Томислав Кресовић: Пут ка „Великој Албанији“ и преткумановској Србији?

Нова геополитика Балкана

Геополитички и национални циљеви политике Тиране су повезивање свих територија где живе Албанаци у велики етничко-економски систем који ће преко политике ЕУ и НАТО учинити да се „корак по корак“ створи великоалбански етнички и економски простор, где би Албанци у наредних 20 година били доминантан народ на југоистоку Европе. Тај циљ повезује све политичке струје и идеје међу Албанцима који су спремни да уложе милијарде долара од трговине дрогом и присуством страних инвестиција, пре свега америчких на Балкану, уз подршку снага НАТО. Албанија пројектује да се у наредних десетак година постигне федерални статус између Косова и Албаније и тако направи једна већа држава Албанаца која би демографски и инфраструктурно касније у себе „усисала“ западну Македонију, југ Србије и делове Црне Горе. Све би то ишло на бази демографије и „меке моћи“ односно новца и утицаја албанске мафије; као што је политика Тиране ишла на подршку сепартизму и војној побуни и тероризму на Косову, тако ће преко својих тајкуна куповати на Косову у име моћних олигархија и мафиијашког капитала из САД. Тирана ће подржавати Косово у стратегији националне хомогенизације по питању ресурса, пре свега да Албанија са Косовом постане лидер енергетике, рударства и чвориште моћних страних компанија. Управо због тога Албанији је потребна сарадња са Србијом, али на начелима ширења својих интереса на суштинску штету и експлоатацију Србије. Док се Албанија шири по дубини Балкана, Србија се смањује по пројекту Преткумановског модела из 1912. године. Србија у релацијама са Албанијом око Косова, „губи“ трку и све је слабија. Иза Албаније нису само САД, већ и Турска која има велике планове у Албанији и на Балкану. Управо због тога, стратешки су планови путне инфраструктуре које води америчко-турска фирма „Енкел-Бехтел“, која треба да увеже југ Албаније на Јадрану са Косовом све до Ниша и да има два коридора Јадранско-Јонску и централно балканску кроз моравско-вардарску долину. Тако би Албанија увезала у свој прстен Црну Гору, Косово, већи део Србије и Македонију. Сада је на реду, после војне окупације Косова од стране НАТО и великоалбанске политике, „економска окупација“ Балкана и Србије, преко албанског „прљавог новца“ од дроге и америчког бизниса у тзв. „умрежавању“ Балкана.

Премијер Вучић и „Рамо, Рамо друже мој“

Србија и Албанија играју „танго“ по упутствима ММФ, Светске банке, САД и Немачке. Србија је у тој игри у доста неповољној позицији, али моћници у ЕУ и САД су одредили да Србија и Албанија буду добри „глумци“ у режираној игри, где ће профите да преузму мафијашке групације и мултинационалне корпорације које су бациле око на „Трепчу“ и друге руднике, али и српски део „Телекома“ на Косову. То исто важи и за ресурсе у Србији. На Београдском безбедносном форуму, премијер Албаније Еди Рама каже: „Људи морају да схвате да је Трепча рудник на тлу Косова и да припада грађанима Косова без обзира да ли су Албанци или Срби“. Тако је премијер Рама „ошамарио“ премијера Србије који је стоички и примио политички ударац усред Србије. Премијер Вучић „дипломатски“ каже: „Косово је урадило јако лошу ствар када је реч о економији и развоју Трепче. То су урадили илегално и без консултација са Србијом. Нађите једног Србина који ће се сложити са преузимањем Трепче. Трепча није само економско, већ и политичко питање. Приштина је урадила најгору ствар када се ради о Трепчи, јер није хтела да говори са Србима на Косову о томе, нити да разговара са онима који тамо раде. Прескочили су све процедуре из својих интерних разлога. Не могу да нађем разлог зашто су то урадили.“ Власти у Приштини су то урадиле по препоруци САД, али и владе премијера Албаније Еди Раме. Политика Еди Раме ближа је САД, али је послушна и према политици Немачке на Балкану. Еди Рама казао је, у шали, да неће да се такмичи са Вучићем „за срце Ангеле Меркел“. Рама каже “Имамо само једну љубав, и то је пут ка Западу”. На целу причу о „љубави“, Вучић је рекао да ми имамо само једну љубав – Србију. Премијер Вучић као добар домаћин, прихватио је на свом терену ароганцију са хумором свог колеге Еди Раме уз став: “Не стидим се да кажем да желимо да имамо боље везе са Албанцима, Босанцима, јер видим да потенцијално гледано имамо бољи раст од већине земаља чланица, имамо велики потенцијал у будућности и то ћемо учинити заједно, јер ако идемо једни против других онда немамо шансе“. Шала је отишла још даље, па је премијер Владе Србије Александар Вучић изјавио да је директорка Светске банке за југоисточну Европу Елен Голдстин „шефица и њему и премијеру Албаније Едију Рами“. Премијер Србије је кроз шалу рекао истину и послао реалну поруку да су стварни владари на Балкану у Србији и Албанији ММФ, Светска банка, а преко њих САД и њихови интереси, рачунајући и НАТО, а владе у датим државама су само те које извршавају послове и буду награђене или кажњене. Премијер Србије је доста тога научио од политичких „спин доктора“ из Велике Британије, али и протестантских идеолога око балканског економског и политичког прагматизма. Зато премијер Вучић каже: „Билатерални односи наше две земље ће бити бољи; добро разумемо наше разлике, добро знамо да морамо да живимо једни поред других, али и да морамо да усмеравамо нашу енергију на сарадњу. Свидело се то и Албанцима и Србима, или не, Срби и Албанци су два највећа народа на Балкана и од нас зависе наши односи“. Какву политику има Србија на Косову није познато. Какву политику има Албанија на Косову познато је и веома је радикална.

Србија у Великоалбанском пројекту

Евидентно је да капитал нема границе нити боју новца и врсту језика. Ипак, оне државе које имају свој план и стратегију имају и пројекцију за будућност. Албанија је постигла циљ да Косово буде „држава“. Србија је у исто врме изгубила Косово као део своје државе. Албанија шири своје интересе на Косову и другим државама где су Албанци. Капитала и државе Србије нема на Косову и све мање је у региону, пре свега у Републици Српској. Пословном форуму Србија-Албанија у Нишу присуствовао је и Кадри Морина, близак рођак Балиста Морине, који је пре две године пустио дрон са заставом велике Албаније на фудбалској утакмици Србија – Албанија у Београду. Тај бизнисмен из Албаније истиче у изјави Танјугу да бизнис „не познаје“ политику и да је на Пословни форум у Ниш дошао, јер жели да улаже у Србију и да сарађује са српским бизнисменима. Ово је потврда да у Србији нема држвотворне стратегије, него политичких и економских импровизација. Капитал из Србије који ни до данас није био велики на Косову, пре свега приватни, сада је још слабији, а капитал из Албаније је све јачи. Албанија је у предности и има савезнике. Бизнисмен Морина каже: ”Када буде направљен аутопут Ниш-Приштина, од Београда до Драча ће се стизати за само четири и по сата, а српски привредници имати добру везу са албанским лукама“. Реално гледајући, Србија ће тешко излазити на албанске луке, већ је то намењено за албанске интересе и ширење Турске на Балкану и према Србији преко друмсог саобраћаја. Пошто цео путни систем у Албанији и на Косову раде „Енкле-Бехтел“, јасно је да Турци и САД имају велике интересе. Премијер Вучић оптимистички каже: „Тај аутопут је значајан за цео тај део Србије, за све четири општине у топличком региону, цео нишавски регион. Када направимо тај аутопут из Београда до Тиране и Драча ће се стизати за четири и по сата, па вас онда питам, поштовани српски привредници, која ће лука да вам буде најближа? Зашто то да не искористимо и не урадимо нешто за себе и своју земљу?“ Вучић мисли да би на овај начин реализовао план Николе Пашића и Јована Цвијића који је рачунао на утицај у Албанији и излазак на Јадранско море. Велика грешка. Цео систем је геополитичког карактера, који ће бити пре свега у интересу стратегије Албаније на Балкану и економско инфраструктуралном повезивању „Велике Албаније“ и „Предкумановске Србије“ и утицаја САД и НАТО на Балкану. Премијер Србије поручио је да су пословни људи и инвеститори из Албаније добродошли.

Томислав Кресовић

ИЗВОР: vidovdan.org