (svih ovih gore pobrojanih spolja nametnutih) institucionalizovanih anomalija, nas neće potpuno osloboditi, bez obzira koliko dobronamerne i časne ljude dovedemo na vlast.

***

Danas nam je više nego ikada potrebna Vlada nacionalnog spasa, ujedinjena pamet celog Srpskog Roda, i časna ustavotvorna skupština potpuno nezavisnih, i biračkom telu direktno odgovornih narodnih poslanika (sa podrazumevanim sistemom direktnog opoziva). Po mom ličnom ubeđenju postojeći politički ustavno-zakonodavni sistem u Srbiji, ne samo da to ne omogućava, već i efektivno sprečava, i ima prevashodnu svrhu zadovoljavanja evrounijskih i američkih nacionalnih interesa u Srbiji.

Pored gotovo nepostojeće slobode vodećih medija, i sve više ograničavane slobode govora, protesta i okupljanja, a u svetlu prethodno izrečenog, smatram da najveći problem leži u našem nakaradnom izbornom sistemu.

Ovih dana smo svedoci kako „narodni“ poslanici u našem najvišem državotvornom zdanju, po porudžbini zapadnih ambasada i njihovih režimskih marioneta iz Nemanjine 11, personalizovanih u liku i delu narcisoidnog političko-mentalnog konvertita, premijera Vučića, donose ključne životne i nacionalne odluke i propise, koji su u direktnoj suprotnosti sa stavovima i interesima većine građana Srbije. Da ne govorimo o konstatnom kršenju Ustava Srbije, i to od strane najvišeg državotvornog organa.

Šta će vam bolji primer takvog etički nakaradnog i moralno degenirisanog pravno-političkog sistema, od nedavno usvojenog zakona o prinudnoj vakcinaciji naše dece. Ja ne mogu da razumem, i javno osuđujem poslušničko prihvatanje, od strane naših vlasti, svih onih briselskih „sporazuma i usklađenih zakona“ koji su većinski itekako protivni našim nacionalnim interesima i udaraju na suverenitet naše države- dok na „briselskom primeru“ Kosova i Metohije, vidimo da komadaju ne samo našu teritoriju već i satiru naš duhovni i kulturni identitet….

…Ali, usvojiti drakonski zakon o prinudnoj vakcinaciji, i konsekventnim sankcijama koje idu čak toliko daleko da predviđaju i oduzimanje dece od roditelja, zakon kakav odbija da usvoji većina najrazvijenijih zapadnih zemalja (koje su nam inače „uzor“), i koji nije čak ni sadržan u (neokolonijalnim i sramnim) briselskim poglavljima koje naši režimski čelnici ovih dana potpisuju bezuslovno i podanički ostrašćeno – tako nešto pobija svaku logiku i zdrav razum. U stvari postavlja se pitanje motivacije takve „naci-kapo“ revnosti, i bezuslovne poslušnosti Briselu i Vašingtonu, od strane Vučićevog režima. Ja ovde mogu da naslutim jedini odgovor (sadržan u mom uvodnom pasusu) – „da nam je istorija najbolja učiteljica života“… Najbolje opisan na istorijskom primeru imaginarnog lika Srbina Hamze iz filma Kosovski boj, koji se pred turskim rukama „krvavim do lakata“, dokazuje svojom poturičkim – „krvavim do ramena“.

Po meni, to i jeste sva suština ovog zla koje nas je danas snašlo – Svi mi (ili bar oni koji se informišu alternativno) znamo da su zapadne ruke na ovim našim prostorima već duže vreme „krvave do lakata“, a sada na ovim primerima naše surove realnosti vidimo sasvim jasno da su i ruke onih, koje smo mi navodno izabrali svojom slobodnom voljom – „krvave do ramena“…

…Da li oni to rade samo „za dukate“, ili zato što su ucenjeni, ili možda čak mrze vlastitu naciju i stide se opanaka iz kojih su se nedavno izlegli, ili to rade usred neke masovne političko-mentalne poremećenosti, za sada ni meni nije potpuno jasno. Ipak sam sklon da poverujem da to rade iz svih ovih gore pobrojanih razloga…

***

…I da se ovde umesto zaključka poslužim metaforom, za koju mi je inspiracija jedan od najomraženijih (a nekad najpopularnijih) likova u Srbiji – izvanredan književnik i propali (neki bi rekli prodani) političar Vuk Drašković:

Kada su sredinom 90-ih muslimani počeli da se dižu u Srbiji u znak podrške bosanskim poturicama, i kada je g. Drašković imao vlastitu paravojsku pod nazivom „Srpska Garda“ koja se inače hrabro borila i ginula u srpskim krajinama dok je Vuk sedeo na bezbednoj daljini u srpskoj prestonici (možda je to i jedan od razloga njegove bezuslovne poslušnosti NATO- ucena da ne završi u Hagu?) – Drašković je tada sa skupštinske govornice javno pozvao (parafraziram) da se „svaka ruka koja maše turskim barjakom u Srbiji saseče sabljom“…

… Dakle po meni, vreme je, i verovatno naš jedini spas, da se u današnjoj NATO okovima opasanoj Srbiji, „Svaka ruka koja maše evroatlantskim barjakom saseče sabljom“ (naravno metaforično), i krene u oslobađanje svih srpskih nacionalnih institucija, poništavanje svih spolja nametnutih okupatorskih zakona i sporazuma, i uspostavljanje nacionalno odgovorne vlasti – koja će jedino odgovarati svojim građanima, a prema stranim silama i državama odnositi isključivo po principu reciprotiteta i nacionalnog suvereniteta…

… Mnogo li je?? ?

IZVOR: Miodrag Novaković/svisrbisveta.org