Torpedo u bazenu

Sinoćna vaterpolo utakmica, skupa sa komentarima na društvenim mrežama posle tekme, govore mi da je Crna Gora došla, ili je možda bolje reći da se vratila, u vreme vladike Danila, samo što su poturice zamenjene pomontenegrinima.

Vaterpolo-Srbija-Crna-Gora604 (2)

Kao da knez Janko danas, a ne pre toliko vekova, govori ove reči:
„Smiješna je ova naša ljubav,
Grdno nam se oči susretaju,
Ne mogu se bratski pogledati,
No krvnički i nekako divlje;
Oči zbore što im veli srce“.

Bratske diskusije posle utakmice, i pored privida tolerancije, upravo ovako izgledaju; svi se trude da u kometarima pokažu toleranciju, ali se ne da prikriti da jedni šire, a drugi se ubiše od jeda. Jednom sam se, pre tridesetak godina, zatekao na splitskom Poljudu, kad su igrali Zvezda i Hajduk i u oči mi je pao jedan transparent: „SVE IZGUBIT’, SAMO ZVEZDU TUĆI“ (jer je Zvezda, u očima Hrvata, bila isto što i Srbija), a danas taj isti duh osećam kod pomontenegrinjenih Crnogoraca.

Montenegrinima, a s njima i mnogim Crnogorcima, kobajagim, u glavu ne ide da se može navijati za drugu državu, što je posledica onoga o čemu sam već pisao: da je čitava crnogorska nacija dignuta na državnosti, a ne na etnosu. Po toj logici, Srbi iz, recimo, Hrvatske bi bili najveći nevaljalci, ako bi navijali za Srbiju, a ne za Hrvatsku, u nekom sportskom duelu. Ali, braćo Montenegrini, to ne biva-Srbi će uvek navijati za Srbe, a vi gledajte za koga ćete, to je vaša briga.

Još kažu neki: kako se može navijati protiv svoje države? Ne, braćo Montenegrini, Srbi su navijali protiv VAŠE države, protiv one Crne Gore koju ste preoteli od njih i sad je zovete svojom. Posebno je mučna priča o tome kako su sudije, je li, otele pobedu Crnoj Gori, zato što dolazi od onih koji nikad nisu poštovali fer igru i koji su, uz pomoć zapadnih sudija, čitavu jednu državi oteli srpskom narodu, što je kudikamo značajnije od jedne vaterpolo utakmice. Nije vam stalo do pravde kad ste otimali, a sad ste je se setili u bazenu? Znate li kolika se nepravda do neba dizala kad ste lažirali izbore i referendume? Šta ste vi to pošteno stekli, pa da se na pravdu pozovate? I svi dobro znate šta ste radili, samo što namigujete jedni drugima, pristajući na nepreavdu, kad vama ide u korist.

Srbija je, ma šta građaneri o tome mislili, država Srba, i to svih Srba, taman da na Tasmaniji žive, a ne u Crnoj Gori. Može biti deset srpskih država, ali ih može biti samo dotle dok postoji jedna koja se zove Srbija. Ako nje nema, nema ni jedne. Ako Srba nema na Moravi, neće ih biti nigde. Najveći greh Srba u Crnoj Gori je što im je Šumadinac bliži od Montenegrina, kao što je greh Srba u republici Srpskoj što im je draži Moravac od Bošnjaka. Ne znam šta je tu neobično? Pa valjda i Montenegrini imaju neke korene u svetu? Ko im brane da više vole Crvene Hrvate, Gote i Ilire, svoju drevnu braću, nego Srbe? Volite koga hoćete, ko vam brani? Vama su, ionako, Hrvati bliži od Srba, što se onda bunite što je Srbima neko draži od vas?

Jednom sam, pre gotovo kvarat veka, vodio čudan dijalog sa nekom Helenom, Španjolkom, koja je radila za UN u pokojnoj BiH, kojoj nikako nije bilo jasno kako to da Srbi iz Srbije i Crne Gore dolaze u Bosnu, da se bore uz Srbe, a potpuno je razumela Kurde i razne mudžahedine, koji dolaze iz Azije da se bore na strani slovenskih muslimana. Tako danas i Montenegrini: neprirodno je da Srbi navijaju za Srbe, a prirodno je da Montenegrini navijaju za Hrvate, Šiptare i sve ostale, koji nisu Srbi.

Srbija danas nije ona Srbija koja je bila Pijemont srpskog naroda; raščerečena je, krvari, puna je zlobe i zavisti, umorna je, obezljuđena; u njoj sitne duše kolo vode, prodaju je đuture i na komad, potkradaju je i lažu, vampirski joj sisajući poslednju kap krvi. Za vas, u Crnoj Gori, Srbija više nije devojka, već izborana baba, čija ružnoća odbija i čija životna snaga ne daje nadu da se može obnoviti. Retke duše, a takve su naseljene samo u najboljem ljudskom materijalu, umeju da gledaju preko horizonta naših života i znaju da je ovo samo posrnuće, ali ne i pad, i da se ona nebeska pravda često vrši kroz ovu običnu, zemaljsku ljudsku nepravdu. Ma kako to danas izgledalo, Srbija će postojati i kad od Montenegra ni sećanje ne ostane. Srbija je kao ono naše posno, samoniklo voće: seci ga gde hoćeš i kako hoćeš, opet iznikne mladica u proleće; Montenegro je kalemljeno voće-odseci ga ispod kalema, osuši se za meec dana.

Jednom mi je bio gost general Krga, prividno hladan i tvrd srpski oficir, Slavonac ličkog porekla, za čijeg stolovanja na mestu načelnika Generalštaba, nije istopljen ni jedan tenk, iako je bio pod ogromnim pritiskom Tadića. Nekadašnji obaveštajac, oprezan u svakoj reči, govorio je tiho i odmereno, ponekad sasvim stereotipno, iako je erudita i, privatno, veoma simpatičan čovek. U jednom trenutku ga pitam: „Generale, šta je za vas, u Slavoniji, značila Srbija“? Proveo je general dobar deo veka u Srbiji i biće da je znao da ona nije Diznilend, ali ga je pitanje vratilo u detinjstvo, u onaj doživljaj Srbije koji je imao kao Srbin u Hrvatskoj, dok se još nije sreo sa zemaljskom Srbijom. Izgubi general glas i poče da mu drhti jabučica. Veli: „Nama je Srbija bila sve“. Posle toga su došle vojne škole, bratstvo-jedinstvo, karijera, ali onaj mladi Krga je odlično znao šta je Srbija; znao je da ona nije samo „danas“ i „ovde“, već da prekoračuje granice jednog ljudskog veka.

Ono što vas, Srbe, u Crnoj Gori vara je sledeće: sa Monenegrinima i deklarisanim Crnogorcima ste, vrlo često, u rodbinskim i kumovskim odnosima, a sa nama, ovde, ste spojeni opadajućim jedinstvom nacije. Pritom zaboravljate da se pola Šumadije, cela Zapadna Srbija i dobar deo Toplice iz Crne Gore naselio i da su vam i ti Šumadinci i Topličani krvni rod, da s njima niste samo u jedinstvu duše. Pred ovom činjenicom, pred istinom da ste krvno vezani sa bar trećinom Srba iz Srbije, bledi dualni mentalitet, koji vam je vešto poturen, da imate čime da se zabavljate, dok vas dele i rasrbljuju. Celina jednog naroda je važnija nego njegovi delovi; ko misli drugačije, otpašće od svog naroda, pre ili kasnije. Nemojte pogrdno pričati o Srbijancima, jer nisu manje hrabri i manje pošteni od vas. Nije loše šepuriti se i praviti se važan, ali samo dotle dok znate da je to šepurenje, dok ne poverujete da je istina.

I još ovo: nemojte se izmicati pred Montenegrinima, time ih nećete odobrovoljiti, samo će vašu uljudnost shvatiti kao slabost. Takva je konvertitska sorta svuda-ona meri samo odnos snaga, a ne misli u relacijama časti i dostojanstva. Nemojte im objašnjavati zašto ste navijali za Srbiju, jer im to objašnjenje ne dugujete. Neka oni misle zašto ste. Da mogu i da smeju, odavno bi vas u čaši vode popili i trpe vas samo zbog toga što nisu sigurni da ste dovoljno mršavi da vas zgaze. Još se boje da se serva ne promeni. Pustite ih da ližu rane od sinoćne utakmice i nemojte im pomagati u tome.

IZVOR: in4s.net