Свештеник др Угрин Поповић: ВАГИНАРИЈУМ

Вагинаријум! Правилан назив наше републике. Нашег ријалитија. Верујем да се овде намерно постављају такве кулисе тек да би се видело, да ли је могуће људима урадити тако нешто? Ми сведочимо – могуће је! За 1000 динара и сендвич, све је могуће. Али, шта је алтернатива? Алтернатива је координисаност реакције од стране Јелене Ананас, а заправо Курте, која је још 2012-те сјахала. Сада би да поново узјаши, и то је то. Зато Јелена Ананас координира масу, која је одбила сендвич. Мислим, већ звучи као лоша интерпретација Орвловог дела у Холивудској „Ц“ продукцији. Да, у оној класи, у којој се појављује Чак Норис, и убија становништво мање земље у Европи. Србије, рецимо.

Али, понављам – ШТА БИ БИЛА АЛТЕРНАТИВА???

Има једна реч у Светом писму (елпис), која нашу нада ставља у активни контекст, а не тек пасивни одсјај некадашњег сна, а садашњег мирења, са промашајем властитог живљења. Дакле, нада (елпис), у Светом писму Новог завета, јесте – радосно ишчекивање са уверењем.

Схватате ли ви уопште зашто је битно, најбитније, читати Свето писмо? Управо због оваквих ствари, које дају смисао вашем контексту живљења. Ако си уморан, или натоварен, управо препознавање Христа у својим властитим околностима, даће ти снагу јер ће ти пружити смисао. Смисао твом трпљењу. Трпљењу које гради карактер, а које се подноси надом (елпис).

Читајмо Књигу о Јову, или још боље, читајмо о Голготи – тамо ћемо видети шта је дуготрпљење (стрпљење које траје дуго). Постојано је, или доводи до постојаности. Траје дуго. Нема палијатива у себи, није координирано Јеленом Ананас, и свакако не одушевљава се нечијим полним органом. То је стрпљиво, дуго очекивање нечега. То је стрпљиво, дуго изражавање нечега. Овај карактер гради наду.

Реч „карактер“ јесте реч, која говори о томе да је нечија вера доказана. Врсност карактера који је под невољама, а те невоље не могу да нам униште наду, о чему говори Павле у Рим 5:3-5, јесте квалитет којим се Хришћанин препоручује Радости.То Павле помиње и у Посланици Филипљанима 2:1-30, назвавши овакво трпљење врсном намером. У 2. Кор. 2:9 и 9:13, Павле говори о тој истој „провереној“ намери. Она треба нешто да докаже, пошто је узорак аутентичне вредности, као што Павле говори Коринћанима о њиховој вери која је била искушана, и да су они сада доказани (јер је Христос међу њима), у 2. Кор. 13:3.

Оно што је битно, можда нама и најбитније, јесте да ова нада не доводи до срама! Нема оног чувеног – „Прво се очарао, па се разочарао“ – не, јер то би било надање у људски фактор. А о томе још Јеремија пророк говори (Јер. 17:5). О томе шта прати такво „уздање“. Погледајте, молим вас!

Углавном, тога нема у овој нади, која није друго до интеракција са Самим Богом. Односно, са Његовом љубављу. Јер, Бог љубав је (1. Јованова 4:8,16), те нас зато воли, а не зато јер смо ми погодни, или достојни, да будемо вољени (1. Јованова 4:10). А та љубав јесте основни разлог зашто ова нада (елпис), неће разочарати нити фрустрирати! Пошто јеврејска реч „порар“, а која се употребљава да би означила „разочарање“, има значење – преломити или фрустрирати. И, зар ми нисмо једна фрустрирана нација?

Ту фрустрираност кријемо у својим интелигентним, али циничним коментарима и реакцијама. Дозвољавамо да нас у безизлазу реалности координира Јелена Ананас сваке суботе, док ми мислимо да радимо нешто друго од – „Сјаха Курта да би узјахала Мурта“! Свакако да то подсвесно знамо, али се тешимо, јер се боримо! Боримо се опет „против“. И, опет, краткорочно, потврђујући наше вековно проклетство – „Све што смо добили у рату, изгубили смо у миру“! Али, зар још Војвода Мишић није рекао – „Нема тог рата који српски сељак неће добити и нема тог мира који српски политичар неће изгубити“. Звучи познато? А то је било пре комуниста, и пре отпадништва. И то није друго до показање, колико ми не смемо да се ичим другим уздамо до Самим Христом. Самим Богом, који је увек крунисао уздање тог србијанског сељака у Њега. Па, шта мислите, како је он прешао Албанију? Како је 1915-те отишао чак до Африке, да би већ 1916-те заузео Кајмакчелан? Шта мислите, РЕАЛНО??? Мислите ли да је нашу војску, тог нашег сељака, координисала Јелена Ананас? Мислите ли да су уздања наше војске била у Курти или Мурти? Да су се одушевљавали на Крфу нечијим полним органом, и око тога чинили ујдурму са својим духовитим, али тотално небитним, коментарима?

Коментарима, који раслабљују наше срце, па зато и дозвољавамо да нас разни безвезњаковићи, типа – Јелена Ананас, координирају да бисмо се ми борили, не би ли – сјахала Курта и узјахала Мурта. Све то прља човека, драги моји, а од наше земље чини тек Вагинаријум, чудесне Јевропе!

Свештеник др Угрин Поповић

Видовдан

 

Мислите о томе…

Извор: Видовдан

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *