ТЕКСТ О ХРВАТИМА И ВАТИКАНУ КОЈИ ЈЕ РАЗБЕСНЕО ХРВАТСКУ!

Историја је низ лажи са којима смо се сложили.”– Наполеон Бонапарта…….

Хрватска нација створена је од Срба католика под утицајем Ватикана. Данашњи “хрватски народ” је вештачка креација Римокатоличке цркве, унапред замишљена као инструмент једног злочиначког пројекта, утемељеног на тежњи да се српски народ уништи унијаћењем, покатоличавањем или потпуном физичком ликвидацијом,како више не би представљао препреку даљем ватиканском продирању на источноевропске просторе, па и даље до Црног мора.Овај пројекат није био унапред дат као готов и заокружен, већ се постепено развијао и сазревао имајући у првој фази илирску, а у другој фази југословенску опцију. Међутим, суштина римокатоличких злочина је стално иста. Невероватно је, да најбројнији народ на Балкану (српски народ ), доживи такве губитке и депресије у земљама гдје је био најбројнији и најдржавотворнији.

Срби су у 20. веку изгубили: Јужну Србију, Далмацију, Херцеговину, Скадар, најсрпскији град 19. века – Дубровник, делове Горског Котара, Западну Босну, Лику, Кордун, Банију, Западну и Источну Славонију, Барању, Црну Гору,Косово и Метохију. Историјска је загонетка, како су Хрвати после активног учешћа на страни поражених сила, у два светска крвава рата, успели сјести за заједнички сто с победницима и оба пута проширити своју власт на туђим територијама?

То је изузетно политичко умеће, које се могло остварити само уз југославенство краља Александра и касније уз антисрпску политико државничку и комунистичко диктаторску позицију Хрвата, Јосипа Броза. Али нису само то губици српског народа. С губитком територија и природних богатстава нестајао је и српски народ. Синхронизовано, разноврсно и снажно радило се у српским етничким просторима западног Балкана на свепрожимајућем похрваћењу Срба, нарочито од половине 19. века и незаустављиво кроз цео 20. век.

Зашто се толико скрива од јавности попис становништва у Далмацији, аустријског статистичара др Адолфа Фикера, по којем је у Далмацији 1857. године живело 88,92% Срба (католика, православаца и мухамеданаца), 10,84% Талијана и 0,24 Арнаута….

Из пописа становништва у Аустрији, односно Аустро-Угарској и то из: 1850, 1860, 1870, 1880, 1890, 1900. и последњег пописа из 1910. се необориво и непорециво увиђа да је постојала српска етничка већинска процентуална заступљеност у становништву покрајина у саставу данашње Републике Хрватске: Славонији, Малој Влашкој (Малој Србији), Банији, Кордуну, Лици, Горском Котару, Равним Котарима, Далмацији, Дубровнику, Боки Которској и, чак, у Истри!…

Без икаквих доказа, величала се “стара Хрватска” и постепено “стварали” тзв. Хрвати као римокатоличка нација, иако о њима нема оригиналних докумената ни података о њиховом постојању у историји. О Хрватима нема оригиналних података ни у једном архиву чије постојање је старије и од тзв. “старе Хрватске из периода хрватске народне династије”, односно из времена пре њеног потчињавања од стране Мађара – ни у архиву Ватикана, ни Венеције, ни Милана, ни Фиренце, ни Граца, ни Беча, ни Цариграда – ни игде ни нигде, већ у тзв. “преписима са старијих несачуваних оригинала”, чиме је настала само “хисторијска Хрватска у препису”.

Мало ко поставља питање, како то да за већину некадашњих држава има оригиналних и убедљивих података, само о држави “средњовјековној Хрватској” – гле чуда – нема ниједан!

Хрватска нација формирана је од неколико српских елемената, а један од њих је и језик, који су усвојили од Вука Караџића. Језик је мерило једног народа, а Хрвати су, да би били народ, украли српски језик и унаказили га. Превара је одиграна када је Људевит Гај насанкао Вука Караџића и под окриље нашег језика убацио кајкавски изговор. Од тада Хрвати говоре српским језиком, иако га само кваре и праве га накарадним, па се из тога може слободно закључити да причају накарадним српским језиком.

Људевит Гај, Немац пореклом, отворено каже да су Хрвати присвојили српски језик за свој. У Србији се нико не усуди поставити питање Јадранског мора и острва у њему. То једино покреће Словенац Змаго Јелинчић Племенити, тврдећи да Италија није предала Јадран и острва Хрватској, већ СФРЈ. Он тражи „да се јадранска обала и отоци поделе на све државе, наследнице СФРЈ ( око 1000 отока ). Хрватска никад ( правно ) није имала у поседу јадранску обалу…

Италија, после Другог светског рата је била приморана да , на име ратне штете уступи Југославији Истру, Задар и отоке“. Зашто се и сада избегавају истине? Зашто и после непоправљивих година и векова не смијемо знати истину? Да су историјске чињенице темељито његоване, а не скриване, од Херцеговаца, Далматинаца, Дубровчана и осталих на Балкану, можда и не би било рата унутар исте крви. У швајцарском граду Нојшателу, на огромном поштанском здању уклесане су имена Србије и Црна Горе и то међу 22 најстарије државе на свету, чланице УПУ (Унион Постал Универселле), основане 1878. године. Србија и Црна Гора су и оснивачи тог Светског поштанског савеза, а који је 1948. прикључен УН.

Дубровачки-календар из 1897. године није чуо за хрватски језик!

Ватикан је створио Хрвате као “умјетну нацију”, а заправо се ради о Србима-католицима. Дубровник, којег су у 19. веку називали „Српска Спарта“, је био српски трговачки, духовни и приморски центар. Становништво са простора Дубровачке републике је чак све до почетка 20. века задржало српски идентитет. То што су Дубровчани исповедали католичку веру, као и Хрвати, не говори ништа о сродности Дубровчана и Хрвата. У питању је природа ширења католицизма у српским земљама; на јадранској обали и залеђу. То је чињено захваљујући доминацији Ватикана, Венеције, Мађарске и Аустрије у овом делу Балканског полуострва.

У Дубровнику је хрватско име непознато све до средине 19. века кад, после пада Наполеона, нова сила у том делу Јадрана, Аустрија, у Дубровнику и његовом залеђу (Конавле) налази католике који се, гле чуда, осећају и изјашњавају као Срби. Ношена искуствима са простора Далматинске Загоре, Хрватске, Славоније, Жумберка, Царска канцеларија у Бечу доноси одлуку да на католичанство Дубровника и залеђа уместо српства калеми хрватство, као најближу ентитетску одредницу.Тако је почела кроатизација Дубровника.

Оно што данас имамо у граду испод Срђа, у Конавлима, хрватство засновано на мржњи према Србима, дело је бечког двора и Католичке цркве. Ономе ко не познаје историју Дубровника, али стварну, а не фалсификовану, заиста изгледа чудно да тај град, овакав какав је данас, са околином, пре само стотину и нешто година није имао готово никаквих додира са хрватством. 1874. се у Дубровнику оснивају: Певачко друштво “Слога”, Дубровачко радничко друштво, Дубровачки глазбени збор, а 1887. и Задруга Српкиња Дубровкиња. Затим, следе: Српска дубровачка академска омладина – 1900, “Српска зора” – 1901, Гимнастичко – соколско друштво “Душан Силни” – 1907. и Матица српска – 1909. Ћирилична издања књига и новина, издавана су у штампаријама Претнера и Мате Грацића. Један од најугледнијих новчаних завода у Далмацији, била је Српска штедионица у Дубровнику.

У календару „Дубровник“ за просту 1898. годину, штампаном у дубровачкој Штампарији А. Пасарића, налазимо, уз остало, и податак којим језиком се у то време говори у Дубровнику и то, стоји у календару, „говор у кући“. У Дубровнику је све до у 16. века деловала славенска канцеларија, гдје су се документи писали – ћирилицом. Од 11.177 становника Дубровника њих 9.713 изјаснило се да говори српским језиком. Италијански је користило 716, немачки 285, мађарски 384 становника града. Неки су се изјаснили да говоре чешки, словенски, пољски и руски, али нико, ни један једини становник Дубровника, није рекао да говори хрватским језиком.

Хрвати својатају великог математичара и астронома Руђера Бошковића само зато што је његов отац Никола, Србин, прешао у католичанство у Дубровнику, да би због трговине могао несметано да иде у Италију. Сви дубровачки писци осећали су се Србима, а највећи међу њима Иво Гундулић је у “Осману” од 11 000 стихова већину посветио Србима у Србији, Македонији, Херцеговини и Босни.

Обрачун са српством у Дубровнику, уз прогоне Срба Дубровчана, почео је после атентата припадника покрета “Младе Босне” на престолонаследника Аустроугарске Франца Фердинанда, у Сарајеву 1914. године. Десила се “Кристална ноћ” у Дубровнику, пре оне у Немачкој и после загребачког јуриша на Србе и њихову имовину 1902. године. Хрватски јуришници, на челу са Никшом Свилокосим, уништавали су све што је било српско у Дубровнику: школе, новине, друштва, станове, привредне објекте и друго. Палили су српске заставе и ломили српске симболе.Срби католици, интелектуалци, трговци и црквени достојанственици, који су за себе говорили да су Срби, пунили су затворе и били мучени и малтретирани. Нико се не би чудио, да је Дубровник у вековима породице Гундулић пао под нечију власт, јер српске државе тада и није било, али пасти у временима снажне српске кнежевине и краљевине, па и Краљевине Југославије? То је неопростиво!… .

Чак је и један папа, Лав XИИИ, јавно и писмено признао Дубровчанима да су Срби….Својевремено је Божидар Виолић, најцењенији хрватски позоришни редитељ, у интервјуу загребачком “Глобусу”, објашњавајући проблеме са којима се сусреће због свог “национално некоректног” језика, са понеким србизмом, резигнирано закључио: “Ми Хрвати смо ионако склепан народ.”…

ХРВАТИ СУ ВАТИКАНСКИ ЗОМБИЈИ

…Усташија се пробудила, није ни заспала, ни била покопана, како смо мислили, и тај грозни елемент ровари у хрватском националном бићу. Није ћирилица проблем у Вуковару, она је само изговор да се макну преостали Срби. На било који начин.То ради држава која се суштински не разликује од оне каква је била у време Павелића. У историји језика и народа, изван наших простора, нема података да је неко писмо посматрано као непријатељско – као што се то дешава у Хрватској.

Једино усташки закон из априла 1941. године на подручју НДХ, забрањивао је употреба ћирилице .Чирилица је писмо источног римског царства (Византије) – православаца. …

Вуковар је увек кроз историју био српски град. Тамо прије стотињак година није ни било друкчијих слова осим ћириличних. Тада су из Вуковара на разне стране одлазили дописи као да су писани из данашњег Крагујевца. Ћирилични и српски, најчешће екавски…Ћирилицом су Далматинци, Истријани писали чак 4-5 векова прије него што су морали почети писати латиницом због утицаја западних непријатеља, то јест Романа и Германа. Од 11. до 18. века на великим деловима хрватске територије становнишšтво је своје културне потребе израžжавало и ћирилицом. Најстарији пронађени докуменат написан ћирилицом је Поваљска листина из 1250. године, нека врста правног документа који је говорио о расподели и поседу земљишта на Брачу, а у Пољицама на ћирилици је написан велики Пољички статут 1444. године.

Северно од реке Крке и њеног уласка у море, код Скрадина, превладала је глагољичка писменост, а јужно по читавој Далмацији ћириличка. Због аустроугарске хегемоније и отварања народа са тог подручја према западу, те утицаја Католичке Цркве, латиница постаје главно писмо. Ћирилица је наше прво писмо, од неолита. Винчанско писмо пронађено крај Београда има чак 20 слова данашње ћирилице, 7 слова глагољице и 8 латинице, то би нам нешто требало говорити и значити….

Хрвати су бића која су се у својој историји увек најугодније осећала у моћној туђој кући. Ватиканској,аустријској, талијанској, мађарској, њемачкој, америчкој а посебно у ЕУ квази држави. Бар тако говоре.

Хрвати су најефикасније ватиканско средство за уништење српског народа

Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од хиљаду година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао и организовао злочине геноцида над Србима, њихово превођење у хрватску нацију, а најистрајније је брисао и уништавао српску културну баштину (а тиме и европску) – у свим српским земљама. Један од многих доказа да је Католичка црква подржавала злочине над Србима је и чињеница да су тројица команданата Јасеновца били католички свештеници. Покоље Срба у НДХ организовало је преко 130 католичких свештеника, а њих 27 лично су се „доказали“ у клању!

На подручју НДХ у римокатоличком крсташком походу страдало је укупно 223 српска свештеника, три епископа су зверски убијена. Никада и нигде на свету, откада постоје религије и народи, већу злочиначку наказу свет није угледао, као што је био Томислав Филиповић, звани СОТОНА! Фра Сотана (Томислав Филиповић, па Вјекослав Мајсторовић) припремао је, организовао и директно учествовао у најгрознијем једнодневном покољу недужних Срба у њиховим домовима. Само за неколико месеци 1942. године, по сопственом признању, у Јасеновцу је заклао око 30 хиљада Срба.

Хрвати су били једини народ на свету који је своје жртве {Србе, Јевреје,Роме} у Другом светском рату прво животињски мучио – тешко и дуго, без хране и воде, вадећи им очи и одсецајући делове тела, па их усмрћивали пребијањем, клањем, ударањем маљем у лобању, бацањем живих у гротло пећи, кувањем сапуна од жртава, затрпавањем живих у насипе и гробове, вађењем нерођене деце из утробе мајки и на друге свирепе начине. Павелићеве усташе су били најмонструознија и најужаснија кољачка фаланга у историји света!

Сва та зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио. Хрватске усташе су у убијању надмашиле Немце. Били су далеко гори од нациста. Смрт у Јасеновцу била је далеко ужаснија него у злогласном Аушвицу. Савезници су оставили Хрватску унутар Југославије, не питајући за њену одговорност за геноцид, а жртве усташтва су приписали неименованим фашистима или Немцима. Зато су Концентрациони логор „Јасеновац“, као и друга српска стратишта, остали непознати широј европској јавности.

ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ: 

ФРАТАР СРЕЋКО ПЕРИЋ: “Браћо Хрвати, кољите све Србе, а најприје моју сестру која је удата за Србина а онда дођите да вас исповедим”.

(тхе Балкан Цхроницлес) 

Извор: Интермагазин