УПОЗОРИО НАС ЈЕ ШТА НАС ЧЕКА

Генерал Милош Ђошан, потпредседник Удружења „Слобода!
Говор на Свечаној академији поводом 10 година од убиства Слободана Милошевића у тзв хашком трибуналу одржаног 11.марта 2016 године у Великој дворани Дома синдиката у Београду

На данашњи дан, пре десет година, у својој ћелији у затвору у Шевенингену, убијен је Слободан Милошевић, дугогодишњи председник СР Југославије и Републике Србије.
У име породице Слободана Милошевића, у име Пред-седника Удружења, др Момира Булатовића, и у име свих чланова Удружења „Слобода,“ хвала Вам што сте дошли да заједно обележимо тај дан. Част ми је да у име Удру-жења „Слобода,“ говорим о мом Врховном команданту, Слободану Милошевићу.
Након петнаест година од његовог киднаповања и десет година од убиства у Хагу, дошло је време, да чувену Његошеву дилему „са чим ћемо изаћ пред Милоша, преиначимо у питање: „Са чим ћемо изаћи пред Милошевића?“
Ми из Удружења „Слобода,“ које је он основао, имамо одговор на то питање. Све ове године, казивали смо истину о српском народу, борећи се против најгорих лажи, које шире они, који су га изручили и они који су га убили, међусобно се помажући при томе.
Међутим, та борба, тек је мали део борбе коју је водио Слободан Милошевић, против пошасти оличене у надирућем нео колонијализму, која се није завршила са НАТО агресијом, само на СР Југославију, и његове, тешке борбе за истину у Хашком трибуналу.
Слободан Милошевић је био визионар. Први је препознао надирућу опасност са Запада и несхвтљиву обамрлост Истока. У таквим околностима, схвативши опасност по српски народ, он је покушао спасити, што се спасити може.
Због тога је био сметња онима, који су правили паклене планове, чије последице данас осећамо. Реке избеглица, са којима се сада срећемо, већ тада су покренуте, само то већина код нас и у свету, није могла да спозна.
Драги пријатељи,
Слободан Милошевић јест страдалник и мученик, али није само киднаповање и убиство обележило његов живот и рад. Заузимајући кључне положаје у држави, током најтежих, деведесетих година прошлог века, при томе, ометан из иностранства и саплитан изнутра, он је иза себе оставио несумњиво велика дела. Осим уједињења Србије, раскомадане Уставом из 1974. године и враћања достојанства српском народу, иза њега је остала Република Српска и Резолуција 1244 Савета безбедности, као гарант суверенитета Србије на Косову и Метохији.
Учинио би Слободан Милошевић и више за српски народ, да се у датим околностима могло. Најмање је, ипак, учинио за себе и за своју породицу. Не што их није волео, не што није хтео, него што није могао. Тиме је наша обавеза, да помогнемо породици Слободана Милошевића, још већа. Уважени посетиоци,
Слободан Милошевић је као велики државник, несумњиво видео много даље од других. Међутим, он своје сазнање, о времену које долази, није чувао само за себе. Он га је поделио са својим народом. Познат је његов пророчански говор, уочи на силу спреченог другог круга избора.
Тај говор није био скуп лепо поређаних, двосмисле-них реченица, које нико не разуме. Није то била ни Лазарева клетва, ни Његошева беседа, нити је резултат некакве накнадне памети.
То је била благовремена опомена, шта нас чека, ако судбину државе и народа, предамо у руке оних, које је он јасно означио, и анализа, заснована на познавању непријатеља, сопствених снага, простора и времена. Тај говор се темељио на правилно извршеној процени ситуације, како би ми војници рекли.
У међувремену, судбину Савезне републике Југославије, доживеле су многе државе, а зла коб Слободана Милошевића, задесила је њихове председнике широм света. Све је ишло већ утабаним стазама, од медијске сатанизације, до бомби и ракета.
Сведоци смо, да су сви народи и земље, у којима је дошло до тих и таквих „демократских промена,“ као и наш народ, економски пропали, морално посрнули, лишени сваког достојанства и запали у дужничко ропство. На то нас је Слободан Милошевић благовремено упозорио.
Уважени посетиоци,
Прошло је десет година од смрти Слободана Милошевића, тринаест година од изгнанства његове породице, и петнаест година од његовог киднаповања. Нико до сада није одговарао ни за његово изручење, ни за његово убиство.
Са великом тугом и стидом, морам признати, да смо једини народ на свету, који је легално изабраног Председника државе, изручио страном, нелегалном суду. Правдати те поступке преузетим обавезама и међународним притиском, бешчасно је исто колико и дело које су учинили. Нажалост, најновији случај часног генерала Боре Ђукића, говори да се ни мало нисмо променили.
Када будуће генерације буду сводиле рачуне и цениле учинак својих претходника, у историјске грешке, које су нанеле немерљиву штету српском народу, свакако ће на прво место поставити изручење Слободана Милошевића.
Због тога, нека ни један Србин не доживи судбину Слободана Милошевића и његове породице. И нека заслужена казна, у разумном року, стигне и оне који су га изручили и онe који су га убили.
Цењени учесници,
Као што сам почео ово обраћање, цитирајући Његоша, највећег Србина из братске Црне Горе, дозволите да завршим чувеном реченицом, другог великог Србина из Црне Горе, Слободана Милошевића: „Не мрзе они Србију због Милошевића, него мрзе Милошевића због Србије!“ Време је показало да је био потпуно у праву. Ако онда то многи нису могли спознати, за ових десет година, постало је јасно као дан.
Нека је вечно сећање на Слободана Милошевића и његово непролазно дело.

ИЗВОР: sloboda.org.rs

ФОТО: srbin.info