Šta se krije iza oduzimanja deteta porodici Trkulja?!

ODUZIMANjE DECE I PORODIČNO NASILjE KAO UNOSAN BIZNIS

Poštovani čitaoci, povodom slučaja oduzetog deteta porodici Trkulja, naišli smo na odlično objašnjen mehanizam delovanja socijalnih službi na Zapadu i čini se, da se matrica rada prenosi i kod nas… Ovde se sad otvara i drugi problem, pored državnih birokratija u nordijskim zemljama, kao interesna grupa (u otimanju dece od roditelja) se pojavljuju privatizovani socijalni servisi, poput raznih NVO i privatnih „foster kuća“, koje od „pružanja usluga“ otetoj deci, ostvaruju ogromni profit…

KOMENTAR FBR UREDNIKA POVODOM ČLANKA O SUDBINI RUSKE DECE U NORVEŠKOJ…

Na pisanje ovog članka sam se odlučio povodom negativnih reakcija nekih čitalaca na naš članak „Nama su na Zapadu ukrali našu decu! Pogledajte našu muku i učite se! Zaustavite tu čumu trećeg milenijuma!“, od 16. januara 2015. Neki čitaoci, doduše ubedljiva manjina, su nam zamerili na jednostranosti članka, koji po njima ne odslikava realnost u Zapadnoj Evropi, i u ovom konkretnom slučaju, u Norveškoj.

Ovde želim da naglasim na početku ove moje analize, da gore pomenuti članak (koji se bavi zloupotrebom norveškog sistema „dečje zaštite“ iz ugla veoma traumatičnog iskustva jedne Ruskinje) nije proizvod FBR medija, niti nekog od naših autora- što smo mi veoma jasno naveli citiranjem izvora članka.

Pošto smo mi republikovali taj članak, koji je pored ogromne čitanosti, izazvao i veliki broj emotivnih reakcija naših čitalaca- ja sam se kao osnivač i urednik ovog portala osetio „prozvan“ da uradim jednu dodatnu analizu ovog veoma kompleksnog problema, i tom prilikom sam došao do zaključka, da je taj problem mnogo ozbiljniji i rasprostranjeniji, nego što je to poznato široj javnosti – i da je pozadina uspostavljanja tako beskrupoloznog režima „plenidbe tuđe dece“ u zapadnoj, pre svega nordijskoj Evropi, mnogo mračnija.

Napomena: Moja analiza nije ulazila u neke aspekte ispovesti Irine Bergset vezane za norveški školski sistem, generalne društvene vrednosti i kulturne i sistemske specifičnosti- moj fokus je bio na (zlo)upotrebi norveškog dečjeg „velfer sistema“ pod imenom „Barnevarn“…

——————————-

Moram da priznam, da su i meni mnogi navodi gđe Bergset inicijalno delovali kao da su iz domena „naučne fantastike“ – ali medijska, službena i profesionalna dokumentacija, i brojna iskustva drugih imigranata (koje sam prikupio tokom moje istrage), su potvrdili većinu njenih navoda, i to u veoma specifičnim detaljima…

FINSKI PROFESOR DR JOHAN BEKMAN O „OTIMANjU DECE“ U NORDIJSKIM ZEMLjAMA…

Odmah na početku je važno naglasiti da je ovaj problem, koji se najviše dotiče imigranata koji imaju (ne)sreću da se dokopaju razvijenih zapadnih zemalja, uočen i potom veoma oštro kritikovan i od strane mnogih uglednih zapadnih eksperata. Jedan od njih je i finski ekspert po ovim pitanjima dr Johan Bekman (profesor sociologije i kriminalnog prava na Helsinškom univerzitetu).

U svom intervjuu za „Burning Point“ dr Bekman ističe da navodni sistem „zaštite dece“ koji se primenjuje po maltene univerzalnoj formuli u većini zapadnih zemalja, u stvarnosti grubo narušava ta ista dečja prava- koja navodni štiti, da je baziran na „anti-porodičnoj idelogiji“, i da se koristi kao instrument političkog terora…

On svoje tvrdnje bazira pre svega na finskom iskustvu, gde je trenutno preko 50 ruskih majki predmet istrage od strane finskih socijalnih službi. Ono što je po profesoru Bekmanu najviše zabrinjavajuće, da bi se u Finskoj oduzelo dete od roditelja, nisu potrebni nikakvi dokazi, već kako to u zakonu stoji „zabrinutost“ državnog činovnika za dobrobit deteta!? Dr Bekman naglašava da je ovim aktom dozvoljeno da „subjektivno osećanje“ jednog državnog činovnika, može da proizvede tragične i veoma dugoročne traumatične posledice po roditelje i decu, pre svega imigranata, u toj nordijskoj zemlji.

Drugim rečima u Finskoj, ali i drugim nordijskim zemljama, svaki roditelj „se podrazumeva krivim – sve dok ne dokaže suprotno“!?

Po dr Bekmanu, ruske imigrantske porodice su posebno našle na udaru finskih (i drugih nordijskih) vlasti, iz više razloga. Glavni razlog po dr Bekmanu, je u kulturnoj razlici u pogledu porodičnih vrednosti između „zapada i istoka“, odnosno u zapadnoj predrasudi prema Rusima, koji su svakako u poslednje vreme uslovljeni i političkim dešavanjima u Ukrajini, koja su dovela do povećanog animoziteta (na zapadu) prema svim pripadnicima ruske nacije. Kao drugi razlog dr Bekman navodi i veoma opasnu „ideologiju“ finskog društva, po kojoj dete od momenta rođenja postaje praktično „vlasništvo“ države…

Ovde se sad otvara i drugi problem, pored državnih birokratija u nordijskim zemljama, kao interesna grupa (u otimanju dece od roditelja) se pojavljuju privatizovani socijalni servisi, poput raznih NVO i privatnih „foster kuća“, koje od „pružanja usluga“ otetoj deci, ostvaruju ogromni profit. Dr Bekman ističe, da kad se takvi privatizovani socijalni servisi dokopaju tuđeg deteta, onda čine sve u svojoj moći da to dete više ne vrate roditeljima, zato što na njemu ostvaruju veliki finansijski profit!?

Dr Bekman navodi da je taj problem, konkretno u Finskoj, poprimio ogromne razmere, sa preko 600 stotina privatizovanih „dečjih velfer“ servisa, koji imaju zakonsku moć da direktno plene decu iz ciljanih (uglavnom imigrantskih) porodica – i kada se na to doda dokumentovana korupcija, pošto mnogi državni činovnici koji su zaduženi „za brigu o deci“ otvaraju svoje privatne „foster kuće“, da bi ostvarili ličnu materijalnu korist- onda ova pojava poprima i mafijaški karakter.

Bekman ističe da je u svrhu ostvarivanja i kontrole profita od privatizovanih dečjih „velfer servisa“, u nordijskim zemljama instituciolizovana anti-porodična propaganda, gde se u medijima intenzivno (i tendeciozno) prikazuju navodne problematične porodice, u kojima se deca „tuku“, roditelji „opijaju i koriste droge“- šaljući poruku javnosti da je „porodica loša za razvoj deteta“, i da je „plenidba“ njihove dece od strane ovih privatizovanih „para-državnih“ službi, u najboljem dečjem interesu. Po dr Bekmanu, iza svega ovoga se krije potreba za ostvarivanjem enormnog profita. On ovu pojavu poredi sa „robovlasništvom“ iz srednjeg veka.

Dr Bekman se u intervjuu posebno osvrće na problem Norveške-navodeći lična saznanja (koja su bila zabeležena i u vodećim medijima u toj zemlji), da je „incest“ veoma prisutan u privatizovanim „foster kućama“. Naravno ovde nema govora o klasičnom incestu, pošto između „foster roditelja“ i otetog deteta ne postoji krvno srodstvo, već se radi o klasičnim silovanjima i seksualnim zloupotrebama, koji su u nordijskim zemljama danas poprimili razmere epidemije. Dr Bekman ističe da su tu u pitanju čista krivična dela prema deci, ali ističe da u tim zemljama postoji tendencija da se takvi slučajevi zataškaju, a ne krivično procesuiraju.

Po Bekmanu „oteta deca“ su u nordijskim zemljama svedena na nivo „objekta“ i zloupotreba te dece, koja su pod navodnom zašitom države je toliko izmakla kontroli, da u poslednje vreme ti privatizovani dečji „velfer servisi“ otvoreno trguju između sebe. Naravno predmet te „trgovine“ su oteta deca. On ove pojave dodatno kvalifikuje kao politički i psihološki teror…

Sudbina većine dece koja su zatočena u privatizovanim „foster kućama“ je po Bekmanu tragična. Deca su u tim ustanovama tretirana kao zatvorenici, sa ograničenom slobodom kretanja, a u slučaju da se deca (i roditelji) javno pobune, zahtevajući budu ujedinjeni sa biološkim roditeljima- često su predmet „medicinsko drogiranja“, dok se roditeljima trajno zabranjuje kontakt sa njima. Profesor Bekman ističe da je takav tretman u praksi gori nego zatvorski, jer u klasičnim zatvorima, robijašima se ne uskraćuje pravo na komunikaciju sa rodbinom i spoljnim svetom. Takođe, po Bekmanu, ostaje velika nepoznanica šta se sve dešava (unutar institucija) sa decom koja ostaju „drogirana“,zatočena u privatizovanim „foster kućama“, i postaju predmet „ispiranja mozga“, vrlo često sve do svog punoletstva!?

Dr Johan Bekman ističe, da je jedan od glavnih razloga „viktimiziranja“ ruskih imigrantskih porodica u Norveškoj i Finskoj, veoma prisutna „rusofobija“ i politička opresija. On to opisuje kao politički teror usmeren prema tradicionalnim pravoslavnim vrednostima ruskih imigrantskih porodica. Bekman tvrdi da pripadnike nordijskih establišmenta najviše „bole“ tradicionalne porodične vrednosti kod tih porodica, i da je tim povodom naopaki državni dečji „velfer sistem“ i dodatno zloupotrebljen, kao sredstvo za političku represiju nad „neposlušnim“ ruskim porodicama. Dr Bekman za takav „klimat“ prema Rusima optužuje i u zapadnim medijima stalno prisutnu anti-rusku propagandu.

Ovde se kao poseban problem pokazuje zataškavanje problema i cenzura u nordijskim medijima na ovu temu.

Dr Bekman navodi primer Finske, citirajući izveštaje Komisije UN za prava dece, koja svake godine u svom izveštaju navodi primere zloupotrebe dece u Finskoj. On kao poražavajuću činjenicu u vezi toga navodi svoje saznanje da finsko ministarstvo inostranih poslova, umesto predočavanja činjenica iz tih izveštaja javnosti, pribegava cenzuri. Po Bekmanu, nijedan od tih izveštaja UN se do sada nije pojavio u vodećim finskim medijima, dok u praksi ništa nije učinjeno da se otvori istraga u ove masovne zloupotrebe- što sve upućuje na to da su u sve ovo upleteni i „najviši politički (i kapitalistički) ešaloni„ nordijskih nacija!?

U zaključku ovog intervjua, dr Bekman naglašava da kao rezultat zataškavanja i ignorisanja ovog problema u nordijskim društvima je sve više nasilja, koje u mnogim aspektima prerasta u pravi teror. Bekman navodi u slučaju Finske da je u poslednje vreme zabeleženo više ubistava socijalnih radnika (od strane roditelja ili viktimizirane dece), koji su „posredovali“ u otimanju dece- ali ono što je po njemu mnogo više zabrinjavajuće, jesu sve češća takozvana „porodična samoubistva“, uglavnom imigrantskih porodica, koji se na to odlučuju da njihova deca ne bi pala u ruke izopačenih državnih birokrata- takvi slučajevi se, prema Bekmanu, ne publikuju u medijima, i o njima nema javnih rasprava.

Bekman opisuje slučaj finske majke, koja je ubila svoje dvoje dece. U finskim medijima nije bilo nikakvih detalja o ovom kolektivnom ubistvu-samoubistvu- osim informacije da je majka prethodni dan bila posećena od strane radnika socijalnog servisa!? On navodi da ti „socijalni servisi“ često terorišu ljude, i da u njima često rade dokazani „sadisti“.

Kao još drastičniji slučaj, profesor Bekman navodi finski primer oca, koji je prilikom „plenidbe“ njegove dece od strane socijalnog servisa, usmrtio svoju decu, i to u prisustvu državnih činovnika. Bekman ističe da se o takvim ličnim tragedijama, koje prerastaju u kriminalno nasilje, malo, ili nikako govori u nordijskim društvima.

Po njemu, pozadina svega ovoga je „ideološke prirode“ i svodi se na sistematske i organizovane napore zapadnih globalista da unište klasične porodice, i porodične vrednosti, čak i unutar vlastitih država. Oni se u tu svrhu ne ustručavaju ni od otvorenog terorisanja, ucenjivanja, hapšenja, i često smeštanja u mentalne institucije, roditelja dece, koja su određena „za odstrel“…

—————–

Da postoji mračna pozadina ovakve otimačine dece u Norveškoj, potvrđuje i profesorka Marien Haslev Skanlend iz norveškog grada Bergena-

Po profesorki Skanlend pozadina ovog problema jeste materijalni profit ovih, uglavnom privatizovanih, „velfer servisa“. Ona svoje tvrdnje ilustruje podacima Norveškog statističkog biroa. Između 2004 i 2010 godine po ovim podacima (za koje znamo da se tendiciozno umanjuju- na osnovu prethodnih navoda dr Bekmana) 12.492 deteta je oduzeto roditeljima i smešteno u „foster kuće“.

Na svakih 1.000 dece imigranata, 19 se oduzima roditeljima. Budžet norveškog servisa za „zaštitu dece“ je u 2010 godini za samo godinu dana skočio sa 930 miliona „kruna“, na 7.7 milijardi. Ovaj podatak ilustruje koji su stvarni interesi (motivi) ovako masovne „otimačine dece“ u Norveškoj!?

Profesorka Skanlend naziva norveški dečji „velfer servis“ pravom „industrijom“ od koje mnogi profitiraju – od socijalnih i drugih državnih službenika, do debelo plaćenih psihologa; Dok po ovoj statistici, jedna privatizovana „foster kuća“ zarađuje po jednom otetom detetu 50.000 evra godišnje, plus plaćeni godišnji odmori i slobodni dani , i druge beneficije…

NEKI DRASTIČNI PRIMERI „OTIMANjA DECE“ U NORDIJSKIM ZEMLjAMA

Svetski mediji su prošle godine izveštavali o šokantnom slučaju otmice dece imigrantskog indijskog para u Norveškoj. Od roditelja su oduzeti dvo i po godišnji dečak i šestomesečna beba (devojčica). Kao razlog za oduzimanje dece je navedeno da je majka hranila bebu prstima, dok je za Norvežane bilo nedopustivo da dvo i po godišnji dečak spava u krevetu sa roditeljima!? Ovaj incident je prerastao u diplomatski spor između Indije i Norveške…

Neki norveški mediji su nedavno publikovali podatak da su dva turska dečaka smeštena prošle godine u „foster kuću“ kojom je upravljao pedofil. Prethodno su se dve „usvojene devojčice“ žalile nadležnima da ih je taj pedofil seksualno zlostavljao, ali ništa nije preduzeto sve dok vlasnik foster kuće nije uhvaćen u internet porno zaveri (pedofil ringu)- da bi potom dobrovoljno priznao krivicu, radi umanjenja kazne!?

Takođe je drastičan slučaj nigerijske bebe iz 2013- otac bebe je norveški državljanin. Od majke Kvin Ago je oduzeta beba Džordž, stara 18 dana. Kao argument za oduziamnje detata, norveški Barnevarn („dečji velfer“) je koristio subjektivnu procenu socijalnog radnika da je majka mentalno neuračunljiva.

Ovaj incident je prerastao u diplomatski spor između Nigerije i Norveške. Majka je inicijalno odvedena u mentalnu instituciju pod pratnjom policije- da bi tamo bilo ustanovljeno da je potpuno normalna (mentalno). Nigerijska ambasada je tim povodom uputila protestno pismo norveškoj vladi, 18 septembra, 2013- ukazujući na činjenicu da su službenici Barnevarna pokušali da nagovore majku da im dobrovoljon preda svoju bebu, kada je ona to odbila, podneli su lažnu prijavu da je mentalno neuračunljiva- uhapsili majku i oteli joj bebu!? Nigerijski diplomate su takođe citirali zvaničan razlog otimanja deteta (iz rešenja koje je Barnevarn dostavio majci)- „Beba je patila, zato što nije postojala emotivna konekcija između nje i majke, takođe nije postojao ni kontakt očima, između njih dvoje“. Prosto da čovek ne poveruje, da par dana nakon porođaja, neko može da izađe sa ovakvom argumentacijom za otimanje deteta.

Povodom ovog incidenta u nigerijski parlament (Samson Osagi) je uputio protestno pismo norveškoj vladi, citirajući otimanje novoređenčeta od majke, i uskraćivanje prava bebe na majčino mleko i roditeljsku brigu, zločinom protiv humanosti. U sve ovo se uključila Komisija za dijasporu nigerijskog parlamenta, ali norveški ambasador u Nigeriji je odbio da se sastane sa parlamentarcima. Tokom rasprave u nigerijskom parlamentu, obelodanjeno je da je navodni otac Norvežanin izrazio sumnju u svoje očinstvo, i da je to mogao da bude motiv otimanja deteta od majke. Takođe tokom rasprave je obelodanjeno da je kontraverzni Barnevarn nakon oduzimanja deteta izašao sa dodatnim argumentom za otmicu deteta, tvrdeći da majka nije u stanju da se materijalno stara za dete, i da neće imati pravo da dobije nazad sina Džordža, za najmanje godinu dana, kada se očekuje da dokaže svoju materijalnu sposobnost da odgaja dete!?

U novembru prošle godine od ruske majke Jelene Kuznjecove, norveški Barnevarn je oduzeo sina Erika, starog 11 godina, i 13godišnju ćerku Mariju, pod izgovorom da je Jelena bila „loša majka“. Jelena je već živela i radila 15 godina u Norveškoj, udata za Norvežanina. Kada su rođaci njenog muža saznali da planira razvod od muža, prijavili su je Barnevaru da ne ispunjava svoje roditeljske dužnosti. Pošto je u pitanju bila Ruskinja, to je izgleda bio dovoljan razlog da se od nje oduzmu dece. Da ironija bude veća, oteta deca su potom smeštena pod „foster brigu“ sestre Jeleninog muža (Norvežanina), koja je od svega toga debelo profitirala, primajući mesečno 25.000 kruna, kao naknadu. I ovde je motiv očigledan. Prema podacima ruskog komesara za prava dece Pavla Astakova, u Norveškoj je na taj način prošle godine oteto 19 ruskih deteta…

Vikipedija takođe navodi više slučajeva otimačine imigrangske dece u Norveškoj, citirajući visoko profilni slučaj indijskog para, ali i oduzimanje još jednog indijskog deteta, zbog navodnih packi od roditelja. Takođe navode da je taj problem toliko ozbiljan u Norveškoj, da je organizovana „podzemna organizacija“ za spašavanje otete dece. Navode slučaj poljskog privatnog detektitva Kristofa Rutkovskog koji je omogućio bekstvo (spas) ruskog dečaka i poljske devojčice iz kandži norveške „dečje velfer mafije“.

Češkoj majci Evi Mičalakovoj su u maju 2011 oduzeti, pod optužbom seksualnog zlostavljanja, sinovi Denis i David. Iako je norveška policija ustanovila da nije bilo nikakvog zlostavljanja dece od strane njenog supruga, takođe Čeha, ozloglašeni Barnevarn je odbio da vrati majci decu. Čak i kad se ona u dogovoru sa mužem razvela, da bi bar njoj vratili decu, norveška vlada je odbila da joj vrati sinove. Samo joj je dozvoljeno da dva puta godišnje vidi sinove na dva sata, uz uslov da ne smeju da govore maternji češki jezik, niti da se fizički dodiriju. Eva je tim povodom podnela tužbu i Evropskom sudu za ljudska prava, ali je njena tužba odbijena. Češki parlamentarci su takođe poveli kampanju u Evropskom parlamentu, na kraju češkom paru je pritekao u pomoć i predsednik Miloš Zeman. Na sve ove apele se oglušila norveška država, čak preteći majci, da ako ne prekine kampanju, da će dati decu na usvajanje norveškoj porodici, što će rezultirati u dobijanje norveškog državljanstva, što bi zamrzlo sve žalbe do punoletstva čeških mališana. Da li je svemu ovome potreban komentar? (ovo su takođe podaci iz Vikipedije)

8. oktobra 2014 norveške vlasti su oduzele petogodišnjeg ruskog dečaka Oskara Šianoka od ruskih roditelja zbog „zloupotrebe“- „zlouotrebu“ je prijavila vaspitačica u jaslicama, kada je dečak izjavio da mu je majka „pomogla da izvadi mlečni zubić“!? 31 oktobra 2014, šestogodišnja ruska devojčica je takođe oduzeta od roditelja, navodi ruski Zaštitnik dece Pavel Astahov… Da li je slučajno da su ova dva mala deteta oteta uoči „Noći Veštica“, koja se pada 31 oktobra?

Ruski medij „VladTajm“ citira slučaj desetogodišnje ruske devojčice koja je pozvana na saslušanje u Barnevar, u vezi navodnog zlostavljanja kod kuće. Njeni ruski roditelji su radili u Norveškoj u proteklih 7 godina. Devojčica je puštena kući dok Barnevarn pribavi neka dokumenta. „VladTajm“ navodi da je prestrašena majka odmah ukrcala sebe i ćerku na avion za Moskvu i pobegla u Rusiju, jer je očekivala da će joj oteti dete. Otac je ostao sam da radi u Norveškoj..

Ruski zaštitnik za decu navodi da je u protekle dve i po godine, u Norveškoj oduzeto 55 deteta od 32 ruske porodice, dok je u Finskoj oduzeto 74 ruska deteta…

UMESTO ZAKLjUČKA…

Sličan norveškom Barnevarnu, novi dečji „velfer sistem“, na mala vrata se već uvodi u Srbiju… Sve u „duhu evrointegracija“ i mandatornih zakonskih (i mentalnih) promena u našoj naciji. Ili kako je to naš premijer Vučić opisao- „u duhu promene svesti“ u (nepoćudnih) Srba…

…U našoj osiromašenoj i ogrezloj u korupciju Srbiji(ci), možemo samo da zamislimo u kakve sve zloupotrebe može da se izrodi ovakav zapadni dekadentni (navodni) sistem „dečje zaštite“. Setimo se samo nedavnog slučaja, pokušane zloupotrebe državnih fondova od strane „druga Julina“, i njegovih rođačkih NVO, koje su se spremale da „poketiraju“ dva miliona „evrića“ iz „poplavljenog fonda“- pa ih je u tome omelo obelodanjivanje ove afere na konferenciji za štampu dr Šešelja!?

Na kraju krajeva, potpuno je legitimno i razumno pitanje-

Da li su danas mnogi roditelji u Srbiji dovedeni namerno na rub socijalne bede, da bi potom ta ista beda mogla da bude iskorišćena kao povod za otimanje njihove dece?

Već su zabeležni slučajevi oduzimanja dece od roditelja zato što su oni bili isuviše siromašni. Potom se ta deca poveravaju privatnim „foster kućama“ ili (pro)režimskim NVO, koje iz toga debelo profitiraju…

…A lek za taj problem je (po piscu ovih redova) vrlo jednostavan, umesto debelo plaćati (pro-režimske) „foster roditelje“, treba samo dati jedan deo tih para pravim roditeljima- Onda će, i oni i deca imati prilično normalan život, zar ne!?

…Ali to onda ne bi bilo u duhu zacrtanih evrointegracija, i premijerove najavljene „promene svesti“ u Srba.

U tom „duhu“ evo mog predloga, umesto da dozvolimo da nas po svaku cenu „evrointegrišu“, PROMENE našu SVEST, i potom „OBEZDECE“- PROMENIMO mi NjIH, dok još ima vremena…

Napisao Miodrag Novaković

Izvor: Srbi na okup