Време у коме (не)живимо…

Да ли они то раде само „за дукате“, или зато што су уцењени, или можда чак мрзе властиту нацију и стиде се опанака из којих су се недавно излегли, или то раде усред неке масовне политичко-менталне поремећености, за сада ни мени није потпуно јасно. Ипак сам склон да поверујем да то раде из свих ових горе побројаних разлога…

Живимо у временима која су по многим пророчанствима „последња“ – да ли ће крај светској, и генерално декадентној, модерној људској врсти доћи у виду људски изазване „природне катаклизме“, глобалног термо -нуклеарног рата, или у виду библијског описа краја овоземаљског света, бар оваквог какав знамо – вероватно да нећемо саставити ни крај овог века, да би то коначно „сазнали“…

Историја нас учи од памтивека да је страно људском духу и интелекту да се малодушно препусти туђинским робским оковима и ланцима, и да игнорише очигледну злу судбину, намењену свом потомству и нацији. И слободан и достојанствен човек се кроз хиљаде година крваве људске историје, уздизао из пепела попут Феникса, збацивао окове и сатирао душмане који су радили о глави (и слободи) његовом роду и породу.

Ако се слажемо да је историја најбоља учитељица живота, онда је време да извучемо неке закључке из наше трагичне, али истовремено величанствене и национално достојанствене, историје и почнемо да се ослобађамо наметнутих окова и споља програмираног затирања наше прошлости, садашњости и будућности…

***

У свету, милиони људи већ постају свесни да – Они, који су наводно демократски изабрани да одлучују о судбинама, не само њих и њиховог потомства, већ и о судбини целе планете, „возе“ све нас ка пројектованој „тачки без повратка“. И као што видимо, бар на неким пробраним и мање контролисаним медијима, ти милиони потлачених данас устају против мрачних глобалистичких планова, који су осмишљени да драстично редукују популацију на планети, убију и пониште сваки индивидуалитет, не само лични, већ и верски, културни и национални…

Другим речима, покушајима да се од од најразвијенијег облика живота на овој планети – људске врсте, створи аморфна безлична и послушна маса, или ако хоћете нова класа модерних робова, чији ће посао бити да властитом крвљу храни глобалистичке вампире који данас владају светом.

У историји људског рода је готово незабележно да је готово целим светом успела, релативно ненасилним методама, да овлада шачица „људи“. Ми овде говоримо о пар десетина припадника глобалистичке елите који ефективно контролишу и бездушно експлоатишу неколико милијарди људи, на свим континентима.

Канадски филозоф Џон Ролстон Сол је у својој књизи „Еквилибријум“ изјавио следеће (парафразирам): „Неолиберални капиталистички концепт уништава наше друштво. Јавни сервиси и грађанима директно одговорни јавни званичници, се замењују приватним корпорацијама. Они преузимају наше здравство, фармацију, школство, транспорт, енергетику, водовод, затворе, па чак и полицијске и војне послове. Проблем је што у таквом систему нема простора за етику и морал – изнад свега је профит и све је подређено профиту. У таквом систему не постоји лична одговорност, јер су демократски изабрани и грађанима директно одговорни јавни званичници, сада замењени корпорацијским, и никоме одговорним, директорима и капиталистима“– У таквом систему се зарад профита ускраћује лекарска нега, производе сумњиви и опасни лекови и вакцине, распадају енергетски системи, контаминирају водени извори, грађани се хапсе неосновано да би приватни затвори остваривали бољи профит (што је већ документовано у више америчких држава), и што је најгоре приватизују сви јавни и национални ресурси – што је такође већ довело до тога да се грађанима у неким западним и другим земљама ускраћује право на бесплатну воду, још сам преостаје да нам уведу порез на (загађени) ваздух који удишемо!?

***

Дакле живимо у доба масoвног пропагандног рата, колективног испирања мозгова, електронске медијске зависности, где је циљана популација, која чини апсолутну већину становника ове планете, доведена на ивицу духовног, културног и националног изумирања, и дефакто „зомбирана“ и преведена у статус „корисних идиота“.

Шта ће вам бољи пример од Србије и њеног већински „фарматизованог“ и национално и духовно уштројеног становништва – које попут немог и парализованог сведока посматра како се доносе и спроводе глобалистички режиране „уредбе“ којима се комада њихова држава, убија њихов национални и лични идентитет, хомосексуализује и на друге начине дегенерише цело друштво, и што је најгоре скупштинским и владиним декретима наша деца претварају у медицинске заморчиће, док наши унутрашњи органи постају власништво државе, и још многа тога, чега сте верујем сви ви (бар они који умеју, и није им мрско, да читају ћирилицу) итекако свесни.

Наравно у нашем конкретном случају, кривца треба тражити пре свега у „нашем“ систему који нам је споља наметнут, након западно режираног државног удара на прелазу из 20. у 21. век, када се ни радиоактивни пепео западних „хуманитарних бомби“, развејан над нашим балканским просторома, још није ни слегао, a не само у тренутном, или претходним издајничким режимима који су под плаштом „демократских промена“, и на режираним и наводно слободним изборима, наметнути нашој нацији – што их и буквално чини „0купаторским намесницима“, а не нашим националним вођама.

Али овде не треба да се заваравамо, овај тренутни, као и претходни издајнички режими нису главни узрок нашег зла, они су само последица (и инструмент) глобалистичког колонијалног политичко-економског система који је пажљиво и систематски уграђен у све наше националне, културне, привредне, медијске, па чак и верске институције. Тако да проста промена политичког режима, без комплетне и револуционарне ревизије и промене (свих ових горе побројаних споља наметнутих) институционализованих аномалија, нас неће потпуно ослободити, без обзира колико добронамерне и часне људе доведемо на власт.

***

Данас нам је више него икада потребна Влада националног спаса, уједињена памет целог Српског Рода, и часна уставотворна скупштина потпуно независних, и бирачком телу директно одговорних народних посланика (са подразумеваним системом директног опозива). По мом личном убеђењу постојећи политички уставно-законодавни систем у Србији, не само да то не омогућава, већ и ефективно спречава, и има превасходну сврху задовољавања евроунијских и америчких националних интереса у Србији.

Поред готово непостојеће слободе водећих медија, и све више ограничаване слободе говора, протеста и окупљања, а у светлу претходно изреченог, сматрам да највећи проблем лежи у нашем накарадном изборном систему.

Ових дана смо сведоци како „народни“ посланици у нашем највишем државотворном здању, по поруџбини западних амбасада и њихових режимских марионета из Немањине 11, персонализованих у лику и делу нарцисоидног политичко-менталног конвертита, премијера Вучића, доносе кључне животне и националне одлуке и прописе, који су у директној супротности са ставовима и интересима већине грађана Србије. Да не говоримо о констатном кршењу Устава Србије, и то од стране највишег државотворног органа.

Шта ће вам бољи пример таквог етички накарадног и морално дегенирисаног правно-политичког система, од недавно усвојеног закона о принудној вакцинацији наше деце. Ја не могу да разумем, и јавно осуђујем послушничко прихватање, од стране наших власти, свих оних бриселских „споразума и усклађених закона“ који су већински итекако противни нашим националним интересима и ударају на суверенитет наше државе- док на „бриселском примеру“ Косова и Метохије, видимо да комадају не само нашу територију већ и сатиру наш духовни и културни идентитет….

…Али, усвојити драконски закон о принудној вакцинацији, и консеквентним санкцијама које иду чак толико далеко да предвиђају и одузимање деце од родитеља, закон какав одбија да усвоји већина најразвијенијих западних земаља (које су нам иначе „узор“), и који није чак ни садржан у (неоколонијалним и срамним) бриселским поглављима које наши режимски челници ових дана потписују безусловно и поданички острашћено – тако нешто побија сваку логику и здрав разум. У ствари поставља се питање мотивације такве „наци-капо“ ревности, и безусловне послушности Бриселу и Вашингтону, од стране Вучићевог режима. Ја овде могу да наслутим једини одговор (садржан у мом уводном пасусу) – „да нам је историја најбоља учитељица живота“… Најбоље описан на историјском примеру имагинарног лика Србина Хамзе из филма Косовски бој, који се пред турским рукама „крвавим до лаката“, доказује својом потуричким – „крвавим до рамена“.

По мени, то и јесте сва суштина овог зла које нас је данас снашло – Сви ми (или бар они који се информишу алтернативно) знамо да су западне руке на овим нашим просторима већ дуже време „крваве до лаката“, а сада на овим примерима наше сурове реалности видимо сасвим јасно да су и руке оних, које смо ми наводно изабрали својом слободном вољом – „крваве до рамена“…

…Да ли они то раде само „за дукате“, или зато што су уцењени, или можда чак мрзе властиту нацију и стиде се опанака из којих су се недавно излегли, или то раде усред неке масовне политичко-менталне поремећености, за сада ни мени није потпуно јасно. Ипак сам склон да поверујем да то раде из свих ових горе побројаних разлога…

***

…И да се овде уместо закључка послужим метафором, за коју ми је инспирација један од најомраженијих (а некад најпопуларнијих) ликова у Србији – изванредан књижевник и пропали (неки би рекли продани) политичар Вук Драшковић:

Када су средином 90-их муслимани почели да се дижу у Србији у знак подршке босанским потурицама, и када је г. Драшковић имао властиту паравојску под називом „Српска Гарда“ која се иначе храбро борила и гинула у српским крајинама док је Вук седео на безбедној даљини у српској престоници (можда је то и један од разлога његове безусловне послушности НАТО- уцена да не заврши у Хагу?) – Драшковић је тада са скупштинске говорнице јавно позвао (парафразирам) да се „свака рука која маше турским барјаком у Србији сасече сабљом“…

… Дакле по мени, време је, и вероватно наш једини спас, да се у данашњој НАТО оковима опасаној Србији, „Свака рука која маше евроатлантским барјаком сасече сабљом“ (наравно метафорично), и крене у ослобађање свих српских националних институција, поништавање свих споља наметнутих окупаторских закона и споразума, и успостављање национално одговорне власти – која ће једино одговарати својим грађанима, а према страним силама и државама односити искључиво по принципу реципротитета и националног суверенитета…

… Много ли је?? ?

ИЗВОР: Миодраг Новаковић/svisrbisveta.org