Sloveni svih zemalja, urazumite se

„Antislovenstvo“ jeste kad je trebalo prebačeno u antikomunizam, ali antislovenski kod na Zapadu nije iščezao

Baš smo se zabavljali ovih dana blagoglagoljivošću Emira Hadžihafizbegovića. Taj mahalski geostrateg glumio je na HRT-u proroka: „Nadam se da će Amerikanci shvatiti šta Srbija radi – dok se toj aždaji ne odseče glava neće biti sreće na ovim prostorima.“ Jedino se još nije upustio u traženje Sv. Georgija koji je prešao na islam, bio na obuci u Siriji ili Iraku, pa da se aždaja dovede u taj hadžihafizovski red. Ali, nisu prilike. Neće se desiti „ubivanje aždahe“. A neće ni hadžihafizbegovići biti jedini geostratezi na Balkanu. Menja se sve. Amerika, šta je „shvatila“ na Zapadnom Balkanu, shvatila je. Sad ona ima Iran, Venecuelu, muke u Siriji, stalni dvoboj u Južnom kineskom moru. A počela je i predsednička kampanja.

Tako je u Prištinu, na centralnu manifestaciju „Za našu slobodu“ na 20. godišnjicu NATO okupiranja Kosova i Metohije, došao Metju Palmer, zamenik pomoćnika državnog sekretara. I troje srebroljubivih (ne)zaboravljenih penzionera. Nekad su dolazili specijalni izaslanici predsednika. Holbruk se izuvao i sedao na ponjavicu da se „izvini“ teroristima što njegova vlada nije odmah razumela kakva su oni vrednost.

A tek Evropska unija, senka SAD, neće imati snage za aždaju. Upravo se o proširenju EU priča kao o zlu koje valja izbeći kako god. Donald Tusk je lično išao da teši tužne Severnomakedonce, a Albance više i ne teše. Zapadni svemoćnici više nemaju ni nameru da Zapadnom Balkanu daju šargarepu koju su zvali „evroatlantske integracije“. Atlantski deo može, ali evro ne.

„Sramni su svi upitnici koji se ovde nude. Upitnike koji se šalju BiH pola zemalja članica EU danas ne bi ispunilo… Uvek se lestvica podiže da se ne bi moglo ući“, javio je ovih dana bošnjački intelektualac iz Beča Anis Barjaktarević. Postaje jasno da je cilj da se „ulazak“, koji do juče „nije imao alternativu“, odlaže na neodređeno vreme. Malo milom, malo silom. I to uprkos činjenici da je predratna Jugoslavija imala pridružni status – a ta činjenica se sad prikriva. Dakle, južni Sloveni su bili u pridružnom odnosu pre Austrije, Poljske i niza drugih.

DIVIDE SLAVOS ET TEMPERA
Jasno je da je Bosna i Hercegovina tako napravljena da nikad ne može biti normalna država. I uopšte ne vodi rešenju da se optužuju Srbi, nego je to optuživanje, u stvari, deo projektovanog procesa koji mi nismo gledali širom otvorenih očiju. Rat iz 1990-ih počinje kad „reformski paket vlade Ante Markovića nije podržan“, vraća priču na početak profesor međunarodnog prava Barjaktarević. Bilo je to skupo, rekli su iz Unije. „Skupo? Haj’te molim vas. Tadašnji stepen zaduženja zemlje 45 puta je manji od kumulativnog zaduženja svih sledbenica SFRJ, a o ljudskim patnjama da ne govorimo“. I našli smo se u ratu koji je Unija kao kočila, ali u suštini sve je bilo „pod kontrolom“.

Ali mi nismo ratovali s Unijom koja je uređivala naš prostor. „Koga se ubija u Bosni 1990, bilo iz Beograda, Zagreba ili iz Bosne – anglofone, frankofone, geramanofone? Naravno, ne. Ubija se svoju vlastitu braću.“ Pojam „braća“ u priči profesora Bajraktarevića, označava Slovene. „Mi u BiH jesmo dominantno muslimani, ali smo i Sloveni“. I „najveći gubitnici u poslednjih 25 godina su Sloveni od Jadrana do Vladivostoka, i muslimani (suniti) Bliskog Istoka“. Zanimljivo je i podsećanje da su se „kao nigdje drugdje u svijetu, tri državne zajednice raspale u Evropi. Sve tri na istoku Evrope, i sve tri slovenske. Nestale su Jugoslavija, Čehoslovačka i SSSR. Ne brkajte to s ideologijom. To su bile slovenske države.“

Anis Barjaktarević, profesor međunarodnog prava i međunarodne politike na Međunarodnom institutu za Bliski istok i Balkanske studije iz Ljubljane

Anis Barjaktarević, profesor međunarodnog prava i međunarodne politike na Međunarodnom institutu za Bliski istok i Balkanske studije iz Ljubljane

„Lakoverni Sloveni“ su to razumeli kao nesebičnu pomoć u borbi protiv mrskog komunizma. Već četvrt veka komunizma nema, ali slovensko padanje se ne zaustavlja. Sad je na dnevnom redu Ukrajina. A gde smo mi? Pred velikom dramom. Ni ako priznate da vam nisu namere da obnavljate Jugoslaviju, teško ćete da rasterujete magle u koje smo uvučeni. I to svi. Rimljani su govorili: Divide et impera. Kad bi to konkretizovali austro-ugarski carski upravljači su govorili Divide Slavos et tempera.

Kad danas nastavljaš da zavađaš Slovene možeš ih dovesti u predrevolucionarno stanje sa dva ishoda: prvi da budemo biološki uništeni jer će područje bivše Jugoslavije biti naseljeno drugim narodima, i drugi da se masa koja je napustila svoje ognjište i otišla na Zapad vrati zbog rasta šovinizma u Evropi i svetu i bude snaga revolucionarnog prevrata. Još jedan „izvoz revolucije“ na Istok? I da bi sad radile na svom spašavanju, zemlje Balkana bi trebalo, bez zazora i slušanja sebičnih Evropljana, da „gledaju na sve četiri strane sveta i izgrađuju svoje međunarodne odnose spram svih zemalja sveta bez ikakve selektivnosti”.

RAZMAĐIJAVANjE EVROATLANTIZMA
Zašto valja saslušati ovakve svetonazore? Zato što su to misli ljudi koji nisu instrumentalizovani hajkači. Mene, lično, zaista raduje, a i kao činjenica je izuzetno važno – razmađijavanje neologizma „evroatlantske integracije“. Odnosno, da to demistifikovanje prelazi granice srpskog kulturnog prostora. To se dosad uglavnom vezivalo kao iznuđena radnja za nas Srbe kao „gubitnike“, a oni koje je Zapad zavađao s nama, na život i smrt, i gurao ih na nas, bili su – „dobitnici“ i njima je objašnjavano kako je to progres. Njihov istorijski progres. Njima se to tako dopadalo. Neki od njih (nekoliko procenata stanovništva) su se obogatili na tom igranom komadu, ali većina je padala. Do beznađa. Buka je bila tako velika i vatrometi tako sjajni, da oni već treću deceniju ne primećuju da ništa nisu dobijali.

Uz pomoć Zapada jedino su nastajale polusuverene tvorevine, teritorije kao kandidati za državu, ali tek kad prođu dugu, dugu obuku, za koju će Zapad slati instruktore. I za to ćete uzeti kredite. I, dato je lokalnoj eliti koja vodi proces tranzicije da „privatizuju“ sve što zapadne korporacije i preduzetnike ne zanima. Međutim, sad kad se rajinski „dobitnici“ osvrnu iza sebe – četvrt veka posle istorijskog marša u „evropsku budućnost“ – vide da smo svi u istim… da ne kažemo kako to narod kaže… ajde: da smo svi u istim nevoljama.

U Bosni, kao krajem XIX veka, sedi Austrijanac i drži lekcije. Valentin Incko jeste mrtva kopija carskog izaslanika, ali drži gard kao da ga je lično Franjo Josif poslao. „Podeli Slovene pa vladaj!“ Disciplinuj Srbe, Hrvate drži kao svoje, a Bošnjacima obećavaj kako će jednog dana biti kao Hrvati. Ali, svedi ih na isto – na sluge. Njihova borba za slobodu je rat do istrebljenja za mesto sluge miljenika! Redovno im darivaj kola hitne pomoći, jer ona se stalno oglašavaju na ulicama i uvek vide, a proizvode dobru emociju. Tu se i za okupatora nađe dobar sentiment. Pravi im jezike, piši im istoriju, uzmi od neke zapadne korporacije znakovlje („Varta“) pa im napravi barjak; skroji im himnu kao hit pesmicu za dečje igranke. Ali, sve modernizovano. Neokolonijalno.

Valentin Incko, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu

Valentin Incko, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu

Nekad su carstva usisavala sve sluge. Jače carstvo je osvajalo više sluga. Međutim, okupacija je skupa. Ovo je vreme demokratske ili meke okupacije. Danas, pošto je zapadna moć sve slabija, valja stvoriti što više i što slabijih zombilenda. Zavađati ih među sobom. I panično ih štititi od „ruskog malignog uticaja“. I tako onemoćala „stara gospa Evropa“ čvrsto se drži starih uspešnih sistema (ne)vrednosti.

„Adolf Hitler je imao nameru da istrebi sto miliona Slovena. Inspiraciju za svoj antislavizam on nije morao da traži samo kod opskurnih nemačkih nacionalista, za to su mu mogli poslužiti i Maks Veber, pa i među Slovenima slavljeni Marks ili Engels. Ovaj poslednji je čak priželjkivao da Južni Sloveni potpuno nestanu“, pokazao je nemački istoričar Volfgang Viperman, profesor savremene istorije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu u studijama antislavizma nemačke levice, od XIX veka do danas.

ANTISLOVENSKI KONTINUITET
„Sledeći svetski rat će zbrisati sa zemaljske kugle ne samo reakcionarne klase i dinastije, nego i čitave reakcionarne narode. To je takođe progres“, pisao je Engles. Ali ta „skandalozna teza, preuzeta je od Hegela, o postojanju neistorijskih naroda“. „Antislovenstvo“ jeste kad je trebalo posle Oktobarske revolucije, prebačeno u antikomunizam, ali antislovenski kod u Nemačkoj, niti na Zapadu, nije iščezao. Čim je nestao SSSR, ono je izbilo. Kao zlo seme kuge samo se bilo privremeno povuklo iz javnosti i javne politike. „Čini se da je upravo u levičarskim krugovima šik da se pričaju vicevi o glupim Poljacima, da se govori o despotskoj vladavini Putina kao tipično ruskoj i uopšte se uzbuđivati zbog zaostalosti i krvoločnosti Slovena na Kosovu i bilo gde drugde. Mnogo od toga, ali ne sve, nije samo kulturološko, nego, najprostije rečeno, antislovensko.“ Ta je konstatcija od pre deceniju i po.

Kako to čedno izgleda danas kad se rusofobija širi Zapadom kao tornado. Ali rusofobija služi i kao preventivno narkotiziranje katoličkih/muslimanskih/unijatskih, pa i pravoslavnih Slovena da se groze „ruskog panslavizma“. Kakvo je to zlo kad se uporedi s humanističkim idealom „američkog nacionalnog interesa“!? Naravno, u praktičnoj politici valja biti oprezan sa „slovenskom činjenicom“. Za početak, bar koliko Valtazar Bogišić.

Godine 1874. on je objašnjavao da „mnogi iz naših slovenista, ili uopće rodoljuba, kad žele pokazati važnost izučenja slovenskog svijeta, obraćaju najviše i gotovo isključivu pažnju na bezprimjernu ogromnost prostora koji zauzimlju slovenska plemena, od granice Italije pa do Kitaja i Japana, od srca Europe do srca Azije. Dakako, da već i taj prostor nije bez velikog značenja, ali ne nikako sam po sebi, nego kao podloga bogatstvu najrazličnijih pojava i oblika društvenog života, bogatstvu, koje teško da se igdje, barem u stranama starog svijeta, može naći u takvoj mjeri“.

Valtazar Bogišić, istaknuti srpski pravnik, profesor i jedan od utemeljivača sociologije prava

Valtazar Bogišić, istaknuti srpski pravnik, profesor i jedan od utemeljivača sociologije prava

Ovoj racionalnoj misli valja dodati još jednu iz druge polovine istog XIX veka [koja kaže] da svaki narod „mora želeti da ne robuje (osim tuđoj sili) tuđoj ekonomiji, tuđoj prosveti, tuđoj nauci i umetnosti“. A slobodni narodi će onda nalaziti meru svog povezivanja i deljenja. Slovenstvo tu nije činjenica bez potencijala, ali niko kao Republika Srpska ne zna koliko to može biti satanska obmana. Ali nešto smo naučili i od Amerikanaca. Learn to be open minded and respectful to people’s opinions, even when you don’t agree. Jer, sve se menja, pa i moć imperija.

 

Izvor sveosrpskoj.com

Standard

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *