Жељко Ињац: Утицај НАТО лобиста на формирање нове Владе

Српској јавности путем контролисаних медија НАТО лобисти покушавају представити некакав фамозни руски утицај на Србију па и на формирање будуће српске Владе. Ово намерно спиновано померање акцента на тзв. проруске политичаре једино може да има за циљ сакривање правих намера Запада.

Док смо с једне стране преплављени информацијама о наводном руском утицају на српске политичаре с друге стране цео НАТО лоби представљен је у лику и делу трагикомичне појаве каква је Јелена Милић. Нико озбиљан у Србији Јелену Милић неће узети за озбиљно. Док су с друге стране Двери, ДСС, СНП, и СПС приказани онако како то жели запад – делују у најмању руку као црвеноармејци у јуришу на Берлин. На овај начин, а пре свега одабиром Јелене Милић за лице које представља НАТО интересе, Запад је вешто изокренуо истину и своје праве намере.

Последњих дана су све очигледнији притисци Запада у Србији на Вучића да формира Владу у складу са њиховим интересима и циљевима. У новој Влади они не желе да виде такозване „руске људе“ а ту пре свега подразмевају Дачићев СПС и Поповићев СНП.

У Србији у суштини не постоји јак руски утицај на политичку сцену, али постоји изражено русофилство већине становника Србије. С овим русофилством свака озбиљна власт у Србији треба да рачуна. Такође ни људи који су означени од западних лобиста као испостава Москве, или пак како их другосрбијанци називају по друштвеним мрежaма КГБ-а, нису руски лобисти на начин који су то пронатовски лобисти.

Сем НАТО лобиста којима и ово мало русофилних српских политичара смета, ту је и читава булумента другосрбијанских агитатора који тренутно не виде никакву другу опасност по Србију до тог фамозног русофилства. Смешно је уопште говорити о било каквој реалној опасности од Руса по Србе и Србију, али се просто русофилство не уклапа у прозападну еврофанатичну и проНАТО матрицу другосрбијанских комесара. Док је с једне стране од запада контролисано (што директно што индиректно посредством финансијског утицаја) више од половине српских медија, с друге стране појава једног или два руска медија на српском језику је апокалиптично пропраћена као инвазија ванземаљаца. Руско-српски хуманитарни центар у Нишу који има малобројну посаду а коме је главна намена гашење шумских пожара и помоћ цивилном становништву у елементарним непогодама на проНАТОвским медијима је представљен малтене у рангу Бондстила на Косову. Просто не вреди набрајати бесмислене аналогије руско-НАТО-вског утицаја у Србији јер онe заправо не постоје. Ништа није аналогно утицају Запада и НАТО лобиста у Србији.

Јасно је да Александар Вучић овим отезањем да састави Владу до последњег момента илити истека законског рока с једне стране настоји да добије на времену у односима са Западом који га притиска, а са друге покушава да направи геополитички избалансиран састав будуће Владе. Но право је питање колико Вучић има храбрости или пак да ли има капацитет да у нову Владу узме проруске политичаре и на тај начин реалније избалансира утицаје у српској влади. Тиме неће бити изједначен утицај Русије и Запада али би се остварио паритет.

На њему је избор. Ако у владу укључи оне патриотске политичаре који су виђени као „проруски“ он ће добити против себе агресиван напад западњака, медијску кампању другосрбијанаца и разних „жутих патки“ иза којих стоји Запад (а ово ће добити у сваком случају). Но са друге стране ако у владу не укључи такве политичаре слаби свој утицај у јавности која је проруски настројена и сужава свој маневарски простор. Већинска јавност жели у већој мери окретање Русији јер и од ЕУ како видимо нема неке вајде, а то ће се десити ако састав Владе буде мање еврофилски а више русофилски но што је био до сада. Јавности је битно да у политици Владе буде јасно зацртана и та „руска оријентација“ коју ће гарантовати ови политичари, па макар они и не успели да значајније окрену Србију према Русији.

Од избора састава Владе ће значајно зависити и политичка оријентација Владе, а ово ће утицати и на перцепцију Владе и СНС у јавности. Последица тога ће бити и нижи или виши рејтинг Вучића и СНС у јавности. Високу и стабилну подршку ће Вучић имати само ако демонстрира одлучност да ради у интересу народа и државе, што је израз народне воље. А та народна воља се уморила од Западних обмана и жедна је „истине са Истока“. Ако томе Вучић буде окренуо леђа неминовно је и да њему дугорочно српска јавност окрене леђа. Њему је најјачи или готово једини ослонац у подршци јавности, кад то изгуби остаће без икакве снаге и способности да се наметне као ауторитет.

ИЗВОР: vidovdan.org