Svetozar Radišić: Unutrašnji dijalog među Srbima

27. avgusta 2017. godine dobio sam na i-meil adresu pitanja za intervju od novinara „Novosti“ Dragana Vujičića. Prethodno u telefonskom razgovoru zamolio me je da dam intervju za „Novosti“. Dva dana kasnije pozvao me je ponovo i rekao da intervju neće biti objavljen, jer je „isuviše radikalan“. Nisam se iznenadio, jer sam smatrao da sistem nema dovoljno hrabrosti da se suoči sa istinom. 

Radi svedočenja o vremenu u kojem živimo, objavljujem ovaj intervju na svom sajtu. Uostalom, pri odgovaranju na pitanja utrošio sam više sati svog života. Naslov sam naknadno dao sam.

1. Za jesen predsednik najavljuje „unutrašnji“ dijalog među Srbima o KiM i prihvatnju realnosti u regionu. Prema Vašem mišljenju šta to znači i koga bi trebalo da uključi?

RS: Ne verujem da će bilo ko pitati Srbe za mišljenje, budući da Srbe duže od jednog veka niko nije pitao za sudbonosno mišljenje. Verovatno će postaviti pitanje Srbima, a odgovaraće profesionalni Srbi – sistemci iz političkih institucija, nevladine organizacije, nesrbska SANU, možda patrijarh SPS, a verovatno i probrani pojedinci na tzv. naučnim skupovima. Od 5. oktobra 2000. godine Srbija, a posebno Srbi, nisu slobodni. Tako da ni ideja o pitanju Srba u vezi s Kosovom i Metohijom nije predsednikova. To je pokušaj da se podeli odgovornost za poslepetooktobarske odluke u vezi sa južnim delom Srbije. Moje mišljenje je da sada ne treba rešavati pitanje KiM, budići da prvi put u istoriji vreme radi za Srbe. Političari Zapada su to naslutili. Rusija i Kina jačaju, sve su prisutniji u planetarnim zbivanjima, te imaju sve veći uticaj na balkanskim prostorima. Radi svojih vitalnih interesa oni će ubrzo osloboditi Srbe i vratiti KiM u sastav Srbije, a Zapad će se još jednom ne trepnuvši odreći svojih poslušnika, poput Šćipetara.

Kosovo je srce Srbije2. Postoji li u Srbiji neki institucionalno-ekspertski dokument, prema kojem se vode naše političke elite kod donošenja važnih odluka za budućnost?

RS: Mi smo u Upravi za strategijske studije i politiku odbrane imali obavezu da sačinimo dokumente u vezi sa filozofijom odbrane, politikom odbrane i strategijom odbrane. U stvari, trebalo je da stvorimo osnovu za doktrinu odbrane i doktrine vidova i rodova. Situacija u zemlji i odnos političara prema odbrani sprečio nas je da ostvarimo postavljeni zadatak. Posle 5. oktobra tzv. demokrati su, u saradnji sa jezuitsko-vavilonskim okupatorom, uveli NATO standarde i oslonili se na britansko-američke modele, tako da autohtoni model odbrane ne postoji – odnosno model odbrane, od strategije odbrane, preko regulative, do prakse nije srbski. Dakle, dokumenti na koje se oslanjaju vladari Srbijom prilikom odlučivanja o sudbini Srba i Srbije su prepisi stranih dokumenata.

3. Kakva je za Vas danas „srpska realnost“ na KiM, BiH, Hrvatskoj, Crnog Gori i Makedoniji kao polazna tačka za donošenje eventualnih zaključaka i mera o srpskoj budućnosti’?

RS: Kosovo i Metohija je opasna veštačka tvorevina, koja služi tzv. vladarima iz senke za manipulisanje balkanskim procesima. BiH je bila i ostala instrument za balansiranje islamsko-hrišćanskih odnosa u okviru zelene transverzale. Taj bič je u jezuitsko-vavilonskim beskrupuloznim rukama. Hrvatska je instrument za nadziranje, slabljenje, asimilaciju i poništenje Srba. Hrvati će se osvestiti tek kada shvate da ih na Zapadu smatraju Srbima. Upotrebiće ih protiv Srba, a potom dotući kao poslednje ostatke Srba. Crna Gora je igračka u jezuitskim rukama. Služi za stvaranje pometnje i režiranje smutnje. Nema nijednu vrstu moći. Sadašnja Crna Gora je opasna vrsta antisrbske pakosti. U Makedoniji je sve veštačko. Tamo političari žude za tim da se izjednače sa Starim Grcima. Kada bi znali istoriju to ne bi činili. Sve navedene “bonsai države” nastale razbijanjem SFRJ su rezultat tzv. Novog svetskog poretka i posledica nastojanja da se osloncem na balkanski prostor nastavi osvajanje Istoka. U takvom bolesnom okruženju srbska budućnost ne postoji, jer nije predviđena.

4. Srbija i RS takođe dokumentom hoće da utvrde platformu za opstanak. Kako gledate na to?

RS: Republika Srbija i Republika Srpska su veštačka jezuitsko-vavilonska tvorevina. Namerno su rekom (Drina) podelili narod na dva dela, jer tako mogu lakše upravljati događajima na Balkanu. Podrazumeva se da Srbi treba da imaju sva prava koja pripadaju bilo kom narodu. Međutim, mnogi građani i političari zaboravljaju da je tzv. Novi svetski poredak antinarodni, te je teško pretpostaviti da će “vladari iz senke” dozvoliti bilo čiju slobodu, samostalnost, integritet i suverenitet. Oni su prošlost. Sve je to zapisano u dokumentima poput Doktrinarnog pravila KoV SAD FM-100-5, pentagonova “Zajednička vizija 2010 i 2015”, TRADOC-ovog pamfleta 525-5 (Force XXI Operations) i sl. Ako se nešto posebno ne dogodi u sprečavanju jezuita da ostvare svoje naume, platforme tog tipa nikada neće biti ostvarene.

Kadrovi u Vojsci Srbije5. Radili ste na strateškim dokumentima odbrane 90-tih. Kakvi su predlozi bili državnom vrhu, šta je usvojeno, šta ne, šta o svemu mislite 27 godina kasnije?

RS: Strategisti u SRJ i SCG nisu bili posebnog kova. Naše ponude su bile jednostavne i naučno zasnovane. Koncepcija odbrane je trebalo da omogući kvalitetnu odbranu od univerzalnog neprijatelja. Što zači, da nismo unapred određvali protiv koga ćemo se boriti u sledećem ratu. Težište je bilo na usavršavanju prethodnih, proverenih strategija i doslednoj primeni teorije organizacije. Jugoslovenska narodna armija je imala izuzetnu organizaciju, dok je nisu razbili političari. Na to su došla i iskustva. Predlagali smo novu klasifikaciju ratova i sa njom bili među prvima u svetu. Klasifikacija je veoma značajno naučno postignuće. Nažalost po usavršavanje sistema odbrane, zajedno sa okupatorima “naišli” su petooktobarci, koji su doživljavali VJ kao svog protivnika. Svi kadrovi koji su nešto vredeli, “izbačeni” su iz Vojske. Ostali su samo poslušnici i neiskusni kadrovi. Najteže je iškolovati strategiste. Kada bi se vladari osvestili, bilo bi potrebno najmanje pet godina vrednog, studioznog rada da bi stigli na početak razmišljanja o efikasnom odbrambenom sistemu.

6. U svetu izgleda da ratuju svi protiv svih. Ukratko kako izgleda stanje na svetskim ratištima?

RS: Napisao sam knjigu pod naslovom “Rat svih protiv svih” 2004. godine. U njoj ne treba ništa da se menja. Lako je predvideti da će na planeti rata, mržnje, laži i licemerja, na kojoj su na ključnim funkcijama psihopate, rat biti osnovni način života. Ljudi (da li ljudi ili samo psihopate među njima, poput junaka iz naučne studije Andžeja Lobačevskog pod naslovom “Politička ponerologija”?) su sva naučna postignuća zloupotrebili. Kako se približavamo potpunoj istraženosti sopstvenog bića, tako svet postaje sve opasniji. Fizički svet izgleda toliko opasno da se ljudi mogu uzdati u nekakva neviđena, mistična rešenja – verovanjem u natprirodno – u čuda.

7. Uneli ste u teoriju ratne veštine klasifikaciju ratova i u vanfizičkoj i vanvojnoj sferi. Ako Srbiju posmatrate prema svojim definicijama kako vidite „stanje na frontu“?

RS: Da. Pre svega, treba shvatiti da smo u neprestanom ratu od postanja. Srbi su meta još iz predhrišćanskih vremena. Nemaju pravo na svoju istoriju, tekovine, jezik, pismo, kalendar… To traje i sada. Zašto niko od zvaničnika ne dozvoljava da se u školi uči o duši, o mislima, o značaju jezika i pisma? Zašto je zatrpana Vinča i napravljena deponija? Zašto su u Srbiji spomenici posvećeni i neprijateljima poput Štrosmajera i Pašića, a nisu herojima poput Đorđa Arsenijevića Emanuela i Živka Topalovića? Zašto su petooktobarci prodali i poklonili toliko resursa od vitalnog značaja dojučerašnjim neprijateljima? Sve nabrojano, a ima mnogo toga što nije, pripada neoružanim oblicima agresije. Uz to, čini se da se srbski vladari ponašaju baš onako kako sam predvideo u knjizi “Neokortikalni rat”. Kao da su ih mentalno obrađivali eksperti iz britnskog instituta “Tejvistok”. Naravno, ništa bolje nisu prošli ostali balkanski vladari. Ponašaju se kao da su zombirani.

8. Srbija bi da zadrži vojnu neutralnost, ali i da sačuva narod od nestajanja. Da li je to moguće i kako?

RS: Kada bi srbski vladari imali dovoljno individualne intelektualne moći i kada svet ne bi vodila jezuitsko-vavilonska Elita, neutralnost bi bila realna zamisao. Ovako, nezavisnost i neutralnost zavise od odnosa snaga usmerenih prema srbskim prostorima. Srbi trenutno ne vladaju svojom sudbinom. Budući da se već zna ishod rata civilizacija, u kojem će Istok neminovno i neumitno poraziti Zapad, zahvaljujući tehnološko-tehničkoj nadmoći, te je samo pitanje vremena kada će se Srbi priključiti Rusima u odbrani istočne, kvalitativne civilizacije. Tada bi bilo fer od Rusije da dopusti Srbima da ne krvare ponovo učestvujući fizički u ratu. Srbi, kao bratski narod, su zaslužili poštedu, jer su Rusi (zahvaljujući prozapadnim administracijama Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina) nemo posmatrali srbsko stradanje od 1991. do 2000. godine.

Saveznistvo sa Rusijom i Kinom9. Savezništvo sa Rusijom je prepreka za srpske integracije u EU. Usaglašavanjem sa politikom EU izgubili bi jedinog prijatelja?

RS: Od usaglašavanja sa EU nema ništa. Evropska unija ne želi Srbiju, niti Srbija Evropsku uniju. U toku je jezuitska diplomatska igra, u kojoj Srbija gubi dragoceno vreme za svoj razvoj i oporavak. Da nema iskonskog zapadnog licemerja, sve što su srušili 1999. godine Evropejci bi podigli za 18 godina, predstavnici koji posreduju se ne bi mogli pogledati u oči, a kamoli iskreno nasmejati. Rusi posmatraju, čekaju i spremaju se za konačni obračun sa Zapadom. Prema Srbima su korektni. Neće napasti Srbiju, ako ih Srbija ne napadne udružena u NATO alijansu. Ako se i to dogodi, onda su Srbi sami krivi za istorijski presedan.

10. Kina i Srbija. Da li put za očuvanje srpske države i naroda vodi preko Kine?

RS: Na neki način da. Rusija i Kina su sve više u Srbiji zbog sebe. Oni se brane tzv. isturenom odbranom. To su naučili od Amerikanaca. Prisustvo Kine u Srbiji obuhvata osim kineskog ekonomskog interesa i njihov odbrambeni interes. U meri u kojoj budu branili sebe od Zapada, braniće i Srbe. Zar nije bilo bolje da SAD, EU i NATO nisu probijali “kineski zid” američkom demokratijom, kapitalizmom i “američkim snom”? Kina bi ostala u svojim granicama sa Konfučijevom filozofijom. Ovako, slobodoljubivim Srbima je skoro isto kada Srbijom vladaju Amerikanci, Evropljani, Rusi ili Kinezi.

11. Prvi ste u Srbiji upozoravali i na vanvojne faktore i organizacije koje se sve više javno oglašavaju kao „vladari sveta“. Pobrojte ih (Trilaterale, Bilderbege…) i odakle im hrabrost da javno saopštavaju da volja građana iskazana na izborima nema više političku težinu?

RS: Ne verujem da sam prvi, ali među prvima svakako jesam. Moje reči su, moguće je, imale veću težinu, jer nije isto kada o odbrambenim temama govori i piše novinar ili viši oficir, strategista, vojni naučnik. Te jezuitsko-vavilonske institucije više nisu tajna. Demaskirane su i potpuno ogoljene. Dobar primer su poslednji izbori, ma gde se održavali. Farsa za farsom. Njihova beskrupulozna shvatanja i tzv. hrabrost zasnovani su na stečenom kapitalu nakon bezbrojnih pljački, zbog pohlepe, gramzivosti i proždrljivosti, potom na vekovima građenom planetarnom sistemu i konačno na neizmernoj gluposti psihopata. Zato u opštoj konfuziji koju su stvorili podsećaju na antihrista, luciferijance, sataniste, ahrimance – sve najgore što može zamisliti običan čovek. Njima ništa nije sveto. Izbori su inače njihov izum. Posebno besmisao da su na izborima svi ravnopravni – budale i geniji. Pametniji ljudi, oni koji unapred znaju rezultat, retko izlaze na izbore.

12. Vode se ratovi za resurse. Kako to izgleda na globalnom planu, a kako u Srbiji. (U Skupštini Nedimovićev Zakon o vlasništvu nad zemljom i strancima, a ministar Trivan u Politici govori da je Srbija dala u zakup svoja izvorišta vode)?

RS: Bio sam glavni i odgovorni urednik opštevojnog teorijskog časopisa “Vojno delo” kada su autori pisali i o ratu za vodu. Borba za resurse je od pamtiveka. Kolonizacije su samo dobile druga imena i menjale obličja. Budući da su Ameriknci i Britanci opljačkali Južnu Ameriku, Afriku, Evropu do Rusije, Australiju i deo Azije, logičan je pohod na Istok. Srbija se pljačka ubrzano posle petog oktobra 2000. Kosovo i Metohija su upravo iz tog razloga okupirani. Da bi se shvatilo u kojoj meri smo okupirani i ko pomaže okupatorima, treba samo pročitati tekst Dragana Milašinovića pod naslovom “Srpski Juda ili šta Srbija gubi s Kosovom”. Tako se zaokružuje i odgovor na prvo pitanje.

foto naslovna:Serbian President Aleksandar Vucic gives a press conference in Belgrade, on June 15, 2017. Vucic announced Ana Brnabic as the serbia’s next prime minister., Image: 337958574, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Profimedia, AFP

Svetozar Radišić  

Izvor: Srbija danas