Томислав Кресовић: Амерички кишобран над Србијом

Србија под контролом Сороша и ЦИА?

Све досадашње владе Србије, од 2000. године до данас, на различите начине су под контролом САД, Немачке и њихових обавештајних заједница, пре свега ЦИА и БНД и посредно британске службе МИ6. Ђинђићева влада била је контролисана од стране ЦИА и БНД, а онда је Коштуничина влада била критикована и оспоравана од МИ6 и ЦИА, да би влада СПС-ДС била под окриљем директне контроле ЦИА, МИ6, а сада је Вучићева влада под контролом БНД, МИ6 и ЦИА. Успостављање власти ДОС-а директно је вођено од стране ЦИА, пре свега „Отпор“, који ће касније прерасти у НВО „Канвас“ Срђе Поповића, као и „Фонд за хуманитарно право“ Наташе Кандић. Наташа Кандић је личност од већег поверења за САД и Запад од саме владе Србије, када је реч о скупљању информација о ратним злочинима и кризи на Балкану, али политичким проценама. Срђа Поповић је декларисани резидент ЦИА и америчке владе који очигледно ужива поверење и у претходним властима, али и садашњим у Србији. На тај начин се професионални менаџер америчких „револуција“ и преврата високо цени у политичком животу Србије, иако се у низу држава, пре свега Русије, третира као организатор политичког насиља и рушења режима.

Soros-Cia

Током деведесетих ЦИА делује у Србији преко Сорош фонда, а онда Сорош постаје део политичког утицаја, а и данас има утицај у сфери спољне политике, медија, науке и образовања, али и безбедности. Интерес ЦИА и МИ6 био је да од 2001. године ојача своје мреже преко ширења НВО, које добијају милионске донације, као и из буџета, за свој рад. Америчко-британска мрежа данас у Србији делује пуним капацитетом на путу Србије ка ЕУ. Политички гледано, све владе Србије у свом саставу имале су „резиденте“ и „кртице“ страних интереса и тајних служби, почев од министара из ДС, Г17, ДСС, СПС до СНС. Пакт „са вуковима“ са Волстрита и ММФ-а, као и моћних банака праве министри и саветници који су били у владама Мирка Цветковића, Ивице Дачића и Александра Вучића. Ни једна влада од 2001. године није имала национални капацитет, већ статус послушника и извршиоца економских, политичких и дипломатских радова.

 

Моћ ММФ и ЦИА у структурама власти
ЦИА има директни утицај на токове доношења битних државних одлука преко увезених министара и саветника. Западне политичке структуре контролишу снаге поретка, пре свега полицију и војску, као БИА и ВБА, у склопу размене стратешких информација у борби против тероризма. Безбедносне структуре Србије увезане су у НАТО систем на простору Балкана. Посебно што НАТО и ЦИА делују на структуре безбедности преко „Атлантског савета“ и низа других НВО. Кључне мреже са западним безбедоносним системима направљене су у време власти Бориса Тадића (2004-2012) и владе коју је контролисао (2008-2012).

mmf-srbija

Дипломатија Србије је под контролом Сороша и Фонда за политичку изузетност и саветника блиских „Ист Вест Бриџу“ у Србији и тзв. „српској трилатералној комисији“, коју контролишу дипломатски и безбедносни центри у САД и Великој Британији и масонске ложе. Колико су мреже утицаја ММФ, Светске банке, односно САД и њених интереса, инкорпорирани у Србију, показује да су министри у разним владама од 2001. године део шире мреже. Међу министрима од 2001. године који су везани за ММФ и Светску банку као немачке економске интересе и ЕБРД су: др Мирољуб Лабус, др Гордана Матковић, Божидар Ђелић, др Кори Удовички, др Душан Вујовић и Радован Јелашић. Сви гувернери НБЈ и НБС спроводе неолибералну политику која се усаглашава са ММФ и Светском банком и везана је за утицај САД.

 

Фулбрајтовци као мека моћ утицаја САД
Поред тога, потпору ширењу америчких научних интереса даје деценијама у Србији и Фулбрајтов програм који се стара о ширењу америчког модела науке, образовања и „демократских“ вредности. Реформа образовања почев од Болоњског процеса до научне мреже воде кадрови Фулбрајтовг програма. Позната имена – почасни чланови Фулбрајтовог програма су: проф. др Марија Богдановић, бивши ректор Београдског Универзитета (2000-2004), проф. др. Мирољуб Лабус, проф. др Иван Вујачић, проф. др Владета Јанковић, проф. др Вида Огњеновић, проф. др Вукашин Павловић, проф. др Драган Домазет. Већина од њих су део политичке елите након октобра 2000. године. Дубина Фулбрајтоваца сеже у кључне области друштва као што су образовање, наука и здравство. Фулбрајтовци све више шире политику легализације ГМО технологије и пољоприведе, као и утицаја на фармацеутску индустрију. Oни су освојили дипломатију, универзитет, САНУ, тако да контролишу друштво.

 

Купљена евро-атлантистичка олигархија
Политичке олигархије у Србији, било да су из СПС-а, СНС-а или ДС-а и партија које су настале из Ђинђићеве коалиције, увезане су са менторима на Западу и њиховим геополитичким интересима у Србији. Недавна истраживања „Политике“ о томе ко финансира НВО и политичку сферу јасно указују да су мреже утицаја од 2000. године у сламању Милошевићеве власти прешле у контролу државе и владе све до вођења и усмеравања сегмената спољне и унутрашње, а пре свега економске политике. Србија је контролисана држава и од ММФ и бриселске администрације, али моћ и утицај на владу Србије долази из Вашингтона, Брисела и Берлина, али кроз „меку моћ“ односно убеђивање, финансијску подршку, позитивне оцене ММФ-а и афирмисање „цивилног друштва“ и медија.

media-cia

Поједини обавештајни лобији, пре свега ЦИА, имају утицај на поједине медије и ТВ станице са националном фреквенцијом. Колико год политички и државни врх говори да води самосталну политику и да не прихвата притисак, све је то за унутрашњу употребу. Све кључне мере „реформи“ и динамике отварања поглавља ЕУ воде ка центрима међународне моћи, која тражи од Србије послушност западној политици уз одређене уступке. Тако се ствара утисак о стабилној политици у Србији, а у реалности реч је о контролисаној демократији. Србија без позитивног мишљења Вашингтона и Берлина би се нашла у тежој позицији него Грчка и била би под великим притиском због Косова и статуса Републике Српке у БИХ. Задатак Србије је да утиче на Републику Српску и Милорада Додика да буде рационалан и да не таласа противно интересима САД и Немачке на Балкану.

Док тако ради, и влада премијера Вучића имаће подршку из Вашингтона и Берлина уз извесне притиске по принципу „вруће-хладно“. САД су на Балкану убациле Турску да „зачини“ балканску чорбу. Русија је битно „потиснута“ са Балкана, политички, енергетски и војно-стратешки и таква стратегија је намењена и Србији у наредним годинама. Политика Србије, њене владе, све досадашње, а вероватно и будуће, биће што тешња веза са САД и Немачком и испуњење свих захтева који се од Србије траже све до поглавља 35, али и будућег статуса Србије у НАТО до 2025. године, пре могућег статуса у ЕУ, уколико ЕУ у садашњој форми буде функционисала. Србија се сваким даном „удаљава“ од Русије иако државна олигархија јавно говори да је Русија стратешки партнер, „тајно“ и дипломатски се удаљује од Русије и постепено, али сигурно се утапа у политику САД на Балкану, и моћи и утицају Немачке на овим просторима.

Политички гледано, највећи део владајуће олигархије је у мрежама Запада, као што је и већи део опозиције, тако да је природни ток утицаја Запада и САД у Србији већ дубоко инкорпориран по свим питањима. Ако сагледамо ко су „спољни“ саветници премијера Вучића и других у влади Србије, јасно је да је Србија дефинисана као део америчко-немачких и британских интереса.

ИЗВОР: vidovdan.org