Томислав Кресовић: Сценарији слома националних интереса Србије

Друштво0

Уцене ЕУ и НАТО према Србији

Србија ће дуго на свом путу ка чланству у ЕУ бити уцењена, под притиском и специјалним третманом дуже и теже него и једна држава Источне Европе која је аплицирала и има намеру да буде део ЕУ. Разлози су бројни. Кључни разлози притиска ЕУ на Србију биће фазно „ослобађање“ Србије од Косова и Метохије које је већ на делу, и оно треба да буде максимализовано у наредних три до пет година. ЕУ очекује да ће Србија до 2020. године изгубити скоро све надлежности и утицаје на Косову, и да ће изгубити и државотворна права на државну имовину и ресурсе који су у власништву државе Србије. Поред тога, Србија ће бити притискана да прави разне уступке који ће бити више у интересу суседних држава у региону у сфери инфраструктуре и комуникација, јер је Србија у геополитичком средишту интересних сфера ЕУ, НАТО и Русије.

Србија као протекторална држава ограниченог суверенитета

Све наредне владе и власти у Србији с једне стране играће улогу “принципијелног” заштитника државних интереса на Косову и интереса Србије у Републици Српској, а са друге стране ће се радити на притиску за “кооперативност” и снижавање нивоа националних циљева и интереса Србије. Што буду нижи интереси Србије на Косову, ЕУ ће дати више подршке властима у Србији и подршке кроз оцене ММФ и ЕУ. Снижавање националних интереса Србије биће и сад је део политике ЕУ и моћних држава, пре свега Немачке. Нова архитектура ЕУ, Србију ће за дуже време бацити на “периферију” уз одређену подршку која осигурава формални мир на Балкану, али и потребу видног утицаја на Србију кроз протекторалну економију и свођење Србије на “вазални модел”. ЕУ и НАТО тешко да могу дуже да прихвате “блискост” Србије и Русије и ту ће се водити оштра борба и притисци на државни врх Србије да се дистанцирају економски, а онда и политички од Русије. Санкције ЕУ према Русији трајаће још онолико дуго колико на власти буде у Русији Владимир Путин. Колико год се Србија трудила да буде кооперативна, да усваја европске законе и да показује друштвени раст, биће третирана као “држава у посматрању” и ограниченом поверењу.

“Черупање” Србије

Моћ над Србијом сада има Немачка, Брисел као седиште ЕУ, али и ММФ. Од ових центара моћи зависи пут Србије ка ЕУ уз све наведене обавезе. Премијер Србије Александар Вучић каже: „Србија ће бити тамо где заслужује на основу свог рада. Подељене су карте у једном тренутку, али, ако се показујете као успешан играч, идете тамо где заслужујете.” Тачно је да су подељене карте, и оне се мешају на период од пет или десет година. Пре Србије, у ЕУ ће ући вероватно Албанија и Црна Гора које ће у значајној мери на свој начин отежати пут Србије ка ЕУ. Србија може бити потпуно саобраћајно увезана коридорима, али она ће за дужи период бити транзит за ЕУ. Тако ће Србија бити притиснута од стране Хрватске као чланица ЕУ. Хрватска сада активно лобира за чланство у ЕУ Албаније која ће имати задатак да контролише и обједињава свеалбанску политику на Балкану. Албанија ће лобирати за Косово и Македонију. Албански лоби је јак у САД и ЕУ, и албански национални интерес се купује јер новац није проблем за свеалбанске циљеве на Балкану. Колико год се Србија трудила да покаже своју лојалност кроз отварање поглавља за приступање ЕУ, реформи и економског раста, неће бити третирана за брзи статус у ЕУ. Унутрашња саморганизација Србије и рад на “више колосека” ствара могућност националног опстанка Србије. ЕУ није једина алтернатива Србије, већ је једна од алтернатива у склопу евроазијског и европског тржишта. Србија ће се посебно притискати око војне неутралности. Скорији улазак Црне Горе у НАТО Србију ставља у војно стратешки супростављену државу на Балкану са БиХ(РС). Премијер Александар Вучић храбро и оптимистички каже: “Очекује се да ћемо одређене земље ЕУ за четири године чак престизати кад је реч о привреди. Све зависи од нас и нашег стања, и да разумемо да морамо да се боримо.” Суштина је да се сачувају национални интереси кроз уважавање сопствених економских, ресурсних капацитета, а не да Србија буде “резервоар” за одлив мозгова, или багателну продају ресурса страним компанијама. Реално је очекивати да ће капиталом и утицајима, ка Србији офанзивније кренути инвеститори из Немачке, Хрватске, Турске, Албаније и Исламских држава.

Томислав Кресовић

ИЗВОР: ВИДОВДАН

Leave a Comment

You must be logged in to post a comment.