Старе народне песме и како их компоновати

„Шта се оно на Динари сјаји,
Дрљевића кокошке на глави“
(Стара монтенегринска, коју сам ја измислио)

Право да свој живот рачунају од дана рођења, имају само они који се нису преметнули. Они који то јесу учинили, свој живот од дана превере рачунају.
Они, који преверили нису, имају историју, они који су преверили, креирају историју. Просто је пристојно да конвертити корене превере не траже у себи и својој лози, него у историји. У стварности, корен се може наћи само у себи.
Пошто је историје мање него прелетача, мора се туђе присвајати. О Облића се одавно отимају Шиптари и Хрвати, а придружиће им се и Монтенегрини, јер је, као што рекох, историје мање код конвертита.

Од историје (и историја) српских конвертира, могла би се направити научно-фантастична енциклопедија; у тој и таквој повести, машта је неспутана, земљу не додирује. Сваки доказ је довољно добар, јер је ионако измишљен само за присталице, а они га оспоравати неће. Звездане стазе, Матрикс. или Господар прстенова, делују, наспрам конвертитских историја, као сума баналности, која је лишена маште и креативног потенцијала. Многи Хрвати и многи Бошњаци, а с њима и сви Монтенегрини, могу да завире, лишени свих каузалних веза и логике збивања, толико дубоко у прошлост, да им сам искон игра пред очима, само што не смеју да завире у своје породично стабло, век или два уназад.

Извесну нелагодност, због недостатка аутентичне епике, лирике, националних јунака и великих уметника, умирује се крађом и то, гле чуда, не крађом од Гота, Илира и Келта, не крађом од Алана и Персијанаца, што би им умишљено порекло налагало, већ од нас Срба.
Песма „Тамо далеко“ је, ако нисте до сада знали, а нисте, у ствари песма хрватских исељеника у Аргентини. Немојте да вас збуни шпански нагласак.

Ни Јована Јовановића Змаја нису оставили на миру. Његова песма „Тихо ноћи“ испаде древна хрватска балада:

Овај је још и најбољи:

Свак ко мисли да Монтенегрини, пре или касније, неће посегнути за истим инструментима у доказивању своје аутентичне историје, опасно се вара. Само је питање године када ће се својатати културно наслеђе нације из које се потекло. Неће им пасти напамет да копирају наслеђе непостојећих Црвених Хрвата, Алана, Кавказаца или Гота, већ ће се дохватити нашег. Мала нелагодност што су мистериозно изгубили своја национална обележја, попут језика, обичаја и неке друге вере, премостиће се објашњењем да су Срби опасни завојевачи, који су им наметнули своје културне обрасце, којих се, ето, сада ослобађају, откривши своје право порекло и своју аутентичну историју и све ће то објавити на српском језику, додавши два му гласа, колико да се зна да је то посбена језик. Чак и Пироћанци имају више различитих гласова („Ћ“ изговарају као „ТЋ“, „Ч“ као „ТЧ“, имају дуго мукло „Е“), па не мисле нити да траже за себе нацију, нити да издвајају језик.

Овде, наравно, нису важни они који ће, за паре, колико сутра цвркутати да је Обилићу име Милошј, или да се вођ Првог устанка звао Каржјоржје, већ о оним конвертитима-аматерима, који олакшавају своју певеру тако што доказе за њу не траже у сопственим недовољностима, већ иду код оних првих, да им они објасне новооткривене истине и да им, тим истинама, ублаже преверу.

Признајем да ми није јасно како ће превера бити мање превера, ако јој се да научно објашњење. Ви, који сте, упркос свему, остали Срби, упитајте се ово: када бисте данас, неким случајем, открили да су вам родитељи, рецимо, Словенци, да ли бисте одмах почели да јодлујете? Не, него бисте остали Срби, јер сте већ заробљени у орбиту обликовне моћи српске културе.

Хоћу да кажем следеће: превера нема везе са објективним истинама, нити је икад имала. Кад су се неки наши, давних дана, турчили, нису то радили зато што су нагло открили да су Турци, него су Турци постали после превере, иако се објективна истина о пореклу није променила ни за јоту. Они су, дакле, као политичка количина постали Турци, баш као и Монтенегрини данас. Историја с тим нема везе, као ни етнос. Несрбин сам јер ми то доноси корист, а после ћу да видим како ћу да се назовем-то је крик сваког конвертита. Може Монтенегрин, може Југословен, може и космополит, протестант, Лилипутанац-за све ће се већ наћи докази, ако се хоће. Квалитет тих доказа није важан, ионако ником није сталчо до тачности, већ само до оправдања.

Послушајте добро ове српске песме, које су Хрвати присвојили и упитајте се које ћемо наше песме слушати у монтенегринској обради, јер нација мора да има и своју културу. Добро, не баш нација…и не баш културу…али, врши пос’о.

ИЗВОР: in4s.net