Sveštenik dr Ugrin Popović: VAGINARIJUM

Vaginarijum! Pravilan naziv naše republike. Našeg rijalitija. Verujem da se ovde namerno postavljaju takve kulise tek da bi se videlo, da li je moguće ljudima uraditi tako nešto? Mi svedočimo – moguće je! Za 1000 dinara i sendvič, sve je moguće. Ali, šta je alternativa? Alternativa je koordinisanost reakcije od strane Jelene Ananas, a zapravo Kurte, koja je još 2012-te sjahala. Sada bi da ponovo uzjaši, i to je to. Zato Jelena Ananas koordinira masu, koja je odbila sendvič. Mislim, već zvuči kao loša interpretacija Orvlovog dela u Holivudskoj „C“ produkciji. Da, u onoj klasi, u kojoj se pojavljuje Čak Noris, i ubija stanovništvo manje zemlje u Evropi. Srbije, recimo.

Ali, ponavljam – ŠTA BI BILA ALTERNATIVA???

Ima jedna reč u Svetom pismu (elpis), koja našu nada stavlja u aktivni kontekst, a ne tek pasivni odsjaj nekadašnjeg sna, a sadašnjeg mirenja, sa promašajem vlastitog življenja. Dakle, nada (elpis), u Svetom pismu Novog zaveta, jeste – radosno iščekivanje sa uverenjem.

Shvatate li vi uopšte zašto je bitno, najbitnije, čitati Sveto pismo? Upravo zbog ovakvih stvari, koje daju smisao vašem kontekstu življenja. Ako si umoran, ili natovaren, upravo prepoznavanje Hrista u svojim vlastitim okolnostima, daće ti snagu jer će ti pružiti smisao. Smisao tvom trpljenju. Trpljenju koje gradi karakter, a koje se podnosi nadom (elpis).

Čitajmo Knjigu o Jovu, ili još bolje, čitajmo o Golgoti – tamo ćemo videti šta je dugotrpljenje (strpljenje koje traje dugo). Postojano je, ili dovodi do postojanosti. Traje dugo. Nema palijativa u sebi, nije koordinirano Jelenom Ananas, i svakako ne oduševljava se nečijim polnim organom. To je strpljivo, dugo očekivanje nečega. To je strpljivo, dugo izražavanje nečega. Ovaj karakter gradi nadu.

Reč „karakter“ jeste reč, koja govori o tome da je nečija vera dokazana. Vrsnost karaktera koji je pod nevoljama, a te nevolje ne mogu da nam unište nadu, o čemu govori Pavle u Rim 5:3-5, jeste kvalitet kojim se Hrišćanin preporučuje Radosti.To Pavle pominje i u Poslanici Filipljanima 2:1-30, nazvavši ovakvo trpljenje vrsnom namerom. U 2. Kor. 2:9 i 9:13, Pavle govori o toj istoj „proverenoj“ nameri. Ona treba nešto da dokaže, pošto je uzorak autentične vrednosti, kao što Pavle govori Korinćanima o njihovoj veri koja je bila iskušana, i da su oni sada dokazani (jer je Hristos među njima), u 2. Kor. 13:3.

Ono što je bitno, možda nama i najbitnije, jeste da ova nada ne dovodi do srama! Nema onog čuvenog – „Prvo se očarao, pa se razočarao“ – ne, jer to bi bilo nadanje u ljudski faktor. A o tome još Jeremija prorok govori (Jer. 17:5). O tome šta prati takvo „uzdanje“. Pogledajte, molim vas!

Uglavnom, toga nema u ovoj nadi, koja nije drugo do interakcija sa Samim Bogom. Odnosno, sa Njegovom ljubavlju. Jer, Bog ljubav je (1. Jovanova 4:8,16), te nas zato voli, a ne zato jer smo mi pogodni, ili dostojni, da budemo voljeni (1. Jovanova 4:10). A ta ljubav jeste osnovni razlog zašto ova nada (elpis), neće razočarati niti frustrirati! Pošto jevrejska reč „porar“, a koja se upotrebljava da bi označila „razočaranje“, ima značenje – prelomiti ili frustrirati. I, zar mi nismo jedna frustrirana nacija?

Tu frustriranost krijemo u svojim inteligentnim, ali ciničnim komentarima i reakcijama. Dozvoljavamo da nas u bezizlazu realnosti koordinira Jelena Ananas svake subote, dok mi mislimo da radimo nešto drugo od – „Sjaha Kurta da bi uzjahala Murta“! Svakako da to podsvesno znamo, ali se tešimo, jer se borimo! Borimo se opet „protiv“. I, opet, kratkoročno, potvrđujući naše vekovno prokletstvo – „Sve što smo dobili u ratu, izgubili smo u miru“! Ali, zar još Vojvoda Mišić nije rekao – „Nema tog rata koji srpski seljak neće dobiti i nema tog mira koji srpski političar neće izgubiti“. Zvuči poznato? A to je bilo pre komunista, i pre otpadništva. I to nije drugo do pokazanje, koliko mi ne smemo da se ičim drugim uzdamo do Samim Hristom. Samim Bogom, koji je uvek krunisao uzdanje tog srbijanskog seljaka u Njega. Pa, šta mislite, kako je on prešao Albaniju? Kako je 1915-te otišao čak do Afrike, da bi već 1916-te zauzeo Kajmakčelan? Šta mislite, REALNO??? Mislite li da je našu vojsku, tog našeg seljaka, koordinisala Jelena Ananas? Mislite li da su uzdanja naše vojske bila u Kurti ili Murti? Da su se oduševljavali na Krfu nečijim polnim organom, i oko toga činili ujdurmu sa svojim duhovitim, ali totalno nebitnim, komentarima?

Komentarima, koji raslabljuju naše srce, pa zato i dozvoljavamo da nas razni bezveznjakovići, tipa – Jelena Ananas, koordiniraju da bismo se mi borili, ne bi li – sjahala Kurta i uzjahala Murta. Sve to prlja čoveka, dragi moji, a od naše zemlje čini tek Vaginarijum, čudesne Jevrope!

Sveštenik dr Ugrin Popović

Vidovdan

 

Mislite o tome…

Izvor: Vidovdan