Vojna neutralnost i tradicionalne vrednosti

Zamenik sekretara Generalnog saveta stranke „Jedinstvena Rusija“ i član Komiteta Državne dume za međunarodna pitanja Sergej Železnjak dao je intervju za sajt „Ruska reč“

1. Da li ruski migovi 29, koje je Srbija nabavila od Putina, osiguravaju mir na Balkanu?

Treba imati u vidu da NATO, koji je već 20 godina vojni instrument ekspanzije transnacionalnih korporacija, nije u stanju da osigura bezbednost i stabilnost na Balkanu. U susednoj Crnoj Gori se jasno vidi da je veštačko uvlačenje u NATO uprkos volji naroda unelo razdor u zemlji i postalo faktor nestabilnosti za državu i region, pa čak i za sam blok NATO.

Mi smo svesni da Srbija realizuje svoju nezavisnost u uslovima dramatičnih događaja koji se odigravaju na Balkanu, i složenih odnosa sa pojedinim susedima usled istorijskih okolnosti, kao i u uslovima pritisaka na zemlje u regionu od strane odlazeće administracije SAD i NATO-a. Zbog toga dosledno jačanje vojne neutralnosti Srbije treba da bude neraskidivo povezano sa jačanjem odbrambenog potencijala zemlje. Upravo tom okolnošću su uslovljeni intenzivni koraci koje rukovodstvo Srbije preduzima u pogledu organizovanja isporuke modernizovanih lovaca MIG-29 i druge vojne tehnike iz Rusije, a takođe, sudeći po vestima koje prenose mediji, pojedinih odbrambenih sistema iz Kine. Srpski princip „zaštićene vojne neutralnosti“ učvršćuje mir i bezbednost na Balkanu, jača poziciju Srbije kao zemlje koja igra vodeću ulogu u sprovođenju regionalne miroljubive politike i inspiriše u tom pogledu druge balkanske zemlje koje nisu članice vojnih blokova, uključujući i države čiji se narodi bore za očuvanje neutralnosti.

2. Hrvatska, koja je članica NATO-a, kaže da su nam Rusi „uvalili kante“.

Takva tvrdnja zvuči pomalo čudno s obzirom da sama Hrvatska u svom arsenalu poseduje sovjetske lovce MIG-21 i helikoptere Mi-8. Verovatno neko u Hrvatskoj jednostavno zavidi Srbiji zbog značajnog pojačanja odbrambene moći. Što se tiče pitanja kvaliteta ruske vojne tehnike, o njemu objektivno i ubedljivo svedoči rezultat borbenih dejstava Sirijske narodne armije koja našim oružjem i uz podršku vazdušno-kosmičkih snaga Rusije uspešno oslobađa zemlju od međunarodnog terorizma.

3. U kojoj meri je Putin zainteresovan za predsedničke ibore u Srbiji, i ima li svog favorita?

Za građane Rusije je i sama formulacija tog pitanja apsurdna. Ona, nažalost, svedoči o tome da je mešanje Zapada u unutrašnje poslove suverenih država postalo uobičajena praksa na Balkanu. Dobro mi je poznato kako za rukovodeća mesta na Balkanu zapadni funkcioneri i ambasade lobiraju kandidate koji zavise od njih, i kako se intenzivno mešaju u određivanje sastava parlamenata i vlada, i u formiranje koalicija. Mi smatramo da je takva praksa neprihvatljiva i da je uvredljiva za našu braću Srbe, isto kao i za narode drugih zemalja u ovom regionu i celom svetu. Mi poštujemo prava i slobode građana Srbije. Koju god odluku da donesu njeni glasači, mi ćemo je poštovati. Jasno je da je velika popularnost Rusije i šefa naše države Vladimira Vladimiroviča Putina u Srbiji i srpskom narodu pokazatelj visokog nivoa na kome se nalaze odnosi naših dveju zemalja. To nam daje osnova da sa optimizmom očekujemo da će sledeći legitimno izabrani predsednik Srbije nastaviti tradicionalnu politiku jačanja bratskih odnosa naših zemalja i naroda u svim pravcima. Prema tome, mi ne planiramo da „imenujemo favorite“ i dajemo „mentorske instrukcije“, jer je to u suprotnosti sa našim vrednostima i sa kulturom spoljne politike Rusije, a pozivamo i zapadne zemlje da odbace nedostojne političke intrige i lobiranje u Srbiji i na Balkanu.

4. Sa kojom strankom u Srbiji „Jedinstvena Rusija“ ima najbolju saradnju i zbog čega?

„Jedinstvena Rusija“ ima potpisane sporazume, zajedničke memorandume i deklaracije sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, sa Srpskom narodnom partijom koja je u vladajućoj koaliciji, kao i sa Srpskim pokretom „Dveri“ i Demokratskom strankom Srbije koje su opozicija u parlamentu. Ove nedelje sam se u Beogradu sastao sa našim političkim partnerima i istomišljenicima. Naši razgovori su bili otvoreni i sadržajni. Mogu reći da smo mi sa srpskim kolegama razmotrili ključna pitanja kao što je jačanje nacionalnog suvereniteta i odbrambene moći Srbije, jačanje vojne neutralnosti zemlje i regiona, dalji razvoj koncepcije B4, učvršćivanje pravoslavnih i porodičnih vrednosti i drugih temelja ruske i srpske nacionalne tradicije, i po svim tim pitanjima nailazimo na apsolutno međusobno razumevanje, što se u politici ne sreće tako često. Ta pitanja formiraju opštenacionalni konsenzus i nama je drago što su vodeće političke snage svesne njegovog značaja za budućnost zemlje. Sa naše strane bi bilo nekorektno da govorimo o afinitetima u vezi sa predstojećim izborima. Predstojeća predsednička izborna kampanja će pružiti dobru mogućnost svakoj stranci i njenom lideru da delom potvrdi svoja patriotska ubeđenja i privrženost nacionalnoj ideji. Zapad već sada ulaže velike napore usmerene protiv daljeg jačanja srpskog političkog sistema. One snage koje ne žele da Srbija postane jaka, nezavisna i uspešna država, koja sprovodi miroljubivu spoljnu politiku, trudiće se da isprovociraju antagonizam, konflikte i raskol u redovima nacionalno-patriotskih snaga zemlje. Zbog toga je veoma važno ne nasedati na te spoljne provokacije, usmerene na cepanje nacionalnog konsenzusa u Srbiji.

5. Ruski humanitarni centar u Nišu na meti je nekih medija koji tvrde da se radi o špijunskom centru. Odakle dolaze te priče?

Što se tiče humanitarnog centra u Nišu, znam da su ruski spasioci proteklih godina u više navrata na delu demonstrirali visoki profesionalizam i požrtvovanost tokom otklanjanja posledica poplava, požara i drugih elementarnih nepogoda koje su snašle Srbiju. Radnici tog centra su obavljali opasan i odgovoran posao čišćenja srpske zemlje od mina i projektila koji nisu eksplodirali, tj. od teškog nasleđa krvave drame raspada Jugoslavije i agresije NATO-a. A da bi se našao odgovor na pitanje odakle dolaze svakojake „špijunske izmišljotine i besmislice“ treba se setiti latinske krilatice „Cui bono? Cui prodest?“, tj. kome odgovara diskreditacija rusko-srpske humanitarne saradnje i ko će od toga imati koristi. Mislim da građani Srbije i sami dobro znaju „odakle vetar duva“.

6. Da li su tačne tvrdnje da Vladimir Putin ne da Srbiju, BiH, Crnu Goru i Makedoniju i da insistira na vojnoj neutralnosti ovih država?

Hteo bih pre svega da ponovim da u ruskoj spoljnoj politici ne postoji praksa mešanja u unutrašnja pitanja suverenih država. To je u suprotnosti sa našim ubeđenjima i vrednostima. Zbog toga su apsurdni pokušaji da se težnja balkanskih zemalja za jačanjem suvereniteta i vojne neutralnosti pripiše ruskom rukovodstvu. To može pasti na pamet samo ljudima koji uopšte ne poznaju istoriju odnosa između Rusije i Balkana, koji ne shvataju naš mentalitet ili u rezonovanju polaze od sopstvenih nelegitimnih političkih poteza.

Ako se analizira ono što se dešava, slobodno se može tvrditi da je u ruskom državnom i političkom sistemu tokom proteklih godina znatno ojačao konsenzus koji je kod nas tradicionalno usmeren na podršku bratskih balkanskih zemalja i naroda.

To potvrđuje i činjenica da je glavni spoljnopolitički događaj 15. kongresa stranke „Jedinstvena Rusija“ u junu 2016. godine bilo potpisivanje Balkanskih deklaracija sa devet stranaka iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Bugarske.

Srbija već 9 godina dosledno sprovodi politiku vojne neutralnosti. Ona tu politiku realizuje u uslovima stalnih pritisaka koje odlazeća administracija SAD i NATO vrše neposredno na rukovodstvo zemlje. Čvrst stav Srbije po tom pitanju doprinosi razvoju regionalne inicijative za formiranje geopolitičkog prostora vojno neutralnih suverenih država uz učešće same Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine, što se na Balkanu naziva B4. I u samom nazivu je naglašen regionalni karakter autora i sadržaja inicijative. Stranka „Jedinstvena Rusija“, Državna duma RF i druge ruske državne i građanske institucije pružaju očiglednu podršku toj koncepciji, ali presudan značaj ima stav samih balkanskih zemalja i njihovih građana.

U zaključku bih želeo da iskoristim priliku i čestitam građanima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i celog balkanskog regiona Novu godinu i Božić. Protekla godina je bila teška, puna radosnih i tužnih događaja, ali svi oni su samo učvršćivali naše bratske odnose, koje smo dobili na dar od naših junačkih predaka. Svim čitaocima želim da u Novoj godini uživaju u miru, ljubavi, dobru, sreći, dugovečnosti, porodičnom blagostanju, procvatu, uspehu i novim postignućima u odnosima naših bratskih zemalja i naroda.

Viktor Saltikov,
Ruska reč