Stare narodne pesme i kako ih komponovati

„Šta se ono na Dinari sjaji,
Drljevića kokoške na glavi“
(Stara montenegrinska, koju sam ja izmislio)

Pravo da svoj život računaju od dana rođenja, imaju samo oni koji se nisu premetnuli. Oni koji to jesu učinili, svoj život od dana prevere računaju.
Oni, koji preverili nisu, imaju istoriju, oni koji su preverili, kreiraju istoriju. Prosto je pristojno da konvertiti korene prevere ne traže u sebi i svojoj lozi, nego u istoriji. U stvarnosti, koren se može naći samo u sebi.
Pošto je istorije manje nego preletača, mora se tuđe prisvajati. O Oblića se odavno otimaju Šiptari i Hrvati, a pridružiće im se i Montenegrini, jer je, kao što rekoh, istorije manje kod konvertita.

Od istorije (i istorija) srpskih konvertira, mogla bi se napraviti naučno-fantastična enciklopedija; u toj i takvoj povesti, mašta je nesputana, zemlju ne dodiruje. Svaki dokaz je dovoljno dobar, jer je ionako izmišljen samo za pristalice, a oni ga osporavati neće. Zvezdane staze, Matriks. ili Gospodar prstenova, deluju, naspram konvertitskih istorija, kao suma banalnosti, koja je lišena mašte i kreativnog potencijala. Mnogi Hrvati i mnogi Bošnjaci, a s njima i svi Montenegrini, mogu da zavire, lišeni svih kauzalnih veza i logike zbivanja, toliko duboko u prošlost, da im sam iskon igra pred očima, samo što ne smeju da zavire u svoje porodično stablo, vek ili dva unazad.

Izvesnu nelagodnost, zbog nedostatka autentične epike, lirike, nacionalnih junaka i velikih umetnika, umiruje se krađom i to, gle čuda, ne krađom od Gota, Ilira i Kelta, ne krađom od Alana i Persijanaca, što bi im umišljeno poreklo nalagalo, već od nas Srba.
Pesma „Tamo daleko“ je, ako niste do sada znali, a niste, u stvari pesma hrvatskih iseljenika u Argentini. Nemojte da vas zbuni španski naglasak.

Ni Jovana Jovanovića Zmaja nisu ostavili na miru. Njegova pesma „Tiho noći“ ispade drevna hrvatska balada:

Ovaj je još i najbolji:

Svak ko misli da Montenegrini, pre ili kasnije, neće posegnuti za istim instrumentima u dokazivanju svoje autentične istorije, opasno se vara. Samo je pitanje godine kada će se svojatati kulturno nasleđe nacije iz koje se poteklo. Neće im pasti napamet da kopiraju nasleđe nepostojećih Crvenih Hrvata, Alana, Kavkazaca ili Gota, već će se dohvatiti našeg. Mala nelagodnost što su misteriozno izgubili svoja nacionalna obeležja, poput jezika, običaja i neke druge vere, premostiće se objašnjenjem da su Srbi opasni zavojevači, koji su im nametnuli svoje kulturne obrasce, kojih se, eto, sada oslobađaju, otkrivši svoje pravo poreklo i svoju autentičnu istoriju i sve će to objaviti na srpskom jeziku, dodavši dva mu glasa, koliko da se zna da je to posbena jezik. Čak i Piroćanci imaju više različitih glasova („Ć“ izgovaraju kao „TĆ“, „Č“ kao „TČ“, imaju dugo muklo „E“), pa ne misle niti da traže za sebe naciju, niti da izdvajaju jezik.

Ovde, naravno, nisu važni oni koji će, za pare, koliko sutra cvrkutati da je Obiliću ime Milošj, ili da se vođ Prvog ustanka zvao Karžjoržje, već o onim konvertitima-amaterima, koji olakšavaju svoju peveru tako što dokaze za nju ne traže u sopstvenim nedovoljnostima, već idu kod onih prvih, da im oni objasne novootkrivene istine i da im, tim istinama, ublaže preveru.

Priznajem da mi nije jasno kako će prevera biti manje prevera, ako joj se da naučno objašnjenje. Vi, koji ste, uprkos svemu, ostali Srbi, upitajte se ovo: kada biste danas, nekim slučajem, otkrili da su vam roditelji, recimo, Slovenci, da li biste odmah počeli da jodlujete? Ne, nego biste ostali Srbi, jer ste već zarobljeni u orbitu oblikovne moći srpske kulture.

Hoću da kažem sledeće: prevera nema veze sa objektivnim istinama, niti je ikad imala. Kad su se neki naši, davnih dana, turčili, nisu to radili zato što su naglo otkrili da su Turci, nego su Turci postali posle prevere, iako se objektivna istina o poreklu nije promenila ni za jotu. Oni su, dakle, kao politička količina postali Turci, baš kao i Montenegrini danas. Istorija s tim nema veze, kao ni etnos. Nesrbin sam jer mi to donosi korist, a posle ću da vidim kako ću da se nazovem-to je krik svakog konvertita. Može Montenegrin, može Jugosloven, može i kosmopolit, protestant, Liliputanac-za sve će se već naći dokazi, ako se hoće. Kvalitet tih dokaza nije važan, ionako nikom nije stalčo do tačnosti, već samo do opravdanja.

Poslušajte dobro ove srpske pesme, koje su Hrvati prisvojili i upitajte se koje ćemo naše pesme slušati u montenegrinskoj obradi, jer nacija mora da ima i svoju kulturu. Dobro, ne baš nacija…i ne baš kulturu…ali, vrši pos’o.

IZVOR: in4s.net