Srpska zapadna Makedonija i nastanak četničkih odreda

Gavrilo Princip je bio očajan kada su mu rekli da ne može u četnike

Od 1903. godine u Srbiji počinje komitska ili četnička akcija. U nju hrli omladina iz celog Srpstva. Navešćemo samo neke: mladi Ličanin P. Momčilović došao je u Beograd i poginuo na Guglinu 1905. Miloš Svilar, isto Ličanin, napustio je prava u Beču i otišao u četnike. To je isto uradio i Ljubiša Vrsarović iz Splita; M. Subotić gimnazist iz Šapca izvršio je samoubistvo kad ga zbog slabog zdravlja nisu primili u četnike. Beogradska policija vratila je masu gimnazijalaca koji su krenuli u četnike, u njihova rodna mesta. Gavrilo Princip je bio očajan kada su mu 1912. rekli da nije sposoban da bude četnik. Dva dečaka poginula su 1914. na Drini protiv Austrije. Prvi je Srbomusliman Rizvan Safo a drugi Pera Petković – Ćela.

Srpske čete su u početku bile obrazovane od meštana i prosvećenijih ljudi. Čete su opremane u Beogradu, Vranju, Leskovcu i Nišu a odatle prebacivane u Staru Srbiju i Makedoniju. U četama je još bila i omladina iz Srbije, Zapadne Makedonije, Bosne, Vojvodine, Hercegovine, Slavonije, Like, Slovenije i Dalmacije.

Većina četa bila je različita: brojale su od četvorice do 50 ljudi. Na čelu si bile vojvode. Disciplina kruta – nepokornost i neverstvo značilo je smrt. Čete su bile naoružane raznim puškama: od martinki do repetirki. Komitske bombe bile su isto tako različite. Od primitivnih kutija za konzerve do najsavršenijih bombi-torpeda.

Četnici su bili obučeni tako da ne odudaraju od lokalnog miljea: u seljačkom odelu od belog ili surog sukna sa dokolenicama do opanaka sa uskim čakširama i džemadanom, sa oficirskom pelerinom i šubarom – kalpakom sa dvoglavim belim orlom. Nisu smeli dirati u tuđe imanje i tuđ obraz.

Turci su na srpske čete nerado udarali ako je bio podjednak odnos snaga. U sukobima su se četnici bolje pokazali kao strelci od turskih vojnika, ali su Turci imali mitraljeze i topove i njima gađali četnike kada bi se zatvorili u kule, manastire ili obične kuće.

Pre Prvog balkanskog rata u Vranju su se skupili četnici iz svih krajeva: 160 u Vranju i 40 na Kozjaku sa vojvodama Babunskim Ćelom, Dolgačem Trpkom, Danetom, Vanđelom, Doksimom i Cakićem; bilo je još 60 četnika koji su se spremali za Poreč. Njih je vodio Vojvoda Vuk. Oni su prvi prešli granicu, čistili teren, opravljali mostove i spremali važnije položaje: Kozjak, Stracin i dr. Prišli su im i naoružani seljaci tako da su imali četiri grupe sa oko 250 ljudi. Četnici su prvi ušli u Prilep, zatim u prvim linijama u bitkama za Bitolj i Kičevo.

Njihov rad je ostao do sad neocenjen u srpskoj nauci i kulturi.

Iz portreta vojvoda vidi se kao na vosku da je Zapadna Makedonija sa izuzetkom albanskih etničkih ostrva bila srpska zemlja.

Mr Simo Živković

Srpsko nasleđe broj 12, 1998.

Izvor:Rasen

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *