UPOZORIO NAS JE ŠTA NAS ČEKA

General Miloš Đošan, potpredsednik Udruženja „Sloboda!
Govor na Svečanoj akademiji povodom 10 godina od ubistva Slobodana Miloševića u tzv haškom tribunalu održanog 11.marta 2016 godine u Velikoj dvorani Doma sindikata u Beogradu

Na današnji dan, pre deset godina, u svojoj ćeliji u zatvoru u Ševeningenu, ubijen je Slobodan Milošević, dugogodišnji predsednik SR Jugoslavije i Republike Srbije.
U ime porodice Slobodana Miloševića, u ime Pred-sednika Udruženja, dr Momira Bulatovića, i u ime svih članova Udruženja „Sloboda,“ hvala Vam što ste došli da zajedno obeležimo taj dan. Čast mi je da u ime Udru-ženja „Sloboda,“ govorim o mom Vrhovnom komandantu, Slobodanu Miloševiću.
Nakon petnaest godina od njegovog kidnapovanja i deset godina od ubistva u Hagu, došlo je vreme, da čuvenu Njegoševu dilemu „sa čim ćemo izać pred Miloša, preinačimo u pitanje: „Sa čim ćemo izaći pred Miloševića?“
Mi iz Udruženja „Sloboda,“ koje je on osnovao, imamo odgovor na to pitanje. Sve ove godine, kazivali smo istinu o srpskom narodu, boreći se protiv najgorih laži, koje šire oni, koji su ga izručili i oni koji su ga ubili, međusobno se pomažući pri tome.
Međutim, ta borba, tek je mali deo borbe koju je vodio Slobodan Milošević, protiv pošasti oličene u nadirućem neo kolonijalizmu, koja se nije završila sa NATO agresijom, samo na SR Jugoslaviju, i njegove, teške borbe za istinu u Haškom tribunalu.
Slobodan Milošević je bio vizionar. Prvi je prepoznao nadiruću opasnost sa Zapada i neshvtljivu obamrlost Istoka. U takvim okolnostima, shvativši opasnost po srpski narod, on je pokušao spasiti, što se spasiti može.
Zbog toga je bio smetnja onima, koji su pravili paklene planove, čije posledice danas osećamo. Reke izbeglica, sa kojima se sada srećemo, već tada su pokrenute, samo to većina kod nas i u svetu, nije mogla da spozna.
Dragi prijatelji,
Slobodan Milošević jest stradalnik i mučenik, ali nije samo kidnapovanje i ubistvo obeležilo njegov život i rad. Zauzimajući ključne položaje u državi, tokom najtežih, devedesetih godina prošlog veka, pri tome, ometan iz inostranstva i saplitan iznutra, on je iza sebe ostavio nesumnjivo velika dela. Osim ujedinjenja Srbije, raskomadane Ustavom iz 1974. godine i vraćanja dostojanstva srpskom narodu, iza njega je ostala Republika Srpska i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, kao garant suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji.
Učinio bi Slobodan Milošević i više za srpski narod, da se u datim okolnostima moglo. Najmanje je, ipak, učinio za sebe i za svoju porodicu. Ne što ih nije voleo, ne što nije hteo, nego što nije mogao. Time je naša obaveza, da pomognemo porodici Slobodana Miloševića, još veća. Uvaženi posetioci,
Slobodan Milošević je kao veliki državnik, nesumnjivo video mnogo dalje od drugih. Međutim, on svoje saznanje, o vremenu koje dolazi, nije čuvao samo za sebe. On ga je podelio sa svojim narodom. Poznat je njegov proročanski govor, uoči na silu sprečenog drugog kruga izbora.
Taj govor nije bio skup lepo poređanih, dvosmisle-nih rečenica, koje niko ne razume. Nije to bila ni Lazareva kletva, ni Njegoševa beseda, niti je rezultat nekakve naknadne pameti.
To je bila blagovremena opomena, šta nas čeka, ako sudbinu države i naroda, predamo u ruke onih, koje je on jasno označio, i analiza, zasnovana na poznavanju neprijatelja, sopstvenih snaga, prostora i vremena. Taj govor se temeljio na pravilno izvršenoj proceni situacije, kako bi mi vojnici rekli.
U međuvremenu, sudbinu Savezne republike Jugoslavije, doživele su mnoge države, a zla kob Slobodana Miloševića, zadesila je njihove predsednike širom sveta. Sve je išlo već utabanim stazama, od medijske satanizacije, do bombi i raketa.
Svedoci smo, da su svi narodi i zemlje, u kojima je došlo do tih i takvih „demokratskih promena,“ kao i naš narod, ekonomski propali, moralno posrnuli, lišeni svakog dostojanstva i zapali u dužničko ropstvo. Na to nas je Slobodan Milošević blagovremeno upozorio.
Uvaženi posetioci,
Prošlo je deset godina od smrti Slobodana Miloševića, trinaest godina od izgnanstva njegove porodice, i petnaest godina od njegovog kidnapovanja. Niko do sada nije odgovarao ni za njegovo izručenje, ni za njegovo ubistvo.
Sa velikom tugom i stidom, moram priznati, da smo jedini narod na svetu, koji je legalno izabranog Predsednika države, izručio stranom, nelegalnom sudu. Pravdati te postupke preuzetim obavezama i međunarodnim pritiskom, beščasno je isto koliko i delo koje su učinili. Nažalost, najnoviji slučaj časnog generala Bore Đukića, govori da se ni malo nismo promenili.
Kada buduće generacije budu svodile račune i cenile učinak svojih prethodnika, u istorijske greške, koje su nanele nemerljivu štetu srpskom narodu, svakako će na prvo mesto postaviti izručenje Slobodana Miloševića.
Zbog toga, neka ni jedan Srbin ne doživi sudbinu Slobodana Miloševića i njegove porodice. I neka zaslužena kazna, u razumnom roku, stigne i one koji su ga izručili i one koji su ga ubili.
Cenjeni učesnici,
Kao što sam počeo ovo obraćanje, citirajući Njegoša, najvećeg Srbina iz bratske Crne Gore, dozvolite da završim čuvenom rečenicom, drugog velikog Srbina iz Crne Gore, Slobodana Miloševića: „Ne mrze oni Srbiju zbog Miloševića, nego mrze Miloševića zbog Srbije!“ Vreme je pokazalo da je bio potpuno u pravu. Ako onda to mnogi nisu mogli spoznati, za ovih deset godina, postalo je jasno kao dan.
Neka je večno sećanje na Slobodana Miloševića i njegovo neprolazno delo.

IZVOR: sloboda.org.rs

FOTO: srbin.info