Šta je nama Kosovo?

Opet se u Srbiji Kosovom usta ispiraju! Čim se Kosovo pomene, svi su odmah pametni i znaju šta nam je činiti i tako decenijama, iako se ništa ne preduzima.

Imamo predsednike akademija koji govore kako Kosovo nije naše i kako ga treba napustiti sa dostojanstvom, pa onda imamo političare koji tvrde da Kosovo nikada nije ni bilo naše. Pored njih, uvek se tu nađe neko ko je primio pare da se javno odriče Kosova, pa onda lokalne funkcionere koji nas ubeđuju da Kosovo nije Srbija, već samostalna država.

Onda su tu i naši belosvetski „prijatelji“ koji su ga priznali kao državu. Imamo i onih koji pođu na Kosovo, pa izađu na Topčideru, pa onih koji su od Ministarstva za Kosovo i Metohiju napravili Kancelariju za Kosovo i Metohiju, pa ove koji ga nazivaju „geografskom oblašću“ i daruju mu pozivni broj, kao i mnoge druge. I svi se oni sad upinju da kažu nešto o Kosovu, i to ne zbog dobrobiti pokrajine, već da bi se našli u medijima pošto je ovo idealna prilika za ta kvaziintelektualna olakšavanja.

I kako dani odmiču, a svi o Kosovu govore to što govore, sve se svodi na to da je nama Kosovo „nerešen problem“, „večita prepreka“, „kost u grlu“, „tuđa zemlja“, „nezavisna država“, „povod za rat“, „vekovni spor“, itd.

Kako to da se niko nije potrudio, odnosno setio toga, da kaže da je Kosovo Srbija?! Otkad to da ono nije srpska kolevka? Kada je došlo do toga da se Kosovo ne smatra ranom Njegoševom? Gde su oni koji bi nešto upitali i Srbe na Kosovu i Metohiji? Otkad je to Srbija sa Kosova iseljena?

Zašto bi neko vodio dijalog polazeći od pogrešnih predstava o Kosovu? O čemu da se raspravlja kad svi oni koji govore o ovoj temi misle isto? Ko je to ovlastio nekakvu gomilu ljudi željnih pažnje da se oni samopozivaju na tu raspravu? Zašto niko ništa ne pita narod? Zašto niko ne priviri u istorijske i crkvene knjige, pa posle toga da vidim šta će reći o Kosovu? Što baš Kosovo da bude tema na kojoj se dobijaju medijski poeni i putem koje se određeni ljudi preporučuju za ovo ili ono?

Kad se već svi opredeljuju, evo da to onda učinim i ja! Naravno, medijska pažnja nije ono što me interesuje, već to što mi se čini da jedini imam drugačije mišljenje od onih koji su se opredeljivali, a učestvovaće u dijalogu!

Kosovo za mene nije parče teritorije! Kosovo nije briga, spor, problem! Kosovo nije rijaliti program, niti petominutna tema u jutarnjem programu! Ono nije tuđe!

Kosovo je za mene nešto što je moje! Kosovo je zemlja iz koje su nikli Srbi! Kosovo je kolevka koja nas je odnjihala tolike vekove unazad i krst kojim smo kršteni, ali i onaj na kojem nas je svet raspeo! Kosovo je ona suza koja nam bez ikakvog razloga kane iz oka kada tvrdimo da je vetar u pitanju! Kosovo je onaj lepi i uzvišeni osećaj koji nam nenajavljeno ustreperi u duši! Kosovo je srpska crkva! Kosovo je naše koliko je i božje, jer nam ga je Gospod podario! Kosovo je večiti boj, duševni, ne oružani! Kosovo je onaj vrući vetar koji nas naježi iako je letnji dan! Kosovo je reč u koju staje Srbija, a nećemo ni pogrešiti ako ih nazovemo sinonimima! Kosovo je mesto stradanja, ali i mesto rođenja! Kosovo je nešto što ne smemo izgubiti ako planiramo zadržati sebe! Kosovo smo mi! Kosovo je ono što Srbe čini Srbima! Kosovo je mesto gde Srbi dolaze da vaskrsnu, a ne da stradaju! Kosovo je zvuk crkvenih zvona! Kosovo je kiša u sušnoj godini i jedini zimzeleni list na listopadnom drvetu! Kosovo je sve ono što nam treba!

Sa tim i takvim Kosovom u našoj svesti moramo na taj razgovor. Ako iko spori da je Kosovo ono što sam naveo, taj neka ne ide na skup i neka ćuti – tako će pomoći!

O Kosovu treba razgovarati, ne da bi se utvrdilo da li je ono naše, jer ničije drugo ne može biti, već da bi se izbegli sukobi! Kosovo je srpskih kostiju sito i nema ih se kud više po Kosovu i Metohiji rasuti!

Pitanje Kosova nije pitanje – Kosovo je odgovor! Kome to nije jasno, džaba ovo da čita i izjašnjava se.

Kosovo je odgovor na pitanje: „Ko su Srbi?“

Milan Ružić

Izvor: Iskra 

One thought on “Šta je nama Kosovo?

  • 4. avgusta 2017. at 16:09
    Permalink

    Srbija ima najveću nesreću u istoriji. Bilo je nesreća i ranije ali uz visoke cijene ostala je do danas. Počeo je da joj se ‘gubi trag’ dio po dio
    Najveća nesreća je vlast!!!!!!!!
    Skorojevići i požmirepi hoće riješiti vjekovni problem. Oni, skupljeni s’ konca i konopca, bez porijekla i rodoljublja, će „odbraniti“ svoju ulicu i svoj takulin, a za drugo misle ko za pustinjsku oluju u Tunguziji.
    Druga nereća je sam narod!!!!!
    Ubijenog morala, rodoljublja, osiromašen do kontejnera, nema snage ni želje da kaže dosta ludaci. Dosta ljigavci koji svoju posrnulu prošlost perete našim nesrećama. Ne predavajte ono za šta se nijesu borili vaši preci koji su od nekud pojahali SRB. Svaka izgubljena teritorija je natopljena našom krvi u neko vrijeme, a vi samo, uzgred, pomente koliko stotina je i kojeg dana zaklano. Da, zaklano, jer ostavljeni zvijerima zvjerski su i umoreni. Vi danas, ko papagaji, hoćemo saradnju. Sa kime??? Gledate li kako vam se sprdaju proslavama, zabranama, otimanjima, ucjenama, prijetnjama, rušenjima…….? Pišaju po vama, a vi trčite da na akcijama kupite njihovu najgoru robu, njihovu izabranu hranu, njihove lebove u čije tijesto pljuju…?
    Sjećate li se hrvatskog pitanja; Koliko treba da vas pokoljemo da biste shvatili da vas nećemo….? Okruženi ste zvijerima koje ništa ne razumije osim oružja. „Klin se klinom izbija“
    Oružje pored sebe i preziri zlikovce, nedaj svoja sveta mjesta, a sva su sveta gdje se lila krv tvog naroda. Koliko ćeš čekati da ti Gazimestan postane pašnjak i gdje će se zaorati najsvetliji grobovi??? Izgubili ste, poslije toliko vjekova, i Kordun i Liku i Kozaru i Kosovo Polje i Dečane i 300 crkava i manastira ………
    Kad izgubite i KiM nebilo ni Vas, utro vam se trag.

Comments are closed.