STRATEGIJA EU ZA ZAPADNI BALKAN U FUNKCIJI OTIMANjA KOSOVA I METOHIJE

Nakon Drugog svetskog rata u Evropi ni jednoj državi nije oduzeta teritorija, kroz podršku secesionističkim pokretima izuzev Srbiji. Zapad, oličen u EU i NATO još od agresije 1999.godine čini sve da dovrši započeti posao, nakon okupacije Kosova i Metohije, te da proglasi lažnu državu Kosovo. Nakon priznavanja te fantomske NATO države, danas se promoviše „strategija“ kako da se prisili i namami režim u Beogradu da suštinski prizna tzv. državu Kosovo i da joj ne sprečava učlanjenje u UN i druge međunarodne organizacije. 

U velikoj meri Zapad je pored drugih država Balkana instrumentalizovao režim Mila Đukanovića da nakon priznavanja Kosova, demarkacije „državne granice“, slanja svojih oficira u kontigent KFOR-a i razvoj „dobrosusedskih odnosa sa Kosovom“ utiču na Srbiju i režim u Beogradu da „prihvati faktičko stanje zarad svetle budućnosti i prosperiteta regiona u EU“. Izjave predsednika Vlade Crne Gore oko „Strategije EU za proširenje na zapadni Balkan“, su više nego sramne i nažalost na njih ne reaguje vlast u Srbiji.

Premijer Duško Marković se hvali „vizionarskom odlukom Vlade Crne Gore, oko priznanja Kosova“. Crnogorski premijer Duško Marković u intervjuu uoči posete Prištini, 6. februara, rekao je da „... Crna Gora želi da vidi Kosovo u EU i NATO, ocenjujući da je crnogorska vlada imala viziju kada je priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova, uprkos tome što je više od 85 odsto građana bilo protiv toga.

Marković je naveo da će u Prištini pozvati kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da donese hrabru odluku. „Treba donositi odluke koje izvesno građanima nude mnogo više nego što oni danas imaju. Kada se Crna Gora opredeljivala da prizna Kosovo, u Crnoj Gori je bila uzavrela politička klima. Preko 85 odsto građana je bilo protiv odluke Vlade da prizna Kosovo. Ali mi smo ipak priznali Kosovo. Rekao bih, zbog takve odluke i takve vizije koju je crnogorsko rukovodstvo tada imalo, Kosovo uživa deo današnjih benefita kao zemlja koja ima evropsku i evroatlantsku perspektivu i stabilnost kao ključnu potrebu regiona..“ – poručio je Marković.[1] U suštini radi se o veleizdaji srpskih nacionalnih interesa, suprotno volji naroda Crne Gore. Možda vreme i ruka pravde u bliskoj budućnosti sudi onima koji su se samovoljno i bahato ponašali i bili lažni vizionari, kroz neprijateljsko delovanje prema Srbiji i srpskom narodu.

Nakon svih tih antisrpskih izjava i mešanja u unutrašnje poslove Srbije, od strane premijera Crne Gore, vlast u Srbiji ćuti, pa izgleda kao da je to deo dogovora režima u Podgorici i Beogradu. Veoma će brzo da se potvrdi da li se vlast Srbije slaže sa postupcima režima u Podgorici.

Delovanje EU a i Crne Gore jeste u suprotnosti sa rezolucijom 1244 SB UN i nema reakcije, UN niti vlasti R.Srbije. Tragično je još i to što vlast u Srbiji, posebno premijerka Ana Brnabić sa oduševljenjem isčekuje promovisanje Strategije EU za zapadni Balkan iako se zna da se radi o antisrpskom projektu, koji lažnu državu Kosovo tretira kao šestu državu regiona, koje bi u paketu bile primljene u nekakvu EU oko 2025.godine. Aktuelna vlast nacionalni poraz, možda i izdaju u budućnosti, pokušava da prikaže kao pobedu politike u poslednjih pet godina.Narod strpljivo ćuti i ne veruje da će se to desiti. Ako do toga ipak dođe, sve će se preko noći obrnuti, jer narod ne želi a i ne može da živi sa tom sramotom i izdajom koja mu je nametnuta.

Srbija najkasnije do kraja 2019. treba da ispuni „… prelazna merila u oblasti vladavine prava i postigne sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom kako bi krenula dalje u pregovorima i 2025. postala članica EU“, navodi se u poslednjoj verziji nove Strategije proširenja EU koja bi trebalo da bude zvanično predstavljena 6. februara 2018.

Isti plan važi i za Crnu Goru koja je, uz Srbiju, „… najviše napredovala na putu ka EU“, stoji u Strategiji. O planu Brisela je da u svoje članstvo primi „šest država“: Albaniju, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, BiH, ali i samoproklamovanu državu Kosovo, pisao je i britanski Fajnenšel tajms. Vlada Srbije nije iskazala neslaganje sa nacrtom takvog dokumenta a Španija jeste. Zar treba nešto više reći o nedopustivom poigravanju vlasti sa Ustavom Srbije i nacionalnim interesima.

U Strategiji se Crnoj Gori i Srbiji preporučuje ubrzano ispunjavanje prelaznih obaveza u oblasti vladavine prava, što od „… lidera zahteva da se bave postojećim reformama sa jasnom odlučnošću i punom snagom“. Ovo su sramne floskule briselskih komesara, koje citiraju vlast i dobar deo opozicije u Srbiji kako bi ubedili narod u dobar izbor „sjajne evropske perspektive“.

Briselski komesari još poručuju: „Ono što je još značajnije, regionalni lideri ne smeju da ostave sumnje oko svog strateškog opredeljenja već moraju preuzeti odgovornost za političku jasnost i smer.[2] Neverovatno je do kog nivoa je otišla propaganda u Briselu, u sedištu EU, koja se masovno plasira u svim provladinim i zapadnim medijima u Srbiji.

„EU ne može i neće uvoziti bilateralne sporove. Zato svi partneri na Zapadnom Balkanu o kojima je reč moraju da ih što pre reše“, piše u dokumentu, kojim se predlaže da se granična pitanja rešavaju međunarodnom arbitražom, na primer u Hagu, i da svaka odluka mora biti „obavezujuća i konačna“ i „poštovana u potpunosti“. Dodaje se da je „sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova u formi obavezujućeg pravnog sporazuma od ključnog značaja“ za EU perspektivu i Beograda i Prištine.

Kosovski problemi, međutim, idu i dalje od Srbije, jer pet članica EU takođe nije priznalo njegovu nezavisnost. Briselska administracija se ponaša toliko osiono da ne uvažava mišljenje i sugestije članica koje se ne slažu, nego nezakonito i nelegalno favorizuje stav i mišljenje vodećih članica, koje je usaglašeno sa SAD i NATO.

Sledeći Samit o Zapadnom Balkanu, EU će održati 18. maja u Sofiji, 15 godina nakon samita u Solunu, „… kada je su članice EU prvi put obećale da će region primiti u svoje redove“. Evropska komisija u aprilu takođe namerava da objavi redovan izveštaj o „… napretku aspiranata sa Balkana“. „U sledećih osam, devet meseci ćemo odlučiti kao da nastavimo sa svakom od ovih zemalja,“ rekao je portparol predsednika Evropske komisije Žan Kloda Junkera. Junkerovi planovi uključuju i kontekst ruske povećane aktivnosti jer, kako se kaže u dokumentu, „Rusija preplavljuje Balkan medijima sa anti-EU propagandom i podstiče srpski nacionalizam ugovorima o naoružavanju„.[3] Junker se očigledno ponaša kao da je Balkan Nemačka kolonija pa EU ima neotuđivo pravo da čini šta joj je volja i pokušava da spreči bilo kakvo prisustvo Kine i Rusije na prostoru centralne i jugoistočne Evrope. Takvo zastraljivanje i samovolja Brisela sve više liči na „Četvrti rajh“ a ne na Evropu slobodnih naroda i država.

Španija insistira da je u Strategiji „… neophodno istaći razliku između procesa proširenja koji ima jasne vremenske okvire, procedure i ciljeve, kao i političku strategiju za Zapadni Balkan koja pripada spoljnobezbednosnoj politici EU, te prati sopstvenu logiku“.

Bez obzira na Madridski papir, portparolka Evropske unije Maja Kocijančič, nadležna za pitanja Balkana, je potvrdila da će dokument „… obuhvatiti sve zemlje Zapadnog Balkana“, pa i lažnu državu Kosovo. „Ovaj dokument će obuhvatiti ceo region. Pristizali su razni upiti oko ovog dokumenta, međutim, ovo je dokument koji objavljuje Evropska komisija“, istakla je Maja Kocijančič, istakavši kako će se, tek nakon objavljivanja, ova strategija poslati i zemljama članicama koje će kasnije razmatrati njen sadržaj dokumenta.[4]

To je dovoljan razlog da vlast u Srbiji jasno kaže da ne namerava da učestvuje u realizaciji takve strategije sve dok se tzv. Kosovo tretira van Srbije kao posebna država.

NATO nastoji da ubrzano zatvori i zamrzne sve probleme na Balkanu i privoli srpski narod da se saglasi sa gubljenjem suvereniteta i teritorijalne celokupnosti zarad nekakve EU koja je u stanju poluraspada i koja ne poštuje mišljenje svojih članica.

Nakon Hladnog rata ponovo nad Evropom kruži duh nemira i osećaj nesigurnosti i straha, koji neće doneti nikome dobro. To narodi Evrope u svim državama osećaju sve više kroz smanjenje lične bezbednosti, povećanje opšte nesigurnosti, samovolju i otuđenost briselske administracije, koja širi ideologiju lažnog evropejstva pod terorom i prisilom. Nakon ubrzanog i neopravdanog širenja NATO, vodeće sile Zapada pored Bliskog istoka izazivaju krize i ratove u srcu Evrope. Postepeno intenziviranje Ukrajinske krize i podrška vojnoj opciji i režimu Ukrajine u napadima na Novorusiju jesu veoma opasni potezi SAD i vodećih država EU, koji mogu dovesti do nesagledivih posledica po mir u svetu.

Preko migranata i Ukrajinske krize SAD nameravaju da izgrade predpostavke da i dalje kontrolišu EU u ekonomskom, bezbednosnom pa i političkom smislu, kako bi prebazirale dodatne vojne snage i ojačale neposredno vojno prisustvo u Evropi.

Podrška albanskom ekstremizmu i projektu “Velika Albanija”, od strane SAD, EU i Velike Britanije biće i dalje izražena, kao i do sada u pogledu članstva u međunarodnim organizacijama prvenstveno u UN. Uslovljavanje Srbije oko daljeg pridruživanja EU, nastaviće se i dalje kroz zahtev za suštinsko priznanje nezavisnosti lažne države Kosovo, prihvatanje evroatlanskih integracija i stalno udaljavanje od Rusije. Na taj način SAD žele da kroz kontrolu vlasti i neokolonijalni položaj “državica” na Balkanu što pre taj prostor u celosti stave pod kontrolu EU i NATO.

Sada su skoro svi režimi u državama Balkana, pod značajnim američkm uticajem i pritiskom. Jedino Republika Srpska i Srbija, pre svega narod, većinski su opredeljeni da svoju budućnost i sudbinu grade van NATO-a i ovakve EU, koja je u suštini tamnica za slobodne države i narode i instrument za neokolonijalni odnos prema nerazvijenim i malim državama. To potvrđuju sva objektivna i najnovija istraživanja javnog mnjenja, koja nemaju odjeka u medijima na valjan način.

Režim u Srbiji rezultate glasanja na izborima 24. aprila 2016. pokušava da prikaže kao referendum naroda o pristupanju EU a poznato je da ni jedna vlast do sada nije smela da raspiše referendum o tom sudbonosnom pitanju za srpski narod. Vlast u Srbiji zna da na tom putu tzv. „evropskih integracija“ treba suštinski da se odrekne Kosmeta, Republike Srpske i Rusije, kako bi ispunila tzv. evropske kriterijume za članstvo. Znaju da to narod neće podržati i bilo koja vlast u Srbiji nemože opstati sa takvim servilnim i u suštini izdajničkim odnosom. Ni kampanjom preko medija nebi mogao da se kontroliše gnev naroda u tim momentima.

O neiskrenosti odnosa i delovanja rukovodilaca EU prema srpskim nacionalnim interesima mogli smo da se uverimo u više navrata. Takav trend se nastavio i kroz pojačanje bezobzirnog uslovljavanja kroz tzv. Briselske pregovore.

Ceo taj proces nekakvih pregovora sa tzv. državom Kosovom je protivustavan i odvija se pod konstantnim ucenama i pritiscima vodećih država NATO i EU. Takav odnos neće obavezivati narod i R. Srbiju u budućnosti, da poštuje dogovore koji su sklopljeni suprotno volji naroda, suprotno Ustavu Srbije i mimo utvrđenog mandata UN. Za srpski narod samo Rezolucija 1244 jeste obavezujuća i ceo pregovarački proces i rešenja treba da se traže u tam okviru.

Put u EU jeste u suštini promašen izbor u kome se uzurpiraju najviše nacionalne vrednosti i rasprodaju nacionalni resursi, zarad nekakve lažne ideologije evropejstva i boljeg života osiromašenog stanovništva. Upravo je ta EU neposredno i preko NATO-a razbijala srpski etnički prostor i posredno sprovela pljačkašku privatizaciju preko marionetskih režima, nakon 2000.godine. Neke vodeće države EU u novijoj istoriji, pa i danas, činile su sve protiv srpskih nacionalnih interesa. Sasvim je logično pitati se: Čemu bezuslovno davanje svoje slobode i budućnosti onima koji ugrožavaju opstanak srpskog naroda?

Posledice komunizma jedva smo preživeli a lažno evropejstvo bi nas konačno dotuklo, kao narod i ponizilo u svakom smislu. Ako je cena ulaska u EU izdaja i predaja Kosova i Metohije, onda nam ona ne treba, jer narod tako želi. Svako neustavno i anacionalno delovanje bilo koje vlsti doći će pod udar zakona, u budućnosti. Ne trebaju narodu lažni vizionari i izdajničke vođe u Srbiji, kao što se već desilo u Crnoj Gori, gde režim manipuliše voljom naroda i ne poštuje je.

[1] https://www.blic.rs/vesti/politika/crnogorski-premijer-protiv-priznanja-kosova-bilo-vise-od-85-odsto-gradana-ali-mi-smo/ntge1pf

[2] http://rs.n1info.com/a355371/Vesti/Vesti/Nova-strategija-EU-za-Zapadni-Balkan-Novo-prosirenje-2025.-godine.html

[3] http://www.nspm.rs/hronika/eu-observer-nova-strategija-eu-za-zapadni-balkan-novo-prosirenje-2025.html

[4] https://www.slobodnaevropa.org/a/29007548.html

General-major u penziji prof. dr Mitar Kovač

*

Izvor: ANFOR, Srbi na okup