Стево Мрђен: Србијо, врати се

Још ми није јасно како је Русима важније питање генерал Ратко Младић него Србима, односно има ли Србима још ишта важно?

  • Тим Одбране и породице Ратка Младића, организовали су 24. мајаконференцију за медије поводом одбијања захтева за привремено пуштање на слободу генерала Ратка Младића из Хашког Трибунала.
  • На конференцији су говорили Дарко Младић, син генерала Ратка Младића; Бранко Лукић, главни бранилац; Драган Иветић, ко-бранилац; Миодраг Стојановић, правни консултант; Борис Зорко, правни саветник; телефонским путем се на конференцију укључиоПавел Дорохин, председник руског Комитета за заштиту Генерала Ратка Младића, путем скајп везе на конференцији је учестовала иЈелена Гускова, доктор историјских Још ми није јасно како је Русима важније питање генерал Ратко Младић него Србима, односно има ли Србима још наука, члан САНУ и Сената Републике Српске, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука (РАН). Присутнима се обратила и члан руског Комитета за заштиту Генерала Ратка Младића књижевник и новинар Љиљана Булатовић Медић, члан удружења књижевника Русије и писац више књига о Генералу /о учесницима и саму онференцију види овде/.

Пише: Стево Мрђен

Конференција за медије је одржана на Теразијама.

Сред града Београда.

Града којег Срби из свих Србских земаља гледају као светињу.

Срце у њедрима.

Јуче су борци за живот и правду генерала Ратка Младића имали јавнода кажу о неправди под којем је изложен задњи непоражени Србски генерал. Мислили су да неког у Србији занима третман и стање киднапованог генерала, сигурно су имали жељу да се нека државна институција укључи, макар информативно, бар нека топла ријеч подршке, стисак руке и пар секунди ћутања (знате, нисмо ми, то су они прије нас).

Осим уклључења из Русије (више у линку транскрипта) конференцији су присуствовали представници три руска медија и један из Републике Српске.

Да, добро сте прочитали, ни једна медијска кућа у Србији није била заинтересована да испрати најновије информације „из прве руке“ о киднапованом генералу Србске војске.

Ни један представник званичних институција, иако су учествовали у киднаповању и изручењу том политичком суду, обичној фарси и батини силе, а не суду.

Сви јунаци ником поникоше.

Ако се руководимо комерцијалним аспектом медија, онда немају оправдање, али могу да разумјем да се полтронство плаћа и сигурније је у наплати од објективног ивјештавања.

Медији у Србији су коначно научили да препознају Европски пут без алтернативе и које су забрањене теме јер могу да нанесу „штету“ њиховом буџету.

То што им се шеф, главни и одговорни уредник, кадровски менаџер, тј. Премијер, тј. Председник јавно хвалио, тј. лагао како је као добровољац учествовао под командом генерала којег данас заобилазе „Европском путу“ не смета, све док слепачки испуњава сваки захтјев душмана који су га довели на власт да разгради и уништи остатке остатака преварене, издате, опустошене, протјеране и заклане Србије.

Помислих да је конференција у Москви, али знам да сам се пробудио у Жаркову, па шта хоће ови Руси онда и гдје су Срби?!

Још ми није јасно како је Русима важније питање генерал Ратко Младић него Србима, односно има ли Србима још ишта важно, осим да … и ждеру?!

А можда је генерал Ратко Младић Рус?!

А шта ако нас ухапсе и киднапују све, кажу да имају од сваког од нас серијски број пушке коју смо дужили?!

Шта нас брига, бићемо Руси онда!!

Али, Русији уживо убијају дипломате, без страха и казне, чак и награде за фотографије убиства побјеђују на свјетским изложбама и чему онда ми да се надамо.

Ипак је онда боље да будемо то шта јесмо, Срби па колико год да нас има, свима нам се ДНК заиграо још док су наши прадједови склањали Турске и усташке каме са вратова да би ми данас дозволили да будемо нешто друго.

Помислио сам и на разна борачка и ветеранска удружења јуче, ни њих није било. И они су у својим проблемима, јуре неисплаћене дневнице изгубљених ратова, плац за споменик, спонзора, скулптора, свашта нешто. Трошак је доћи у Београд, а накнада за изгубљене дијелове тијела нема. Поштено и није им замјерити.

Ипак је породици најтеже, генерал је за разлику од данашљих Србских генерала- Нато јањичара, жртвовао свој живот за Србство, а они су свједоци како му се сада враћа.

Саосјећам са њиховом патњом живо сахрањеног оца и супруга на очиглед и срамоту васколиког Србства. Ћутање, склањање погледа и бављење сопственом стражњицом има своју цијену и кад већ нисте у стању да се помјерите биће вам много теже да гледате рођену дијецу како враћа ваше дугове!

Јуче је Србија била одустна у Србији, отпутовала и питање је да ли ће да се врати.

Аутор: Стево Мрђен  

ИЗВОР: КМНовине