Stavovi nisu splavovi!

Pominjemo stavove, iznosimo ih i u stanju smo da ih žučno branimo. Osuđujemo ljude koji nemaju svoj stav, ali šta je to uopšte stav? Ako pitamo psihologe, to je socijalizacijom stečena, relativno trajna mentalna predispozicija, koja se ispoljava kao tendencija da se misli, oseća i postupa na određeni način. Po mom mišljenju, stav je dijamant koji nije izbrušen, ali i dalje dijamant – čvrst i sjajan. Kada sam postala član ‘Stava mladih’, bila sam u strahu da li će moj stav biti dovoljno dobar onima koji odlučuju da li da ga iznesu. U svem tom strahu i neizvesnosti, uzbuđenju zbog nečega novog i potpuno nepoznatog, tražila sam o čemu bih to mogla da pišem, da bude dovoljno dobro, a opet sofisticirano, uklopljeno u tražene forme i norme. Pokušavala sam da pokrenem moždane vijuge, ali nikako mi nije išlo, reči jednostavno nisu dolazile pod pritiskom, već su se samo još više gurale u dubine mog mozga iz kojih ih nikako nisam mogla dohvatiti.

Kada sam malo bolje razmislila, švatila sam da se stavovi nikako ne mogu deliti na ispravne i neispravne. Stavovi ne mogu biti splavovi, nesigurni, ljuljati se i dopuštati da ih neka veća oluja odnese. Svako od nas treba da ima svoj stav, niko ne treba da odlučuje šta će bilo ko, pa ni ja, da misli ili piše. Isto tako svako treba da bira da li želi nešto da pročita ili ne. Ne možemo svi voleti iste stvari, težiti njima, niti ih podržavati. U tome i jeste poenta. Svet je skup suprotstavljenih stavova u kome nije lako opstati i pre svega ostati svoj i jak pored svih tih medijskih i ostalih hajki na naš mozak koji je još u razvoju. Teže tome da stavovi postanu zajednički, da budemo roboti, mašine koje na jedan dodir dugmeta kažu ono što njihovi kreatori žele. Ja sam protiv toga. Jednostavno ne želim da se uklopim u standarde, jer su upravo ti standardi ono protiv čega sam sve vreme i ono protiv čega pišem, standardi i hijerarhija. Pojedinci koji su iznad odlučuju o svemu, daju nam šacicu prividne demokratije i nadaju se da ćemo time biti zadovoljeni. Ali, ko kaže da smo mi stvoreni da umesto nas odlučuje neko drugi samo zato što je bio hrabriji da glasno i jasno kaže šta želi, kada ti koji će biti glasniji možemo biti upravo mi. Nažalost, najbolji stavovi uvek su najtiši i uguše ih glasovi moćnijih, ali nikako pravednijih.

Stavove delim na jake i na one koji ne postoje. Dakle, jedini stav koji postoji je jak, čvrst stav, glasno izrečen ili jasno napisan. Moramo biti realni, skinuti ružičaste naočare. Smatram da nismo ovde da budemo konformisti i da se uklopimo u norme i ono što većini odgovara, ovde smo da iznesemo svoj stav, ma kakav on bio, sve dok ne vređa nikoga on zaslužuje poštovanje, ne mora biti prihvaćen ili odbačen, ali svaki mora biti ispoštovan, jer ljude zna jače da zaboli kada neko povredi njihov stav nego njih same. Tvrdim da smo dužni da bar pokušamo da promenimo svet na bolje, nikako nismo stvoreni da se stopimo sa hipnotisanom gomilom.

Niko ne može reći šta je ispravan stav jer je to relativna i promenljiva stvar. Da bismo rekli ko je u pravu, morali bismo angažovati filozofe koji nisu sa nama već više od oko hiljadu godina, a koliko znamo, ni oni nisu mogli oko toga da se dogovore. Dakle, krajnje je besmisleno polemisati o tome šta je dobro, a šta loše objaviti, svako će reći drugačije. Sve i da nađemo većinu koja je za ili protiv, opet ništa nismo uradili, jer ta većina je samo uzorak, nikada ne znamo šta bi reklo ostalih sedam milijardi ljudi. Najbitnije je imati stav koji nikoga ne vređa i nikome ne čini štetu, sve ostalo je relativno i individalno, stvar ukusa čiji je spektar širok i o tome diskutovati je samo gubljenje vremena.

Jako je bitno da prvenstveno mi ispoštujemo svoje mišljenje, da se ne libimo da ga iznesemo i da odbranimo svoje stavove. Ukoliko se plašimo da iznesemo svoj stav, onda bi trebalo da razmislimo koliko su ti stavovi ispravni i da li bi možda bilo vreme za samokorekciju. Ne smemo pomešati zdravu dozu samopoštovanja sa egoizmom. Niko nije savršen, niko ne može biti uvek u pravu, ali je jako bitno da preispitamo sebe i da uvidimo greške koje pravimo da bismo ih ispravili pre nego što se pretvore u probleme.

Zašto se ljudi plaše da kažu šta misle? Najčešće je razlog strah od odbacivanja, neslaganja, od neistomišljenika koji se mogu suprotstaviti našem stavu, a mi ga zbog nedostatka argumenata ne možemo odbraniti. Često ne možemo da kažemo zašto je naš stav takav kakav jeste, jer je formiran dugo, kroz prostor, situacije, društvo i vreme, građen sitnicu po sitnicu. Takvi stavovi su obično jači, ali pred društvom jako nestabilni jer za njih ne možemo naći razloge.

Bilo kako bilo, mi smo ista vrsta, data nam je sposobnost da mislimo i da govorimo, samim tim smo dobili jedno pravo – da kažemo šta mislimo. Na nama je da li ćemo tu privilegiju iskoristiti ili ne. Možemo se voditi mišlju da ne zaslužuje svako da čuje naše mišljenje, ali stav je bogatstvo koje je retko i veoma vredno ako se iskaže na pravi način i ako bude prihvaćeno. Neki stavovi prođu neprimećeno, dok neki drugi postanu duhovi koji lebde iznad glava pojedinaca koji ih možda dalje nadograđuju, usavršavaju, takvi stavovi su vredni iznošenja i daljeg prenošenja. Otkud znaš da jedan od tih koji menjaju svet nije baš tvoj stav? Rizikuj, naravno da to neće svi prihvatiti, biće onih koji će se boriti protiv, ali isto tako će biti onih koji će te podržati. Ako ne promeniš svet, možda promeniš par ljudi, koji će opet promeniti još više ljudi, a ta mreža se dalje širi u nedogled. U društvu punom oblikovanih glinenih masa u glavi, budi onaj hirurg koji će izvršiti prvu transplataciju stavova direktno u čula i osećanja mase čiji mozak je potrebno oživeti i izbaviti iz pasivnosti, pesimizma i pomirljivosti u koje su zapali. Jedini ključ koji otključava svaku bravu je jak stav koji usadimo nekome u glavu. Ako možeš da promeniš nečiji stav, dovoljno si dobar da promeniš svet, uz malo truda i puno hrabrosti možeš biti onaj iz čijih će misli mnogi vaditi smisao života. Ne traži smisao u citiranim filozofskim učenjima, sam nađi smisao i budi onaj kojeg će neko citirati!

 

IZVOR: stavmladih.com