Сви Срби Света, уједините се!

Позив на уједињење свих Срба Света пре свега подразумева њихово духовно уједињење кроз добровољно организоване народне институције са једним јединственим циљем: да Срби широм Света очувају своју културу, језик, традицију и себе као народ.

Неко се у Свету уједињује да би уништавао друге, неко се уједињује да би се одбранио од других, а Србима је уједињење потребно да би опстали и боље функционисали.

Чудан је свет у Свету! Тако бих почео писање о свету чији делови непрекидно теже овој или оној врсти уједињења, а који  уједињењем једне врсте истовремено производе разједињење друге врсте.  Један је Свет!  Један пред Богом!  Али му је утроба састављена из огромног броја делова који се међусобно уништавају. Ратови бесне на све стране!  Једни другима отимају земљу, куће, природна богатства!  Једни се уједињују да би се сачували од других који су већ увелико снажни и уједињени, други се уједињују да би лакше уништили оне који су разједињени… Да ли је то пред Богом природно стање Света, или само дуготрајна, али временски ограничена фаза хаоса иза које наступа владавина Царства Божијег?  У том царству, претпостављам, цео свет ће бити уједињен, како би се коначно смирио у својој утроби и профункционисао по законима Царства Божијег;  како би Земља, на којој Бог није цртао границе, већ људи, коначно постала слободна оаза слободних људи који се по њој слободно крећу… Али, шта да радимо дотле, док се то не догоди?  Хоћемо ли  мирно гледати сопствени нестанак пред силом и налетима коалиција и унија које су од нас јаче и прете да нас прогутају?!

На југословенском експерименту смо имали унију која се стварала науштрб српског народа и под условом његовог духовног нестанка.  Неприродно су се уједињавале различите вере како би се уништио један национални склоп који је природно, духовно, језички и културолошки – једно биће!
Сада смо сведоци Европске Уније у којој се различити елементи неприродно уједињују настојећи да униште природно сједињене елементе зване народи! Америчка унија је већ одавно, крвавим грађанским ратом, ујединила своје супротстављене елементе у једно неприродно и силом одржавано јединство, како би ту снагу данас користила против осталих, разједињених делова света.

Дакле, било да се ради о злом или добром циљу,  формула колективног успеха се зове уједињење. Наравно, овим нисам рекао ништа ново, јер и деца у основној школи већ науче причу о седам прутова.  Оно што би овде могло да буде ново, то је потреба да разјаснимо ко се када и због чега уједињује! Да ли се уједињују елементи који природно  теже свом јединству, или је реч о неприродним јединствима ради уништења природних целина?

Глоболизација! Реч од које се данас јежимо! И она је данас један процес уједињења, али се ради о уједињењу којим јача сила покорава слабију и намеће јој своја правила живота! Јединствен свет јесте сан многих хуманиста, али тај свет подразумева слободне народе и њихове културе. Царство Божије на Земљи се не може успоставити укидањем свих народа и њиховим претварањем у једну нацију по култури и рецепту најјаче силе!  Тај пут је сувише крвав, а резултат неизвестан!

Дошли смо дакле до питања – да ли је позив на српско уједињење природан или не?  Можда се то питање може поставити и у обрнутом смеру: да ли је подељеност српског народа државним границама природна или не? Затим, да ли је свеукупна, политичка, духовна и верска, српска разједињеност – природна или не? На ова питања није потребан одговор. Сви га знамо!

Сви данас знамо да су државе постале анационални поданици глобализма и више нису ни у једном сегменту заштитници народа који их је формирао. Србија то данас поготову није!  Зато, кад говоримо о уједињењу српског народа, ми не мислимо на државно уједињење. Држава ионако више нема ту улогу.  Држава је данас постала апсолутна негација народа.  Због тога,  мора се нагласити да  позивом на српско уједињење заправо подразумевамо духовно јединство српскога народа широм света. Свет ће се једног дана ујединити на овај или онај начин. Али, тај Свет ће једног дана бити са Србима или без Срба.  Биће са Србима само под условом да су уједињени! Уколико останемо разједињени и неотпорни на асимилаторске тежње агресивних култура које нас окружују, онда ће тај Свет свакако једног дана бити без Срба. Ово је позив да будемо свесни те чињенице и да се на време припремимо за нови светски поредак, поредак који ће се догађати са нашим или без нашег утицаја. У сваком случају, тај пут са нашим утицајем би требао бити пут успостављања Царства Божијег на земљи, а ја сам убеђен да тај свет треба да буде свет љубави и поштовања међу уједињеним и равноправним народима.  То је свет природно уједињених елемената, који се не уједињују ради уништења других, већ ради властитог опстанка и опстанка других, односно ради мирољубиве коегзистенције свих.

Ево примера који се односе на језик и писмо. Ми не очекујемо да цео свет прича српски и користи ћирилицу.  Ми желимо да Срби говоре српски и користе ћирилицу!  Ми смо свесни да Срби, као део Света, неће моћи да функционишу без латинице и енглеског језика. Али, Срби пре свега функционишу као део свог народа, па тек онда као део Света!  Зато, прихватење светског језика не сме да значи одрицање од свог, нити прихватање светског писма треба да значи укидање свог. Ово двоје не смеју једно другом да прете: ни Свет Србима, ни Срби Свету.  Они морају да егзистирају у облику међусобног чувања и сарадње. Зато, српско уједињење на нивоу Света није претња Свету, али Свет, чак и нехотично,  може да буде претња разједињеним Србима.

Који су путеви српског уједињења и да ли је то уопште могуће?  Овим питањем су се бавили многи српски умови, а одговор је ишао од чврстог веровања до неверице.  Међутим, неверица је сигуран рецепт за неуспех. Без чврсте вере, уједињење се не може ни догодити. Чврста вера у уједињење претходи тражењу рационалних путева ка том циљу, а путеви увек постоје. Модерна технологија омогућава Србима из Аустралије, Канаде, Америке, Немачке, Шведске и свих крајева Света, да функционишу великим делом као један организам, организација, институција… Ово је један од путева који и ми нудимо: институционално и духовно јединство свих Срба Света, јединство наших верских, културних и друштвених институција, формирање механизама који ће нас све представљати у Свету, јер очигледно не постоји држава са легитимитетом да нас заступа све и свуда.

Да закључим понављањем става о две врсте уједињења: оном неприродном, сатанском, које има за циљ уништење других, и овом природном, божијем, које има за циљ очување једног природног колективитета као што је народ. Овим се не мисли на државу. Државу и државе заборавимо! Овог пута не говоримо о законодавном и присилном јединству нејединствених мултикултуралистичких категорија у облику анационалних грађана.  Ми овог пута говоримо о нечему што се не одвија у сфери репресивног апарата званог држава, већ о нечему што се одвија у сфери природног, ненасилног и нагонског деловања духовно сличних јединки из потребе самоодржања и општег функционисања.  Таквим јединкама нудимо пут и механизме функционисања заједно. Зато поручујемо свим Србима Света: духовно, ми јесмо једна целина, али да би таква целина и опстала као духовно једна, неопходан је заједнички напор да изградимо нове институције, као алтернативу државама, које ће у очувању нашег духовног јединства ефикасно функционисати тамо где држава није у могућности. Ујединити се економски, духовно, институционално, културолошки, верски… значи прво веровати и бити свестан потребе за уједињењем, а све то почиње са јасним и једноставним позивом:  Сви Срби Света, уједините се!

СБ

ИЗВОР: СВИ СРБИ СВЕТА