SRBI U MAKEDONIJI: “LAKO JE BITI SRBIN U BEOGRADU!“

Srbi iz Skopske Crne Gore, Makedonija, veoma su svesni svog etničkog porekla, trude se da očuvaju svoj identitet, kulturu, obeležja i tradiciju, i suočavaju se pre svega sa egzistencijalnim problemima Srbi iz Skopske Crne Gore, Makedonija, veoma su svesni svog etničkog porekla, trude se da očuvaju svoj identitet, kulturu, obeležja i tradiciju, i suočavaju se pre svega sa egzistencijalnim problemima.

Najvažnije im je, ipak, da se zna da su tu, i da u Srbiji imaju na umu da i oni postoje:

„Lako je biti Srbin u Beogradu“, kako za Tanjug kaže Bogoljub Ninić iz srpskog Kulturno-prosvetno-informativnog centra „Vuk Karadžić“ iz Kučevišta.

U veoma živopisnom planinskom predelu na severu Makedonije, gde je sa njima razgovarala ekipa Tanjuga, žive sa Albancima, Makedoncima i ostalima i, kako kažu, poštuju ono što jesu, ali poštuju i Republiku Makedoniju, čiji su državljani, i njene zakone.

Skopska Crna Gora ima 6.000 do 7.000 stanovnika, pretežno Srba, a selo Kučevište, na 15 km udaljeno je od Skoplja, najveće je u toj oblast sa oko 3.000 stanovnika, najvećim delom pripadnika srpskog etničkog korpusa.

Kučevište je neuobičajeno selo, jer se kuće i zidovi od kamena građeni pre 300 godina prepliću u seoskom pejzažu sa kućama modernije arhitekture, a skoro svaka ima solarni panel, koji se uglavnom koristi za grejanje vode, kao i za osvetljenje.

Našim ljudima tamo najvažnije je da se zna da su tu, da neko misli o njima, ističe Bogoljub Ninić.

„Nije sve u finansijama i finansijskoj pomoći, najvažnija je moralna podrška“, naglašava Ninić i objašnjava da bi mnogo značilo da im neko iz Matice dolazi, da ih obilazi:

„Da nas se sete, da mi isto tako postojimo. Političari iz Makedonije i predstavnici srpskih političara iz Makedonije, kao i političari iz Srbije, znaju ponekad da dođu, obično uoči izbora…

„Od tapšanja pomodrela su nam ramena“, primećuje Ninić i dodaje da nije da nema nekih pomaka i od takvih dolazaka, ali to nije dovoljno.

Srbi u Makedoniji žele da očuvaju korene i tradiciju i da uspostave institucionalni nivo povezivanja sa Maticom, a od 2001. godine i Ohridskog sporazuma, koji reguliše položaj manjina, Srbi su konstitutivni narod u toj zemlji i uživaju sva prava koja su i Ustavom Makedonije i međunarodnim zakonima zagarantovana.

Ipak, kako kaže Ninić, neka prava više su na papiru, nego u životu. Računaju, u tom pogledu, na obrazovanije srpske kadrove, da upute, da objasne, da se zna na šta se ima pravo…

A mimo prava, primećuje Ninić, možda bi predstavništva srpskih kompanija u Makedoniji mogla malo više da povedu računa i da pri zapošljavanju misle na ovdašnje Srbe, kojih, u ovom tren utku, u tim firmama baš i nema ili – ima veoma malo.

On smatra potrebnim da naglasi da Srbi u Makedoniji smatraju da sva ona prava koja traže za sebe kao zajednicu treba omogućiti Makedoncima u Srbiji, „ništa manje, i ništa više“:

„Ovo nije kritika, već stav i pozicija. To je priča svih iz Skopske Crne Gore, ja je samo prenosim. Bitno je da smo ljudi, da imamo ljudskosti u nama…Sve ostalo je lično, individualno opredeljenje“, napominje Ninić.

Srbi u Kučevištu veoma su predusretljivi i ljubazni, iako skromno žive. Uglavnom se bave stočarstvom i poljoprivredom, a glavni problem im je nezaposlenost.

I ono što ima za njih posla – to je, kažu, u Skoplju, dok je kamenolom u obližnjem selu Banjanu jedini malo veći privredni subjekt u celoj Skopskoj Crnoj Gori…

Meštanin Kučevišta, Ranko (55) kao najveći problem u selu vidi nedostatak posla, te odlazak mladih „u grad, u Nemačku, Švedsku…“.

Jaglika (74) iz Kučevišta navodi da „pamti bolja vremena, kada je bila Jugoslavija, Tito, štafeta za 1. maj…“ i sa setom se seća tih vremena, a Vojislav (92) iz sela Banjane, rođen u tom selu i tu je ceo život, takođe smatra da je najbolje vreme za život bilo do 1980, kada su bili komunisti.

Sada su ih, kaže, „izigrali svi političari“. Njima, političarima, i mladima – ne zna šta bi poručio, jer, „šta god da im poručiš, ništa ne slušaju“, i jedni, i drugi.

Selo Kučevište, kako kažu, ima sve – struju, vodu, poštu, ambulantu, osnovnu školu „devetoletku“, u kojoj se nastava izvodi na srpskom i makedonskom jeziku, prodavnice, kafanu, mobilnu telefoniju, internet…Jedino se žale na putnu infrastrukturu, koja, kako kažu, u poslednje vreme postaje veliki problem.

Skopsku Crnu Goru, podvlači Ninić, čine „živa mesta“, sela Gornjane, Banjane, Čučer, Kučevište, Pobužje, Gluvo, Mirkovce, sva sa većinskim srpskim stanovništvom, naselja gde postoje i mlađe i starije generacije, gde živi i omladina, deluje, uči, o čemu je svedočila i vesela graja dečaka, koje je ekipa Tanjuga zatekla kako igraju fudbal na „glavnoj ulici“ u Banjanu.

Srbi u tom istorijskom predelu, kaže Ninić, žele da očuvaju srpske korene i tradiciju i da uspostave institucionalne veze sa maticom, jer, kako primećuje, i političari i oni dolaze i odlaze, ali ostaje institucionalna povezanost.

Ne razume podelu na „“manje“ i “veće“ Srbe“, smatra da „smo svi mi Srbi, ma ko gde živi i odakle dolazi“, ali i da je „lako busati se u grudi i biti Srbin u Beogradu“.

„Da ti koji se tako ponašaju u Beogradu dođu kod nas na nedelju ili mesec dana, da budu na onim prostorima gde su Srbi manjina, u kojima žive u otežanim uslovima, mi ćemo im obezbediti smeštaj i hranu i da se suoče sa svim, bilo pozitivnim, bilo negativnim izazovima, sa kojima se suočavaju Srbi na ovim prostorima…, pa nek“ posle pričaju o nekim stvarima“, kaže Ninić.

Ponavlja da su Srbi u Skopskoj Crnoj Gori lojalni građani Makedonije, poštuju Ustav i zakone Makedonije, ali i da su „to što jesu, uvek bili i ostaće“.

„Ali, da bismo i dalje mogli da funkcionišemo, ipak je potrebno razumevanje. Nije sve u finansijskim stvarima, bitna je moralna podrška, da neko iz Matice uvek dolazi, obilazi nas, da nas se sete, da i mi isto postojimo“, rekao je Ninić.

Izvor: novosti.rs/

http://www.nacionalist.rs/

News Front